Katalonska alijansa jača: Migracije i bezbednost važniji od nezavisnosti?

Gotovo deceniju nakon neuspelog pokušaja Katalonije da se otcepi od Španije, sve veći broj birača pažnju sa pitanja nezavisnosti preusmerava na migracije, kriminal i javnu bezbednost. Na tom talasu raste podrška suverenističkoj stranci Katalonska alijansa.

Stranka najveću podršku dobija među biračima radničke i srednje klase u ruralnim oblastima izvan Barselone. Prema najnovijim anketama, sada je druga po snazi politička snaga uoči narednih izbora u Kataloniji, koji bi trebalo da budu održani 2028. godine, odmah iza vladajućih socijalista.

Katalonska alijansa zalaže se za nezavisnost i poručuje da bi, ukoliko dođe na vlast, jednostrano pokušala da izvede region iz sastava Španije. Ipak, njena politika sve više je usmerena na ograničavanje migracija i jačanje javne bezbednosti.

Španija se ne da: Ništa od zahteva katalonskih separatista za priznanje tzv. Kosova

A njen uspeh produbljuje podele unutar katalonskog pokreta za nezavisnost. Policija za razbijanje demonstracija sprečila je početkom septembra nasilne sukobe pristalica Katalonske alijanse i levičarskih separatista u Barseloni, čime su u drugi plan pale proslave nacionalnog dana Katalonije.

Tradicionalne separatističke stranke već su isključile mogućnost saradnje sa Katalonskom alijansom, što bi posle izbora moglo da oteža formiranje većine za smenu Socijalističke partije.

Kako je podrška Katalonskoj alijansi rasla, i druge stranke koje se zalažu za nezavisnost počele su da zauzimaju konzervativnije stavove, uključujući zahtev da Madrid dozvoli regionu da samostalno ograničava migracije.

Prema istraživanju katalonske vlade, veliki deo pristalica Katalonske alijanse ranije je glasao za stranku desnog centra Zajedno za Kataloniju ili za španski Voks, koji se protivi katalonskom separatizmu.

Promena prioriteta birača

Uspon stranke poklopio se sa promenom tema koje najviše brinu katalonske birače. Na vrhu liste sada su pristupačno stanovanje, migracije i kriminal. Pre dve godine, najveće nezadovoljstvo izazivali su unutrašnja politika i odnos Katalonije sa ostatkom Španije.

"Pokušaj proglašenja nezavisnosti 2017. godine bio je podstaknut ekonomskom strepnjom, dok Katalonska alijansa odgovara na demografsku strepnju", rekao je istoričar Žoan Eskulijes.

Lider stranke Silvija Oriols izjavila je za Rojters da Katalonska alijansa koristi nezadovoljstvo birača tradicionalnim političarima i njihovu zabrinutost zbog očuvanja katalonskog identiteta.

"Ljudi su povratili nadu i volju da se bore za obnovu katalonske države i sprovode politiku usmerenu na očuvanje našeg identiteta", rekla je Oriols i dodala da je uspeh Alternative za Nemačku na izborima u Nemačkoj pokazao da se "Evropa budi".

Katalonska alijansa postala je poznata 2023. godine, kada je Oriols pobedila na lokalnim izborima u Ripolju. Stranka je godinu dana kasnije ušla u katalonski parlament sa dva poslanika, a njena podrška je, prema anketi lista "El mundo", u međuvremenu porasla sa 3,8 na 16,7 odsto.

Koga još briga za nezavisnost: Imigracija postala glavni problem Katalonije

Podršku stranci pruža i 19-godišnji Eloi Radovan, čija je porodica ranije glasala za levičarske separatističke stranke.

"Osećam se izdano. Katalonija sve više prestaje da bude katalonska", rekao je on, kritikujući stranke koje su podržale nezavisnost na referendumu 2017. godine, ali nisu sprovele njegov rezultat, ali i migracije.

Stranka Zajedno za Kataloniju pokušava da se suprotstavi rastu Katalonske alijanse predstavljajući se kao pragmatičnija i umerenija opcija, ali i sama nudi sopstvene predloge u oblasti migracija i bezbednosti.

Iako se pokret za nezavisnost suočava sa podelama, podrška otcepljenju i dalje je snažna. Prema julskom istraživanju, nezavisnost podržava 45 odsto građana, dok je rekordnih 49 odsto zabeleženo 2017. godine.