Srbija i Balkan
Godišnjica ustaškog zločina u hercegovačkom selu, Dodik: Prebilovci zavet i opomena
Ustaše, pod komandom Ivana Jovanovića zvanog Crni, počinile su neviđeni masakr u Prebilovcima kod Čapljine između 6. i 11. avgusta 1941. godine nad 826 ljudi srpske nacionalnosti, uglavnom žena, dece i staraca, od ukupno njih 994 koliko je tada živelo u tom hercegovačkom selu
Prebilovci su hercegovačko selo koje obavezuje, opominje i poziva da nikad ne zaboravimo, iako su mu ustaški krvnici i dželati namenili potpuno uništenje i zatiranje života, da se na tom mestu nikada više ne čuje zvuk poljoprivrednog alata, srpska pesma hercegovačkog seljaka, dečiji smeh, svadbeno veselje i crkveno zvono, poručio je danas predsednik SNSD Milorad Dodik.
Povodom obeležavanja 85 godina od ustaškog zločina nad Srbima u Prebilovcima kod Čapljine, koje će biti održano u naredna dva dana, Dodik je izjavio za Srnu da su ustaše, pod komandom Ivana Jovanovića zvanog Crni, počinile neviđeni masakr u Prebilovcima između 6. i 11. avgusta 1941. godine nad 826 ljudi srpske nacionalnosti, uglavnom žena, dece i staraca, od ukupno njih 994 koliko je tada živelo u tom hercegovačkom selu.
On je ukazao da su u ovom strašnom pokolju razularenih ustaša ugašena 54 srpska ognjišta, 54 domaćinstva koja su vekovima tu bila.
"Ustaše su po ulasku u selo otpočele sa pretresanjem kuća, odvođenjem stanovništva, silovanjem žena, devojaka, devojčica i pljačkom. Ustaške orgije sadizma i bestijalnosti nad nezaštićenim ženama, a naročito nad devojčicama od 12 do 15 godina trajala su nekoliko časova", naveo je Dodik.
On je podsetio da je jedina osoba koja se spasila i preživela pokolj bila Mara Bulut, koja je svojevremeno svedočila da su ustaše vadile bebe iz kolevki i razbijale dečje glave o zid pred očima majki.
O kakvoj bestijalnosti i pokolju je reč, kaže Dodik, govori i činjenica da je prvo dete u Prebilovcima stasalo za školu tek 1956. godine, a prvi mladić, regrut otišao je na odsluženje vojnog roka 1967. godine.
"Teško je pronaći reči koje mogu opisati razmere ovog srpskog stradanja nad kojima su se zgražavali čak i generali Benita Musolinija, kojem je jedan od njegovih generala Alesandro Luzana poslao izveštaj u kojem je naveo da je učiteljica Stana Arnautović silovana pred njenim đacima, da su bile silovane čak i devojčice od osam, 12, 15 godina, te da su Hercegovina, Bosna, Lika, Dalmacija pune takvih srpskih sela kao što su Prebilovci", podsetio je Dodik.
On je rekao da Prebilovci nisu samo mesto srpskog stradanja, već primer bezdna do kojeg čovek može da padne kada mržnja nadvlada ljudskost i empatiju.
"Kada danas izgovorimo reč Prebilovci sve nas asocira na hercegovačke jame pune tela nedužnih Srba čiju krv nije više mogla ni zemlja da primi pa je danima voda na izvorima bila crvena. Ali, ono što mračni umovi ustaša Ivana Jovanovića Crnog nikada nisu mogli i neće razumeti jeste priroda hercegovačkog Srbina, njegov inat, ponos i dostojanstvo i zato onaj koji ne razume šta su Prebilovci, šta je Hercegovina i šta su Hercegovci, on ne razume ni šta je i kakav je srpski narod - pun ponosa, inata i dostojanstva da je spreman iz pepela da vaskrsne", istakao je Dodik.
On je naveo da su 4. avgusta 1991. godine u Spomen-kosturnicu sahranjeni posmrtni ostaci 4.000 Srba iz Hercegovine, žrtava ustaškog genocida u Drugom svetskom ratu, među kojima su i stradalnici iz Prebilovaca, ali, dodao je, i mrtvi su im smetali pa su potomci ubica u junu 1992. minirali Spomen-kosturnicu.
"Po povratku Srba u Prebilovce, nakon 2000. godine, ostaci kostiju prebilovačkih novomučenika su sakupljeni i sahranjeni u kripti Hrama Vaskrsenja Hristovog koji je urađen po uzoru na Crkvu Hristovog groba u Jerusalimu, koja je simbol Vaskrsenja i simbol života", istakao je Dodik, zahvaljujući čijoj pomoći i podršci, između ostalih, je i izgrađen ovaj hram.
On je naglasio da je iz raznetih i polomljenih kostiju i srušenih zidova Spomen-kosturnice iznikao Hram Vaskrsenja Hristovog, koji stoji kao spomenik pobedi života nad smrću i pobedi Prebilovčana nad ustaškim zlom.
"Posetiti Prebilovce danas znači otići na mesto gde je smrt izgubila, a život vaskrsao. Svaki kamen u tom selu opominje nas da moramo biti čvrsti i jaki kao hercegovački krš i da nikada ne smemo zaboraviti ovo svetilište, jer zaborav ubija po drugi put.
Naša je patriotska dužnost da nam Prebilovci budu i zavet, i opomena, i ponos i da decu učimo o svetim mučenicima prebilovačkim, jer dok god u nama živi sećanje na njih, niko nas ne može izbrisati. Primer je ovo malo, ali veliko selo koje su hteli da izbrišu sa lica zemlje, a ono je postalo naša svetla i sveta tačka", naveo je Dodik.
On je naglasio da sećanje nije osveta, već dug prema precima koji nisu imali priliku da ostare, da odgajaju decu, da sanjaju budućnost, ali i dug prema istoriji, koja nas uči da zaborav otvara vrata ponavljanju zločina.
"Danas imamo svoju republiku - Republiku Srpsku, jake i stabilne institucije koje su garant našeg postojanja i našeg opstanka, gde smo svoji na svome i tako će ostati. Samo jedinstveno, hrabro i sa jasnim politikama možemo sačuvati Srpsku, a time i svoju sadašnjost i budućnost", poručio je Dodik.
Live
