Poziv Kremlju: Kako je razgovor sa Putinom razotkrio najdublji raskol u Evropi povodom Ukrajine

Ispod lustera i uljanih slika u svojoj predsedničkoj palati, predsednik Finske Aleksandar Stub seo je pored svog starog prijatelja Jonasa Gara Sterea, norveškog premijera, kako bi pozvali Vladimira Putina.

Nadali su se da će ovako dramatičan i direktan potez prema ruskom lideru pokazati odlučnost Evrope.

Umesto toga, razgovor vođen jednog vlažnog jesenjeg jutra u Helsinkiju izazvao je najveći raskol među nordijskim saveznicima još od početka sukoba u Ukrajini – i ogolio dublje podele u Evropi o tome kako se postaviti prema Moskvi u ključnom trenutku napora za postizanje mira.

Na inicijativu skandinavskih zvaničnika: Putin razgovarao sa liderima Finske i Norveške

Dok se ruski i ukrajinski pregovarači ove nedelje u Abu Dabiju pripremaju za razgovore sa izaslanicima Donalda Trampa, posledice tog poziva i dalje odjekuju širom Evrope. Vlade raspravljaju o tome ko bi trebalo da predstavlja Evropu u budućim pregovorima, a ostaju podeljene oko pitanja koje leži u srži debate: da li razgovor sa Rusijom pomaže u postizanju mira ili predstavlja "nagradu" za sukob sa Ukrajinom?

U osnovi evropske zabrinutosti leži još jedna dilema: može li se verovati Americi da će posredovati u postizanju "pravednog" dogovora – za Evropu i Ukrajinu.

Lideri EU će se ovim pitanjima baviti na neformalnom samitu u Dablinu ove nedelje. Malo ko od učesnika očekuje da će postići dogovor.

U intervjuu za "Politiko", Stere je objasnio zašto su on i Stub odlučili da pozovu Putina. "Blisko sarađujemo sa našim evropskim partnerima u pružanju podrške Ukrajini, ali jedini glas koji dopire do Moskve dolazi iz Vašingtona", rekao je Stere.

"I znate, imamo dobre i otvorene odnose sa američkim pregovaračima i američkom administracijom, ali ovaj (sukob) se odvija u Evropi. A živeti iz meseca u mesec, verujući da će se ovaj rat okončati tako što Evropa neće razgovarati sa Moskvom – mislim da je to iluzija", rekao je on.

Druge zemlje koje dele granicu – kao i istoriju – sa Rusijom, duboko se ne slažu s tim. "Evropa ne bi trebalo da bude u ulozi posrednika", izjavio je estonski premijer Kristen Mihal za "Politiko".

Šok zvani Tramp

Evropa se bori za uticaj na mirovni proces u Ukrajini – koji se odvija uz brojne zastoje – još otkako se Tramp početkom 2025. godine vratio u Belu kuću, odmah pozvao Putina i ukinuo američku finansijsku pomoć Kijevu.

Trampove intervencije su srušile transatlantski konsenzus izgrađen tokom mandata njegovog prethodnika Džozefa Bajdena.

U strahu da pregovori klize ka propasti, Stub i Stere su intervenisali. Stere je u Oslu ugostio Vladimira Zelenskog i Trampovog izaslanika Stiva Vitkofa, u pokušaju da popravi odnose. Stub, koji je takođe prisustvovao, izjavio je da je sastanak održan 20. oktobra vratio mirovni proces "na pravi put".

Međutim, 24 sata kasnije, Vitkof je ponovo šokirao evropske lidere kada se u Sankt Peterburgu sastao sa Putinom i nazvao ga "humanitarcem".

Nakon konsultacija sa Zelenskim, dvojica nordijskih lidera zaključila su da ne mogu dopustiti da Tramp, Vitkof i Trampov zet Džared Kušner budu jedine zapadne ličnosti koje direktno razgovaraju sa Putinom.

Stari prijatelji

Stub i Stere se poznaju godinama i blisko su sarađivali na pitanjima vezanim za Rusiju dok su obojica obavljali funkcije ministara spoljnih poslova. Često razgovaraju i dopisuju se – a vole i da zajedno deluju po ključnim pitanjima, iako dolaze iz različitih političkih miljea.

Mesecima su tiho razmatrali ideju o zajedničkom pozivu Kremlju, zaključivši da je ponovno pokretanje procesa ključno uoči nastavka pregovora u Abu Dabiju.

Kako mnogi zvaničnici privatno priznaju, Evropljani više nemaju poverenja da će Vašington braniti interese Evrope ili Ukrajine.

"Važno je da Donald Tramp ne bude jedini lider sa Zapada koji razgovara sa Putinom", rekao je jedan drugi visoki evropski zvaničnik. "Potrebno je da i lideri koji podržavaju Ukrajinu prenesu svoje poruke Putinu".

Tako su, gotovo pet godina nakon što je počela "izolacija" Rusije, Stub i Stere odlučili da pozovu Kremlj. Nordijski dvojac stupio je u kontakt sa Putinovim zvaničnicima i dogovorio okvire razgovora. Dogovoreno je da svaka strana naizmenično iznese svoje pripremljene poruke, bez prekidanja.

Poruke

Bilo je "loših predznaka" već od samog početka.

Jedan visoki zvaničnik, navodno upoznat sa detaljima, izjavio je da su Stub i Stere strpljivo slušali Putinovo "predavanje" o istoriji Rusije i sukoba sa Ukrajinom. Drugi evropski zvaničnici, koji su bili obavešteni o ovom pozivu, negirali su da je Putin uopšte održao istorijsko predavanje dvojici lidera.

Oslo tražio ispravku, "Fajnenšel tajms" odbio: Pogrešno prikazan razgovor sa Putinom

Sam Stere je rekao: "Bio sam prisutan. Nije to uradio." Dodao je da Putin ima svoje, već dobro poznate argumente o poreklu sukoba. "Ipak, pošteno govoreći, on može da iznese svoje viđenje, a mi na to odgovaramo".

Što se tiče nordijskih lidera, oni su najpre preneli Putinu poruke Vladimira Zelenskog: o teritorijalnim granicama se može razgovarati isključivo na nivou lidera, u direktnom susretu, a preduslov za to su mere deeskalacije. Zatim su prešli na pitanje bezbednosti u Baltičkom moru i neophodnosti da se ovaj plovni put održi otvorenim za trgovinu.

Prema rečima zvaničnika, jedan od razloga za ovaj poziv bio je i pokušaj da se proceni Putinovo stanje duha. Norveški lider je naveo da je Putin tokom razgovora delovao "racionalno" i "profesionalno". "Njegovi argumenti su bili sasvim jasno izneti".

Putin je ozbiljno shvatio ideju o pregovorima u Abu Dabiju i rekao nordijskim liderima da će naložiti svojim pregovaračima da se pripreme za sastanak, kako bi se ispitalo da li je napredak moguć. "Činjenica da se javio na telefon – uz to što, znate, postoje i drugi načini komunikacije – po mom mišljenju, barem ukazuje na spremnost da se sedne za pregovarački sto".

Ipak, nakon razgovora, Stere i dalje nije bio uveren da je Putin iskreno otvoren za postizanje dogovora. Uprkos njihovim naporima, norveški i finski tim ne očekuju značajan pomak u Abu Dabiju.

Reakcije na Baltiku

Kada je kabinet Aleksandra Stuba objavio vest o ovom neočekivanom pozivu, diplomatske posledice su se odvijale pred očima javnosti. Spletom okolnosti, lideri Danske i Švedske, između ostalih, već su bili okupljeni u Helsinkiju na sastanku Nordijskog saveta. Suočeni sa televizijskim ekipama, nisu se mnogo trudili da sakriju svoju iznerviranost.

"Veoma sam skeptična prema ovoj norveškoj i finskoj inicijativi", izjavila je danska premijerka Mete Frederiksen. "Smatram da bi trebalo da održimo Evropu ujedinjenom, umesto da delujemo samostalno".

Gluvi telefoni u Finskoj: Mete Frederiksen zamerila Stubu i Stereu razgovor sa Putinom

Švedski premijer Ulf Kristerson izjavio je da se do mira mora doći putem "snage", a ne "popuštanja". Litvanija je takođe kritikovala ovaj potez.

Njihove zamerke nisu se odnosile samo na odluku o stupanju u kontakt sa Putinom, već i na činjenicu da se Stub i Stere prethodno nisu adekvatno usaglasili sa saveznicima.

Zvaničnici upoznati sa pripremama za taj razgovor to poriču, ističući da su Frederiksen i drugi — uključujući rukovodstvo Francuske, Nemačke i SAD — bili obavešteni o pozivu pre nego što je do njega došlo. Moguće je da je Frederiksen očekivala da će biti obaveštena ranije, kao i da će imati stvarnu mogućnost uticaja na taj plan. Ona je navela da njene kolege nisu uskladile taj potez sa "nama ostalima".

Podrška iz Moskve

Stere zauzima nepopustljiv stav. "U pravu je, jer nisam tražio — nismo tražili dozvolu", rekao je on.

"Mi se konsultujemo unutar nordijske porodice, ali za ovo nije potreban pristanak svih nordijskih zemalja, niti svih 27 članica EU, pa čak ni šireg kruga zemalja", rekao je Stere.

U privatnim krugovima, neki zvaničnici smatraju da je Stere dodatno pogoršao situaciju kada je, neposredno nakon događaja, istakao da je EU podeljena po pitanju Rusije još od početka sukoba. "To jeste istina — ali nije na njemu da to govori. Norveška nije članica EU", rekao je jedan zvaničnik.

Stub i Stere navode da nikada nisu imali nameru da govore u ime bilo koga drugog osim zemalja koje predvode, a koje se obe graniče sa Rusijom. Pre samog poziva, detaljno su razgovarali sa Zelenskim kako bi se dogovorili šta će reći Putinu, a nakon razgovora su ga ponovo izvestili o ishodu.

Nadali su se da će njihova inicijativa pružiti podršku Zelenskom. Međutim, reakcije su bile toliko burne da je šef kijevskog režima morao da stane u njihovu odbranu. "Oni nam zaista pomažu", rekao je on.

Ova dva nordijska lidera dobila su i svojevrsnu potvrdu iz Moskve. "Smatram da je to bio ispravan potez", rekao je Putin. "Na kraju krajeva, u Evropi postoje ljudi koji ne žele da Rusiji nanesu strateški poraz... već teže uspostavljanju nekog vida konstruktivnog dijaloga".

Malo je verovatno da će Putinovi komentari ublažiti preostale tenzije među nordijskim susedima. Kako je primetio jedan zvaničnik, među regionalnim liderima koji nisu bili uključeni u razgovor sa Putinom možda je ostala neka vrsta trajne "porodične traume".

Ova epizoda je takođe razotkrila jednu suroviju istinu za Ukrajinu i njene pristalice. Iako je Tramp pretrpeo poraze na izborima na sredini mandata, on i dalje diktira tempo pregovora. Evropa, s druge strane, nema nikoga ko bi mogao da parira snažnom glasu Amerike u trenucima kada je to najvažnije.