Još jedan zločin nad za koji niko nije odgovarao: Pre 31 godinu ubijen 81 Srbin kod Jajca

Predsednik SNSD-a Milorad Dodik je izjavio da je godišnjica egzodusa oko 9.000 Srba iz Donjeg Vakufa, nekadašnjeg Srbobrana, i okolnih mesta jedan od najtežih i najbolnijih trenutaka za srpski narod sa tog područja, koji i danas otvara stare rane, ali i podseća na njihovu snagu da, uprkos svemu, nastave život. 

"Niko ko nije bio deo izbegličke kolone ne može u potpunosti razumeti težinu trenutka kada čovek shvati da više ne može ostati na svom kućnom pragu. Učesnici izbegličkih kolona i dan-danas vreme dele na 'pre' i 'posle' egzodusa, jer to nije obična kolona, već kolona majki i očeva, dece i staraca, porodica koje su preko noći morale da ostave ono što se ne može poneti sa sobom - svoje domove, ognjišta i grobove predaka", izjavio je Dodik za Srnu povodom 31 godine od egzodusa srpskog naroda iz Srbobrana i stradanja srpskih civila, prenosi RTRS.

Sinoć je u Gradiškoj održana i Memorijalna akademija ovim povodom.

Obeleženo 34 godine od odbrane Gradiške: Bez ovih junaka ne bi bilo Republike Srpske

Dodik je rekao da su iza tih ljudi ostajala vrata doma koja su poslednji put zaključali, kapija na dvorištu koju su poslednji put zatvorili, ulice kojima su poslednji put prošli, crkve i grobovi, a ispred njih je bilo samo jedno - neizvesnost i put u nepoznato.

"Zato danas ne može da se govori o datumu, jer godišnjica egzodusa nije samo datum, to je sudbina hiljada ljudi koja ih prati ceo život i sa kojom nauče da žive, jer su nedužni morali da odu sa kućnog praga. Uprkos toj patnji, ti ljudi nastavili su život dostojanstveno i snažno, ne zaboravljajući nikada na težinu poslednjeg koraka kojim su napustili kućni prag, na jačinu zvuka poslednjeg zatvaranja kapije vekovnog ognjišta, na poslednji prolazak ulicom svog detinjstva", rekao je Dodik.

On je naglasio da sećanje na Srbobran i 31 godinu kasnije boli isto kao i prvog dana.

"Ti ljudi otišli su u izbegličkoj koloni pred najezdom muslimansko-hrvatskih jedinica, napustivši toplinu svoga doma i noseći sa sobom samo uspomene i prtljag pun nade da će se jednom vratiti tamo gde im je srce ostalo", rekao je Dodik.

To je trenutak, istakao je, kada se čovek suoči sa potpunom prazninom, kada shvati da je poneo samo sebe, dok je sve što je imao, materijalno i nematerijalno, ostalo neprijatelju, vremenu i sećanju.

On je istakao i da je u proteklom Odbrambeno-otadžbinskom ratu veliki broj našeg naroda preživeo egzoduse i etnička čišćenja.

"Ono što nikada ne smemo sebi dozvoliti, jeste da vreme izbriše ono što se dogodilo zbog istine i zbog onih koji su prošli put izbeglištva", dodao je.

Lider SNSD-a napominje da je to bol koja ne prestaje.

"Možete promeniti mesta na kojima živite, možete izgraditi nove kuće, početi nove živote, ali čovek svoje ognjište nosi u sebi. I zato danas Srbobran nije ime jednog mesta, već uspomena, rana i deo života hiljada ljudi koji su morali da odu", naglasio je Dodik.

On je rekao da je obaveza svih da pamte, da prenose svojim potomcima odakle su njihovi roditelji i dedovi krenuli, da znaju šta znači izgubiti dom i da nikada ne zaborave svoje korene.

Dodik je podsetio i na zločin u Bravnicama kod Jajca, gde su 13. septembra 1995. godine pripadnici Hrvatske vojske napali izbegličku kolonu iz Srbobrana koja se kretala prema Banjaluci i ubili 81 srpskog civila, među kojima je bilo osmoro dece mlađe od 12 godina, a jedno je imalo samo dve godine. Za taj zločin do danas niko nije odgovarao.

"Napad na izbegličku kolonu samo potvrđuje o kakvim monstrumima je reč. To su neljudi spremni da napadnu goloruki narod, civile, majke sa decom u naručju, starce. I što je najtužnije, za ovaj zločin nikada niko nije odgovarao", naglasio je Dodik.

Zato, poručio je, nikada više sebi ne smemo dozvoliti zaborav, jer je to najmanje što možemo učiniti za naše žrtve i svaki dan je dan kada se moramo sećati onih koji su stradali, koji su proterani, koji su nestali.

Bravnice: 31 godina bez kazne za zločin nad srpskim civilima

Puna 31 godina će se sutra navršiti od ratnog zločina nad srpskim civilima u selu Bravnice kod Jajca, koji su počinile jedinice Hrvatske vojske, ubivši više od 80 Srba, uzrasta od tri do 91 godine.

U Posebnom odeljenju za ratne zločine Tužilaštva BiH Srni je rečeno da je "u radu predmet u kojem se vodi postupak protiv više lica" zbog napada na izbegličku kolonu 13. septembra 1995. godine u Bravnicama. Kako je navedeno, tokom napada je pucano iz vatrenog oružja i ispaljivane su granate iz raketnog bacača, pri čemu je veći broj civila ubijen ili ranjen.

Iz Tužilaštva BiH navode da je tokom postupka saslušan veći broj svedoka i prikupljena materijalna dokumentacija, te da će nastaviti da preduzimaju radnje s ciljem donošenja tužilačke odluke.

Tokom zločinačke operacije "Maestral", Hrvatska vojska je, u sadejstvu sa Hrvatskim vijećem odbrane, napala izbegličku kolonu srpskih civila koji su posle pada Donjeg Vakufa krenuli prema Jajcu i Banjaluci. Prema svedočenjima, među žrtvama je bilo i osmoro dece mlađe od 14 godina.

Srbija i Republika Srpska obeležile godišnjicu "Oluje": Koje su poruke skupa u Mrkonjić Gradu

Srpsko stanovništvo, među kojima je bilo najviše žena, dece i staraca, krenulo je u izbeglištvo, ali je kolona u Bravnicama napadnuta iz zasede. Radilo se o nenaoružanim civilima koji nisu pružali otpor.

Prema iskazima svedoka, samo u jednom autobusu, koji se našao pod vatrom Hrvatske vojske, ubijeno je i ranjeno više od polovine putnika. Autobus je potom pogođen zoljom i zapaljen, dok su se u njemu nalazili ranjeni i mrtvi.

Republički centar za istraživanje ratnih zločina iz Banjaluke dostavio je Tužilaštvu BiH prijavu u kojoj su kao osumnjičeni navedeni nekadašnji ministar odbrane Hrvatske Damir Krstičević i oficiri Tihomir Blaškić, Stanko Sopta i Mario Petrović, kao i više hrvatskih vojnika koji su učestvovali u operaciji "Maestral".

Prema svedočenjima, tela žrtava odnosili su sa mesta zločina i sahranjivali u više grobnica, od kojih je do sada otkrivena samo jedna, u Carevom Polju. Postoje i navodi da su pojedine grobnice kasnije prekopavane i da su posmrtni ostaci premeštani na druge lokacije.

O učešću Hrvatske vojske u operacijama na tom području svedoči i sastanak generala Ante Gotovine i Tihomira Blaškića sa generalom Atifom Dudakovićem, koji je u Travniku održan nekoliko dana pre zločina u Bravnicama.

Tužilaštvo Hrvatske ranije je odbilo da procesuira osumnjičene, iako mu je Tužilaštvo Republike Srpske dostavilo obimnu dokumentaciju. Zločin u Bravnicama nije procesuirao ni Haški tribunal.

Beogradski advokat Dušan Bratić podneo je 2019. godine krivičnu prijavu protiv generala Damira Krstičevića, tadašnjeg komandanta 4. gardijske brigade Hrvatske vojske, zbog sumnje da je imao komandnu odgovornost za zločin.

U manastiru Glogovac kod Šipova danas je služen parastos poginulim borcima i civilima povodom obeležavanja 31 godine od egzodusa i stradanja srpskog naroda iz Donjeg Vakufa.