"Oluja" je pogrom: Srbija i Srpska obeležavaju početak hrvatske agresije, proglašen Dan žalosti

Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević rekla je da je srpski narod kroz vekove prolazio kroz mnoga stradanja, ali je ostajao uspravan, čuvajući veru, jezik, kulturu i sećanje na žrtve.

Banjaluka: Komemorativna akademija povodom "Oluje", izložene slike granatiranja Petrovačke ceste

"'Oluja' je jedna od najbolnijih rana u našoj novijoj istoriji, ali i podsetnik koliko je važno da čuvamo istinu i da se ovakva tragedija više nikada ne ponovi. Srbija nije i neće zaboraviti sve ljude koji su potražili sigurnost u našoj zemlji. Za više od tri decenije obezbedili smo više od 30.000 trajnih stambenih rešenja za porodice izbeglica i interno raseljenih lica, čime je oko 100.000 ljudi rešilo svoje stambeno pitanje i započelo novi život", rekla je Stanisavljević.

Prema popisu izbeglica iz 1996. godine, 290.667 lica došlo je sa teritorije Republike Hrvatske. Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije, što predstavlja jedan od najvećih procesa integracije izbeglica u Evropi.

"Srbija će nastaviti da pamti žrtve 'Oluje' i da brine o ljudima koji su nakon progona svoj dom pronašli u Srbiji. Naš posao nije završen dok postoje porodice koje čekaju svoj dom i dok porodice nestalih čekaju odgovor. Nastavićemo da radimo kako bi ljudi koji su u Srbiji pronašli sigurnost imali i uslove za dostojanstven život i novi početak", zaključila je Stanisavljević.

Srbija mora istovremeno da čuva sećanje na srpske žrtve i da gradi mir u regionu, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić povodom godišnjice zločinačke akcije "Oluja".

"Moramo da pokazujemo pijetet i poštovanje prema tuđim žrtvama, ali je vreme da otvoreno govorimo i o stradanju srpskog naroda. Ne sa željom da se nekome svetimo, niti da imamo nove sukobe, već da budemo svesni realnosti i da svemu pristupamo racionalno", naveo je Vučić.

Istakao je da Srbi moraju da pokažu više poštovanja prema sopstvenim žrtvama i istoriji, jer u suprotnom to neće učiniti niko drugi.

"Krajišnici su bili jedan hrabar narod, dostojanstven, i danas su ponosan narod. A mi smo 30 godina ćutali i nikada nismo govorili o tome šta se dogodilo", ukazao je predsednik Srbije.

On je rekao da stradanje Srba u Hrvatskoj nije počelo akcijom "Oluja", već mnogo ranije, pominjući progone i napade na Srbe u više hrvatskih gradova, za koje je ocenio da su bili uvod u kasnije događaje.

Opširnije pročitajte u odvojenoj vesti.

Nikada se neće znati koliki su bili demografski gubici srpskog naroda i koliko bi danas Srba bilo da nije bilo Nezavisne Države Hrvatske i zločina počinjenih nad Srbima tokom Drugog svjetskog rata i u godinama 1991. do 1995. godine, ocenio je v.d. direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Viktor Nuždić.

"Mi ne možemo znati razmere počinjenog genocida nad Srbima u Drugom svetskom ratu", istakao je Nuždić, prenosi RTRS.

U Republici Srpskoj danas je Dan žalosti povodom obeležavanja 31 godine od stradanja Srba u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja".

Međunarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine "Oluju" okvalifikovao kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid, iako svetski eksperti za tu oblast tvrde da je ta operacija imala sve karakteristike genocida.

Premijer Republike Srpske Savo Minić poručio je da je obaveza čuvati ono što je odbranjeno životima najhrabrijih i naglasio da dok Srbi pamte stradanje, svedoče i vaskrsenju srpskog naroda.

"Svaki put kada čujem da su se u Kninu rodili Milica, Jelena ili Gavrilo, duh hrišćanstva mi ko zna koji put živom slikom potvrdi pobedu života", napisao je Minić na društvenoj mreži "Iks".

On je istakao da se u kninskoj osnovnoj školi ponovo uči ćirilica, sačuvano je ono što su mnogi pokušali da izbrišu.

"Dok pamtimo stradanje svedočimo i vaskrsenju našeg naroda. Nama u Republici Srpskoj ostaje da čuvamo ono što smo krvlju i životima najhrabrijih odbranili", naglasio je Minić.