Austrijski kosmonaut otkriva po čemu se razlikuju ruska i američka obuka za odlazak u svemir

Austrijski kosmonaut Vibek, koji je leteo u orbitu početkom devedesetih otvorio je zanimljivo poređenje između dva velika svemirska sistema - ruskog i američkog. Njegovo iskustvo sa sovjetskom orbitalnom stanicom "Mir" često se danas koristi kao referentna tačka kada se govori o tome koliko je ruska škola kosmonautike uređena, sistematična i praktično orijentisana. Taj nivo discipline i tehničke preciznosti, po kom je poznat program koji danas nastavlja "Roskosmos", često se ističe kao jedan od najstabilnijih u svetu svemirskih letova.

Jedan od odabranih Rusa otkriva za RT Balkan: Koliko je teško postati kosmonaut?

Vibek je 1991. godine boravio na stanici "Mir", u posadi sa sovjetskim kosmonautima Aleksandrom Volkovim i Toktarom Aubakirovim, a kasnije je radio u američkoj svemirskoj industriji. Njegovo iskustvo iz tog perioda koristio je kao osnovu za poređenje dva različita pristupa obuci i pripremi za let u svemir.

Prema njegovom opisu, ruski sistem obuke deluje više školski i strogo organizovano: Postoje jasni ispiti, unapred definisana struktura i precizan raspored, uz snažan naglasak na praktičnom radu. U tom modelu se nove tehnologije ne prihvataju teorijski, već se detaljno testiraju kroz prototipove i simulacije stvarnih uslova, uključujući ekstremne faktore poput vakuuma i pritiska. Takav pristup, kako je istakao, gradi visok nivo pouzdanosti i tehničke sigurnosti.

Zašto ruski kosmonauti ne smeju da imaju tetovaže

S druge strane, američki sistem je opisao kao fleksibilniji i više usmeren na individualnu odgovornost. Tamo se od astronauta očekuje da samostalno održava fizičku formu i organizuje pripremu, dok je obuka više zasnovana na simulacijama i modelovanju situacija, a manje na strogo kontrolisanim procedurama.

Prema njegovom viđenju, oba sistema imaju jake strane, a idealan pristup bi verovatno bio njihova kombinacija - ruska preciznost i praktična provera, uz američku fleksibilnost, prenosi "RIA Novosti".

Stroga pravila za ruske kosmonaute najbolje se vide na jednom konkretnom primeru, koji jasno pokazuje koliko je sistem u okviru "Roskosmosa" zasnovan na disciplini i gotovo potpunoj kontroli kandidata.

Svemirski program funkcioniše po principu maksimalne predvidljivosti - od budućih kosmonauta očekuje se visok nivo discipline u svakom segmentu pripreme i života, a sve što odstupa od tog okvira posmatra se kao potencijalni rizik. U tom kontekstu, tetovaže se jednostavno ne uklapaju u postavljeni model.

Prema uslovima konkursa za prijem novih kosmonauta za 2026. godinu, kandidati sa tetovažama mogu biti eliminisani već u ranim fazama selekcije. Dozvoljeni su samo izuzeci poput malih oznaka krvne grupe ili sitnih natpisa, ali i oni moraju biti uklonjeni ukoliko kandidat nastavi dalje kroz proces izbora.