Bili smo deo istorije, upropastila nas je nesloga: Zašto je pala Krajina?

Više od 200.000 hrvatskih vojnika je avgusta 1995, uz podršku SAD, za četiri dana osvojilo Republiku Srpsku Krajinu. Kako je to izgledalo i da li je moglo da se spreči, za RT Balkan govore Danko Perić, tada urednik u Radio Kninu, i pukovnik u penziji Mirko Latinović, veteran Srpske Vojske Krajine.

"Znalo se vrlo malo, ali se u vazduhu osećalo da se nešto važno dešava", ispričao je Perić o atmosferi u Kninu početkom avgusta 1995. godine za emisiju "Danas na RT".

Crkve su za Ilindan bile skoro prazne, a autobusi koji su išli put Beograda puni, kao da su ljudi znali da se neko zlo sprema, dodao je Perić. Još 3. avgusta, kada je došla vest da je rukovodstvo RSK prihvatilo takozvani "Plan Z-4", mislilo se da do eskalacije sukoba neće doći.

Piter Galbrajt, tadašnji američki ambasador u Zagrebu, posle je pisao da je "već bilo kasno da se pritisne dugme" i otkaže napad, kao da Ričard Holbruk prethodno nije otkrio da su SAD na Hrvate gledali kao "džukele sa đubrišta" čiji je zadatak bio isključivo borba protiv Srba.

Pukovnik Latinović je podsetio da su upravo Amerikanci pomagali vlast Franje Tuđmana da se pripremi za konačni obračun sa RSK. 

Banjaluka: Komemorativna akademija povodom "Oluje", izložene slike granatiranja Petrovačke ceste

Na osnovu izveštaja CIA-e iz januara 1993, američki predsednik Bil Klinton, Madlen Olbrajt i savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger sastali su se u Litl Roku i dogovorili budući tok politike SAD, naveo je Latinović. Tada je doneta odluka da se dozvoli ulazak stranih mudžahedina u Bosnu i Hercegovinu. 

U martu 1994, podsetio je Latinović, SAD su naterale Zagreb i Sarajevu da potpišu Vašingtonski sporazum, kako bi se njihove vojske ujedinile protiv RSK i Republike Srpske. Posle toga je pokrenuta operacija zabrane letova, humanitarni konvoji kojima se muslimanska vojska snabdevala kopnom, ali i operacija snabdevanja 5. korpusa ARBiH u Bihaću.

Tokom te operacije izvedena su 202 leta aviona i helikoptera, uglavnom sa ukrajinskim posadama, izjavio je Latinović.

"Pre napada na Maslenicu i Ravne Kotare, Hrvati su imali pet profesionalnih brigada", podsetio je Latinović, koje su opremljene oružjem i municijom zaplenjenom prilikom predaje garnizona JNA u Varaždinu. Američka pomoć im je omogućila da taj broj udvostruče.

Ni te brigade nisu bile pandan prosečnim jedinicama RSK, ali ih je bilo više, a iza njih su stajali i američki izviđački avioni i dronovi, kao i obaveštajni podaci, dodao je.

Latinović je za tragediju u Krajini delimično okrivio i neslogu rukovodstva RS i RSK, ali je najoštrije reči sačuvao za one Srbe koji danas koriste hrvatske izraze za ono što se desilo.

Srbija i Srpska obeležavaju godišnjicu "Oluje": Počeo centralni komemorativni skup u Mrkonjić Gradu

"Te kodne nazive 'Bljesak' i 'Oluja', mislim da mi Srbi koristimo jer nemamo dovoljno samopoštovanja", rekao je Latinović i dodao da je napad na RSK bila "čista agresija", pa tako treba i da se naziva.

Perić je podsetio da je u stvaranju RSK učestvovalo i mnogo ljudi iz Srpske i Srbije, koji su se tada osećali kao deo nečeg istorijskog.

"Krajina je u nekim svojim segmentima… za tako kratko, nesrećno, nesređeno ratno vreme, uradila nešto u emancipacijskom smislu za šta drugima u drugačijim okolnostima treba desetine godina", rekao je Perić, navodeći kao primer poštovanja vredan univerzitet "Nikola Tesla" u Kninu.

On je u avgustu 1995. uništen, kao što je NDH uradila sa Teslinom rodbinom u Smiljanu tokom Drugog svetskog rata.