Otet, prodat krijumčarima, vraćen vojnim avionom: Orao krstaš Feliks konačno se vratio u Srbiju

Mladunac orla krstaša Feliks dopremljen je u Srbiju vojnim avionom nakon više od pola godine provedene daleko od svog prirodnog staništa. Njegov povratak usledio je posle dugih pregovora i brojnih napora da se ptica bezbedno vrati iz Libana, gde je boravila nakon što je postala žrtva ilegalne trgovine divljim životinjama.

Na vojnom aerodromu u Batajnici Feliksa su dočekali predstavnici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Potom je prebačen u Prihvatilište za strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste u okviru Zoološkog vrta Palić u Subotici, gde će boraviti sve dok stručnjaci ne procene da je spreman za povratak u prirodu.

U julu prošle godine, dok još nije napustio roditeljsko gnezdo, ornitolozi su Feliksa obeležili metalnim i plastičnim prstenovima, kao i satelitskim odašiljačem, u skladu sa uobičajenom naučnom praksom praćenja ugroženih vrsta.

Kao i većina mladih orlova krstaša, koji prvih pet do šest godina života lutaju pre nego što dostignu polnu zrelost, i Feliks je krenuo na veliko putovanje. Išao je preko Severne Makedonije, Grčke i Turske do Sirije, gde je uhvaćen, a tada je uništen i telemetrijski uređaj koji je nosio na leđima.

"Feliks nažalost nije izuzetak. Ubijanje i krivolov divljih ptica na području Mediterana i Bliskog istoka svake godine odnose desetine miliona nevinih života. On je imao sreće utoliko što je obeležen, što smo mogli da pratimo njegovo kretanje i uopšte saznamo šta mu se desilo", kaže izvršni direktor DZPPS-a Milan Ružić.

Nakon što je uhvaćen u Siriji, Feliks je završio u rukama krijumčara divljih ptica, koji su za njega tražili otkup.

U akciju spasavanja uključilo se Libansko udruženje za migratorne ptice na čelu sa dr Mišelom Savanom. On je, rizikujući sopstvenu bezbednost, uspeo da preuzme Feliksa i smesti ga u prihvatilište u okolini Bejruta, gde je o ptici pažljivo brinuto narednih šest meseci.

Pregovori koji su trajali mesecima

Istovremeno su trajali i pokušaji da se pronađe način za bezbedan transport ptice nazad u Srbiju. Puštanje Feliksa u prirodu na Bliskom istoku nije dolazilo u obzir - stručnjaci su procenili da bi se time ponovo našao na udaru krijumčara i lovaca na ptice grabljivice.

Zbog toga je DZPPS pokrenulo akciju prikupljanja sredstava za njegov povratak avionom, a građani Srbije su u rekordnom roku odgovorili na poziv. Za samo tri dana, 153 donatora sakupila su ukupno 3.390,29 evra, koliko je bilo potrebno za osnovne troškove transporta, nabavku transportera, lečenje, smeštaj i ishranu ptice u Libanu.

"Taman kada je sve bilo dogovoreno, dan pre nego što je Feliks trebalo da bude prevezen prvi put, eskalirali su sukobi u regionu Bliskog istoka i avio-saobraćaj je zatvoren. Tako je Feliks ostao u prihvatilištu sve do sada, kad su se napokon stekli uslovi da se vrati kući", pojasnio je Ružić.

Važna uloga Vojske Srbije

Od decembra 2025. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije bilo je u stalnoj komunikaciji sa ambasadorom Srbije u Libanu, Milanom Trojanovićem, koji je pomogao u organizaciji povratka ptice.

Pošto avio-kompanije nisu prihvatile transport orla krstaša, uključena je Vojska Srbije, koja učestvuje u mirovnoj misiji u Libanu. Načelnik Generalštaba, general Milan Mojsilović, odobrio je zahtev i omogućio da se Feliks vojnim avionom prebaci u Srbiju. U proces su bila uključena i nadležna ministarstva, uključujući zaštitu životne sredine, poljoprivredu i veterinu, kao i Ministarstvo odbrane.

Prema informacijama koje su srpski ornitolozi dobili od saradnika u Libanu, Feliks je u dobroj fizičkoj kondiciji. Posle početnog oporavka imao je odličan apetit i sve vreme je pokazivao želju da ponovo bude na slobodi.

Simbol Srbije

Orao krstaš, ptica koja se nalazi i na nacionalnom grbu Srbije, spada u kritično ugrožene vrste, ali njegova populacija u Srbiji poslednjih godina ipak pokazuje znake oporavka. Od samo jednog gnezdećeg para zabeleženog 2017. godine na severu Banata, populacija orlova krstaša u Srbiji postepeno se oporavila zahvaljujući brojnim merama zaštite i pažljivom nadzoru stručnjaka.

Prema najnovijim podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, ove godine zabeleženo je 29 gnezdećih parova orlova krstaša i 25 mladunaca u gnezdima.