Španija u odbrani teritorijalnog integriteta: Migranti otključali pretenzije Maroka

Masovni priliv migranata u španske enklave Seutu i Melilju prošle nedelje doveo je Madrid u defanzivan položaj kada je reč o statusu ova dva autonomna grada na severu Afrike, ali i o dugogodišnjim teritorijalnim pretenzijama Maroka na njih.

Činjenica je na desetine hiljada migranata s lakoćom probilo granične prelaze dodatno je pojačala osećaj ranjivosti Španije na takozvane hibridne pretnje. Zabrinutost je još više porasla zbog bojazni da tradicionalni saveznici u NATO-u, pre svega Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, više nisu u potpunosti pouzdani usled političkih nesuglasica sa španskim premijerom Pedrom Sančezom, piše "Politiko".

Ohrabren sve prisnijim odnosima sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, Rabat koristi trenutak kako bi u medijima bliskim marokanskim vlastima još snažnije istakao svoje pravo na Seutu i Melilju, koje smatra okupiranom teritorijom.

EU je migrantima otvorila kapije, sad traži ko će da plati ceh

Ono što je za Madrid još zabrinjavajuće jeste činjenica da takvi stavovi više ne dolaze isključivo iz Rabata. Pitanje višestoletne španske vlasti nad ovim utvrđenim gradovima pojavilo se i u izveštaju američkog Kongresa, kao i u izjavama izraelskog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama.

Koliko je zabrinutost u Madridu ozbiljna pokazuje i to što je španska vlada sada primorana da javno potvrđuje principe međunarodnog prava koje je do pre samo nedelju dana smatrala potpuno neupitnim.

"Seuta i Melilja su nedodirljive. Svima mora biti potpuno jasno da teritorijalni integritet i suverenitet Španije nisu predmet bilo kakve rasprave", izjavila je ministarka odbrane Margarita Robles.

Međutim, odlučno odbacivanje marokanskih zahteva nije umirilo zabrinutost u Španiji zbog mogućnosti da Rabat dodatno pojača pritisak. Ovih dana nacionalni mediji puni su komentara u kojima se upozorava na mogućnost "Zelenog marša 2.0", uz poređenja sa događajima iz 1975. godine, kada je Maroko masovnom mobilizacijom stanovništva preuzeo kontrolu nad tadašnjom Španskom Saharom.

Hoze Manuel Garsija-Margaljo, ministar spoljnih poslova Španije od 2011. do 2014. godine i član opozicione Narodne partije, ocenio je da je od presudnog značaja da Španija jasno pokaže kako njen suverenitet nad ovim gradovima nije predmet pregovora.

"Da li mislite da bi Britanci dozvolili da 60.000 Španaca uđe u Gibraltar? Voleo bih da ova vlada pokaže malo više britanske odlučnosti. Treba da težimo prijateljskim odnosima sa Marokom. Ali je jednako važno da i prijatelji razumeju da postoje crvene linije koje se jednostavno ne mogu preći", rekao je on.

Nasleđe imperije

Seuta i Melilja predstavljaju jedne od poslednjih preostalih ostataka nekadašnjeg velikog Španskog carstva. Pod upravom Madrida nalaze se od 1668, odnosno 1497. godine i danas su sastavni deo Španije i Evropske unije.

Međutim, od sticanja nezavisnosti od Francuske 1956. godine, Maroko neprekidno polaže pravo na oba grada, koje opisuje kao "kolonije" pod "španskom okupacijom". Posle događaja od prošle nedelje, takve teritorijalne pretenzije dodatno su naglašene u medijima bliskim marokanskoj državi.

Nema "Svetskog rata 3" i migranti nisu zombiji: Haos u Seuti? Pogledajte ko likuje

"Ključno pitanje više nije da li će ovi gradovi ponovo biti integrisani u svoje prirodno okruženje – Maroko – već koliko će vremena za to biti potrebno i koliko će ljudskih tragedija morati da se dogodi do tada", objavio je portal, koji se smatra bliskim marokanskoj kraljevskoj porodici.

Marokanske pretenzije na Seutu i Melilju poslednjih godina dobile su podršku i od pojedinih međunarodnih saveznika Rabata, među kojima je i jedan uticajni republikanski političar u Sjedinjenim Američkim Državama.

Američki kongresmen Mario Dijaz-Balart, član uticajnog Odbora za budžetska izdvajanja Predstavničkog doma, izjavio je da se "Seuta i Melilja nalaze na marokanskoj teritoriji" i postavio pitanje da li su ti autonomni gradovi "deo Španije ili bi trebalo da pripadaju Maroku".

Nekoliko nedelja kasnije, tokom pripreme zakona o budžetskim izdvajanjima kojim je bilo predviđeno 40 miliona dolara pomoći Maroku za potrebe odbrane i bezbednosti, Dijaz-Balart je podneo izveštaj Kongresu u kojem se navodi da se "gradovi Seuta i Melilja, kojima upravlja Španija, nalaze na marokanskoj teritoriji i predstavljaju predmet dugogodišnjih teritorijalnih zahteva Maroka".

U dokumentu se takođe izražava podrška "diplomatskom angažovanju" u vezi sa "budućim statusom" ova dva autonomna grada.

Govoreći za "Politiko", Dijaz-Balart je negirao da je izveštaj Kongresa trebalo da označi značajnu promenu američkog stava prema Seuti i Melilji.

Španski zvaničnici odbacuju tvrdnje da je kriza u Seuti ostavila utisak slabosti Madrida. Ministar unutrašnjih poslova Fernando Grande-Marlaska izjavio je u utorak da je upravo ta kriza pokazala da je Španija snažna država i uvažena regionalna sila.

"Politiko" je od španskog Ministarstva spoljnih poslova zatražio objašnjenje koje je korake vlada preduzela kako bi odgovorila na sve glasniju međunarodnu raspravu o statusu Seute i Melilje, posebno nakon izveštaja američkog kongresmena Marija Dijaza-Balarta.

Ministarstvo nije direktno odgovorilo na postavljena pitanja, ali je odlučno odbacilo svaku mogućnost da bi suverenitet nad ova dva grada mogao biti predmet pregovora.

"To što su Seuta i Melilja deo Španije nije predmet nikakve sumnje. Njihov status potvrđen je međunarodnim pravom i priznaje ga čitava međunarodna zajednica", saopštio je portparol ministarstva.