Robinzon Kruso u Rusiji: Kako je slavni avanturista stigao u ruske predele

U svetskoj književnosti malo je dela koja vekovima ostaju podjednako aktuelna. Generacije čitalaca odrastale su uz "Robinzona Krusoa", a priča o avanturisti na pustom ostrvu doživela je i više od dvadeset pet filmskih adaptacija. Međutim, nije svima poznato da priča o avanturisti ima nastavak - posle života na tropskom ostrvu, sudbina ga je odvela u Sibir gde je sve opisano u delu The Farther Adventures of Robinson Crusoe.

U drugom delu romana opisano je kako se neumorni tragač za avanturama, posle povratka u domovinu, ponovo upućuje na put oko sveta. Obilazi više destinacija u Africi i Aziji, gde kupuje skupocenu robu poput dragulja, bisera i začina. Na kraju, na nagovor britanskog trgovca, kreće kopnenim putem sa ruskim karavanom i u proleće 1703. godine prelazi reku Argun, ulazeći na teritoriju Rusije.

"Nisam mogao, a da ne osetim veliko zadovoljstvo po dolasku u hrišćansku zemlju. Iako mislim da Moskovljani jedva da mogu da se smatraju hrišćanima, oni sebe smatraju takvima i veoma su religiozni na svoj način", napisao je Defo u ime svog junaka.

Ubrzo je Robinzon otkrio da su neki starosedeoci Sibira pagani i bio je ogorčen što ruske vojvode ne rade na njihovom pokrštavanju. Odlučio je da stvar uzme u svoje ruke, pa je jedne noći zapalio drvenog idola koji je nazvao "strašnim kao sam đavo", posle čega je jedva izbegao razjarenu masu.

Osam meseci u Toboljsku

Putnici su osam meseci prezimili u Toboljsku, koji Defo naziva "prestonicom Sibira". Zima je bila duga i veoma hladna, ali su je provodili u relativno dobrim uslovima, uz tople kuće, sušenu hranu, divljač i napitke poput votke i medovine, navodi se. Robinzon se priseća i izuzetno oštrih mrazeva zbog kojih je boravak napolju bio gotovo nemoguć, a često je sa nostalgijom pominjao svoje ostrvo. Put su nastavili tek narednog leta, prolazeći kroz močvare, boreći se sa razbojnicima i spuštajući se rekama do Arhangelska, odakle su 1705. stigli u London. Robinzon je kasnije izračunao da je put kroz Moskoviju trajao godinu, pet meseci i tri dana, a celo putovanje deset godina i devet meseci. Lokalni zaljubljenici u istoriju su 2003. godine čak tvrdili da su pronašli kuću koja po opisu i starosti odgovara "domu Robinzona Krusoa".

Knez Vasilij Golicin u romanu

Sigurno da je najzanimljiviji deo sibirske epizode Robinzonov boravak u Toboljsku. Iznenadio se kada je u toj udaljenoj varoši zatekao kneževe, dvorjane, oficire i plemkinje. Među njima se pojavljuje i stvarna istorijska ličnost - knez Vasilij Golicin, jedan od najznačajnijih državnika Rusije krajem 18. veka. Pri prvom susretu Robinzon mu je ispričao kako je nekada bio vladar sopstvenog ostrva i ispričao mu svoju životnu priču.

Golicin mu je odgovorio da "istinska veličina leži u sposobnosti da se čovek prilagodi okolnostima i sačuva unutrašnji mir, bez obzira na bure koje besne oko njega".

U drugom razgovoru dodaje:

"Iako vlast, bogatstvo i uživanja imaju svoje čari, oni često služe najnižim strastima i postaju izvor mnogih zločina. Samo vrlina čoveku daje istinsku veličinu i donosi mu sreću".

Navodno su orovodili duge zimske večeri prilično prijatno i toliko su se zbližili da je Robinzon predložio svom novom poznaniku da pobegne s njim. Knez je to odbio, ali je zamolio da mu pomogne da njegovog sina izvuče iz izgnanstva i odvede ga u Evropu. Ovo poslednje je, naravno, izmišljeno.

Koliko je Defo zapravo znao o Rusiji

Iako nikada nije posetio Rusiju, Defo je izbegao krupne greške. Posebno je precizno opisao rusku peć: "Peć u mojoj kući nije nimalo ličila na engleske otvorene kamine koji greju samo dok vatra gori. Moja peć nalazila se u središtu prostorija i ravnomerno ih zagrevala; vatra se uopšte nije videla".

U romanu se pominju Irkutsk, Bratsk, Nerčinsk, Jenisej, Ob, ali su opisi uglavnom slični: nepregledne šume, gole stepe, pustoš i retka naselja.