Nije bio samo pisac: Pet omiljenih hobija Lava Tolstoja

Lav Nikolajevič Tolstoj nije bio samo pisac koji je oblikovao svetsku književnost - u svemu što je radio, makar to bio posao ili razonoda, tražio je smisao. Upravo to u nastavku dokazuju brojni njegovi hobiji, koji su zabeleženi u muzej-imanju "Jasna Poljana", gde je proveo veći deo života:

Bicikl - sloboda u poznim godinama

Kada je 1895. godine, u 67. godini života, nabavio bicikl, to za Tolstoja nije bila samo nova "zabava", već način da ponovo osvoji prostor oko "Jasne Poljane" i kreće se bez ograničenja. Bicikl mu je omogućio nezavisnost, ali i novi izazov (modrice i ogrebotine bile su deo procesa).

Ipak, upornost je pobedila - toliko se posvetio vožnji bicikla da je u jednom trenutku čak prekidao pisanje. U dnevniku je kratko zabeležio: "Ne radim. Bicikl." 

Muzika kao omiljena umetnost

Tolstoj je muziku voleo "više od svih drugih umetnosti", kako je sam beležio, a često joj se vraćao u trenucima kada mu je pisanje postajalo previše teško ili ga nije dovoljno ispunjavalo.

Plemeniti postupci ruskih pisaca o kojima se retko govori

Tokom sedamdesetih godina 19. veka svirao je klavir po tri do četiri sata dnevno, ponekad u duetu sa suprugom. Muzika mu nije bila samo hobi, već i deo kreativnog procesa razmišljanja - improvizacija za klavirom često mu je bila uvod u književni rad. Ipak, kada bi ušao u fazu intenzivnog pisanja, muzika bi nestajala u drugi plan. 

Pčele - red, priroda i savršeno društvo

Na imanju u Jasnoj Poljani Tolstoj je podigao pčelinjak, zasadio voćnjak i potpuno se posvetio prirodi koja ga je opčinila. Nije bio samo posmatrač - čitao je stručnu literaturu, prevode, naučne članke, mnoge knjige o pčelama čuvao je u svojoj ličnoj biblioteci. Istovremeno je sam obavljao sve poslove oko košnica, učeći kroz praksu.

Pčele su ga posebno fascinirale kao simbol savršeno uređenog društva. Njihov rojevi život posmatrao je kao paralelu ljudskom društvu, što se kasnije odrazilo i u njegovim književnim delima i filozofskim razmišljanjima.

Konji i psihologija

Tolstoj je, prema sopstvenim beleškama, proveo čak oko sedam godina u sedlu. Konji za njega nisu bili samo prevozno sredstvo, već način života i prilika za posmatranje ponašanja životinja. Posebno ga je zanimala njihova psihologija - kako reaguju, kako uče i kako komuniciraju sa čovekom. Vremenom je razvio ideju da odnos čoveka prema konju otkriva i njegov karakter.

Imao je čak i ambiciju da stvori sopstvenu rasu, - želeo je da ukrsti baškirske i engleske punokrvne konje. Taj projekat nikada nije u potpunosti zaživeo, ali pokazuje koliko je bio zainteresovan.

Tenis kao disciplina, kretanje i igra

Otprilike u istom periodu kada je otkrio bicikl, Tolstoj je postao zainteresovan i za tenis. U Jasnoj Poljani je čak napravljen i teniski teren, što je za to vreme bila prava retkost. Iako je igru naučio relativno kasno, prihvatio ju je sa velikim entuzijazmom. Tenis mu je predstavljao spoj fizičke aktivnosti i mentalne koncentracije, jer je zahtevao preciznost, brzinu reakcije i strategiju.

Zanimljivo je da je tenis opisao i u romanu "Ana Karenjina", mnogo pre nego što ga je lično igrao, što pokazuje koliko je bio pažljiv posmatrač savremenog života. Prema svedočenjima, umeo je da provede sate na terenu, igrajući sa istim žarom kao mnogo mlađi ljudi.