"Kozmetikoreksija": Trend sa društvenih mreža koji sve više pogađa devojčice

Zahvaljujući velikoj popularnosti na platformama poput TikToka, Jutjuba i drugih društvenih mreža, pojedina deca postaju influenseri u domenu lepote još u osnovnoškolskom uzrastu, a njihovi saveti o nezi kože i kozmetici prate desetine, pa i stotine hiljada vršnjaka. Zbog sve većeg broja dece koja su opsednuta negom kože, dermatolozi i naučnici uveli su novi termin - "kozmetikoreksija".

Promovisanje kozmetičkih proizvoda devojčicama nije novost. Iako brendovi ne stoje uvek direktno iza takvog sadržaja, pojedine mlade influenserke sebe nazivaju ambasadorima brendova i redovno predstavljaju proizvode poznatih kozmetičkih kompanija. Na tržištu se pojavljuju čak i specijalni paketi za negu kože koji obećavaju blistav i sjajan izgled kože. S druge strane, postoje i brendovi koji ističu da ne žele da budu povezani sa dečjim tržištem, uprkos tome što su njihovi proizvodi veoma popularni među mladima. Neki od njih navode da pokušavaju da edukuju potrošače o odgovornom korišćenju kozmetike.

Pored dece koja zarađuju kao influenseri, sve je više devojčica koje su višestepene rutine nege kože uvrstile u svoju svakodnevicu, piše Bi-Bi-Si. 

Istraživanje sprovedeno među decom uzrasta od devet do 12 godina pokazalo je da skoro polovina njih redovno koristi više različitih kozmetičkih proizvoda, a mnogi navode da to čine kako bi rešili ono što smatraju problemima sa kožom. U međuvremenu, industrija dečje i tinejdžerske nege kože prerasla je u tržište vredno više milijardi funti i nastavlja ubrzano da raste. Ipak, sve je više stručnjaka i regulatornih tela koji pozivaju na oprez.

Kako ističu istraživači, kompanije su decenijama usmeravale marketing proizvoda protiv starenja prema ženama u tridesetim i četrdesetim godinama, stvarajući utisak da je starenje problem koji treba rešiti. Danas se, međutim, sličan pritisak sve češće prenosi i na devojčice.

Zbog toga se nameće pitanje da li je reč samo o bezazlenoj zabavi i igri pred kamerom ili se kod devojčica od najranijeg uzrasta stvara uverenje da nešto nije u redu sa njihovim izgledom i da ga neprestano treba popravljati.

Opsesija savršenom kožom

Stručnjaci kozmetikoreksiju opisuju nezdravu opsednutost postizanjem "savršene" kože od najranijeg uzrasta, što dovodi do preterane i gotovo kompulzivne upotrebe kozmetičkih proizvoda.

Italijanski dermatolog počeo je da istražuje ovaj fenomen nakon što je kod svojih najmlađih pacijenata primetio zabrinjavajuće obrasce ponašanja. Razgovarao je sa 55 dece uzrasta od osam do 14 godina i ustanovio da su ona koja pokazuju znake kozmetikoreksije uglavnom veoma vezana za mobilne telefone, da satima gledaju snimke o nezi kože na društvenim mrežama, koriste i do deset različitih kozmetičkih proizvoda dnevno i izbegavaju druženje, pa čak i sa članovima porodice, bez šminke.

Deca koriste proizvode koji im nisu potrebni

Stručnjaci upozoravaju da mnoga deca teže takozvanom izgledu "staklene kože", trendu koji potiče iz korejske kozmetičke industrije i podrazumeva besprekorno glatku i sjajnu kožu. Međutim, dermatolozi naglašavaju da deci takvi proizvodi uglavnom nisu potrebni.

Lekari kažu da sve češće u ordinacijama viđaju decu koja dolaze zbog reakcija na kozmetiku. Posebno zabrinjava upotreba sastojaka poput retinola, koji je namenjen odraslima i koristi se u proizvodima protiv starenja. Kod dece, čija se koža već prirodno brzo obnavlja, retinol ne donosi nikakvu korist, ali može da izazove oštećenje zaštitne barijere kože, crvenilo, osipe, ekcem i dugotrajnu osetljivost.

Dermatolozi upozoravaju i da se sve češće beleže slučajevi kontaktnog dermatitisa, odnosno ekcema izazvanog određenim sastojcima u kozmetici. Jednom kada se razvije alergija na neki sastojak, osoba može čitavog života da ima reakcije na proizvode koji ga sadrže.

Neki stručnjaci primećuju i porast slučajeva frontalne fibrozne alopecije, stanja kod kojeg se linija kose postepeno povlači, a postoje pretpostavke da bi jedan od razloga mogla biti sve ranija i intenzivnija upotreba različitih krema za lice.

Posledice nisu samo fizičke

Prema mišljenju stručnjaka, deca koja postanu opsednuta negom kože često svoju vrednost počinju da mere brojem lajkova i komentara koje dobijaju na internetu. Istraživanja ukazuju i na određene sličnosti između kozmetikoreksije i telesnog dismorfičnog poremećaja, psihičkog stanja koje karakterišu preterana zabrinutost i nezadovoljstvo sopstvenim izgledom.

Zabrinjavajuće je što se kod pojedine dece već sa sedam ili osam godina mogu uočiti znaci anksioznosti i stida zbog sopstvenog izgleda. Neki čak izbegavaju odlazak u školu jer se ne osećaju dovoljno lepo u poređenju sa onim što vide na društvenim mrežama.

Stručnjaci upozoravaju da dodatni problem predstavljaju filteri i alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji, koji menjaju izgled ljudi na fotografijama i snimcima. Tako deca sve češće pokušavaju da dostignu ideale lepote koji u stvarnosti uopšte ne postoje.

Iako društvene mreže ističu da uvode različite mere zaštite mladih korisnika, naučnici naglašavaju da odgovornost ne leži samo na platformama. Podjednako važnu ulogu imaju i kozmetičke kompanije, ali i roditelji, koji treba da pomognu deci da razviju zdrav odnos prema sopstvenom izgledu i realna očekivanja od onoga što vide na internetu.