Svet
Španska desnica mogla bi ponovo da rasplamsa katalonski separatizam
Pokret za nezavisnost Katalonije, oslabljen i podeljen posle neuspelog pokušaja otcepljenja 2017. godine, mogao bi da dobije novi zamah ukoliko na izborima 29. novembra pobede Narodna partija i Voks. U Kataloniji strahuju od ograničavanja autonomije, dok separatisti u povratku desnice vide priliku za oživljavanje svog pokreta
Gotovo deceniju nakon što je pokušaj otcepljenja Katalonije gurnuo Španiju u jednu od najvećih ustavnih kriza u njenoj novijoj istoriji, pitanje nezavisnosti ovog regiona gotovo je nestalo sa političke scene. Ali ono što godinama nije uspevalo katalonskim separatistima, mogla bi da učini španska desnica – da ponovo rasplamsa pokret za nezavisnost.
Na izborima zakazanim za 29. novembar, prema istraživanjima javnog mnjenja, pobeda se smeši konzervativnoj Narodnoj partiji (PP) i desničarskom Voksu. Njihovo čvrsto zalaganje za jedinstvo Španije moglo bi, međutim, da proizvede upravo suprotan efekat u Kataloniji, regionu sa osam miliona stanovnika.
"Znamo da će sigurno ograničiti naša ovlašćenja u oblasti samouprave i veoma grubo intervenisati u katalonskom društvu. To bi bilo kao dolivanje benzina na vatru", upozorava Fransesk-Mark Alvaro, kandidat Republikanske levice Katalonije (ERC) za Senat.
Još oštrija je poslanica separatističke stranke Zajedno Mirijam Nogeras, koja tvrdi da Kataloniju "nikada nije poštovala nijedna španska vlada, niti režim".
"Bez obzira na političku boju, sledeća španska vlada biće potpuno ista kao prethodna kada je reč o jednom suštinskom pitanju – Kataloniji", rekla je ona, dodajući da će pokret za nezavisnost ponovo dobiti zamah, jer "zavisnost Katalonije od Španije sve čini siromašnijima".
Za Madrid, ulog nije samo politički. Katalonija je, posle Andaluzije, druga najveća autonomna zajednica u Španiji, učestvuje sa oko 19 odsto u nacionalnoj ekonomiji, a u njoj živi 16,5 odsto stanovništva zemlje.
Kraj Sančezove ere
Socijalistički premijer Pedro Sančez došao je na vlast nedugo posle neuspelog pokušaja proglašenja katalonske nezavisnosti 2017. godine, kada je nekoliko separatističkih lidera pobeglo u inostranstvo, dok je devetoro završilo u zatvoru.
Za razliku od Narodne partije, koja je zagovarala beskompromisan odnos prema separatizmu, Sančez se opredelio za pregovore i ustupke katalonskim strankama, u zamenu za njihovu podršku u parlamentu. Zakon o amnestiji učesnika pokušaja otcepljenja razbesneo je špansku desnicu, ali je istovremeno doprineo smirivanju političkih tenzija u Kataloniji, uklonivši jedan od glavnih razloga nezadovoljstva nacionalista.
U međuvremenu se raspalo i jedinstvo separatističkih stranaka, koje je pre desetak godina bilo jedan od ključnih pokretača borbe za nezavisnost. Prema podacima regionalnog statističkog instituta, 43 odsto Katalonaca i dalje podržava nezavisnost, ali im to pitanje više nije među prioritetima. Stanovanje, imigracija i kriminal potisnuli su separatizam u drugi plan.
Čak je i Karles Pudždemon, bivši predsednik Katalonije i glavni zagovornik otcepljenja 2017. godine, nedavno priznao da je "devet godina kasnije pokret za nezavisnost podeljen i oslabljen". U razgovoru za katalonski list "El Punt Avui", iz belgijskog Vaterloa, gde živi od bekstva iz Španije, Pudždemon je svoj odnos prema španskoj državi objasnio neobičnim poređenjem.
"Ono što želim jeste da prestanem da budem Španac. Ne govorim to kao čin odbacivanja ili prezira. Često to upoređujem sa osobom koja se oseća kao žena zarobljena u muškom telu", rekao je i dodao je da bi trebalo da ima mogućnost da "otkaže" špansko državljanstvo, kao bilo koju drugu pretplatu.
Vukovi u jagnjećoj koži
Iako su Narodna partija i Voks godinama bili najoštriji protivnici katalonskog separatizma, tokom predizborne kampanje nastoje da ublaže retoriku. Lider Narodne partije Alberto Nunjes Fejho, koji je Sančeza optuživao za razgradnju ustavnog poretka uspostavljenog 1978. godine, sada uverava Katalonce da nemaju razloga za strah.
"Nisam ovde da centralizujem vlast, već da omogućim da samouprava funkcioniše i da španska država bude prisutna u Kataloniji", poručio je u intervjuu za barselonski list "La Vangardija".
Čak je ukazao na problem nerealizovanih infrastrukturnih projekata u Kataloniji, ponavljajući jednu od dugogodišnjih zamerki tamošnjih nacionalista.
Ipak, Fejho namerava da ukine zakon o amnestiji katalonskih separatista, mada taj potez ne bi imao praktične posledice. Istovremeno, poziva se na sopstveno galicijsko poreklo kako bi pokazao da razume značaj regionalnog jezika, kulture i identiteta.
I Voks je privremeno potisnuo katalonsko pitanje u drugi plan. Stranka koja je politički uspon izgradila na oštrom protivljenju separatizmu, zahtevima za zabranu stranaka koje se zalažu za nezavisnost i ukidanje decentralizovanog uređenja Španije, sada se prvenstveno bavi imigracijom. Njen lider Santijago Abaskal poručuje da katalonski identitet treba zaštititi od "islamizma".
Ublažena retorika mogla bi da bude i pokušaj da se ne otuđe glasači Katalonskog saveza, krajnje desničarske stranke koja se zalaže za nezavisnost, ali neće biti protivnik Voksu na opštim izborima.
Međutim, katalonski predsednik, socijalista Salvador Ilja, ne veruje u preobražaj desnice.
"Ti vukovi se sada predstavljaju kao mala jagnjad kada je reč o regionalnoj samoupravi. Proveli smo 47 godina gradeći našu samoupravu. A tokom samo jednog mandata Fejhoa i Abaskala sve bi moglo da ode niz vodu", rekao je.
Jezik kao novo bojno polje
Koliko bi daleko nova desničarska vlada mogla da ode u obračunu sa katalonskim separatizmom, zavisiće od odnosa snaga između Narodne partije i Voksa.
Ukidanje regionalne samouprave ili zabrana separatističkih stranaka bili bi radikalni potezi kojima se Narodna partija ranije protivila. Ali postoji i manje dramatično, a politički veoma osetljivo pitanje – katalonski jezik. Nova vlada mogla bi relativno lako da ukine mogućnost upotrebe regionalnih jezika, poput katalonskog, baskijskog, valensijskog i galicijskog, tokom rasprava u španskom Kongresu poslanika.
Za separatiste bi to, prema oceni Oriola Bartomeusa, direktora Instituta za političke i društvene nauke iz Barselone, predstavljalo "objavu rata".
Fransesk-Mark Alvaro iz Republikanske levice Katalonije smatra da se nagoveštaj politike buduće vlade već može videti u Valensiji i na Balearskim ostrvima, gde Narodna partija i Voks zajedno vladaju i sprovode mere usmerene na smanjenje upotrebe lokalnih jezika, koji su varijante katalonskog.
"Vlada Narodne partije i Voksa sigurno će se odlučno protiviti modelu nastave na katalonskom jeziku koji se primenjuje u katalonskim školama", tvrdi Alvaro.
On očekuje i smanjenje finansiranja katalonske vlade, kao i ograničavanje njenih ovlašćenja, uključujući oblast policije.
Prema Bartomeusovoj oceni, Fejhoova spremnost da zaoštri katalonsko pitanje zavisiće i od uspeha njegove vlade na drugim poljima, ali i od pritiska mogućeg koalicionog partnera.
"Katalonsko pitanje je uvek tu, spremno da posluži političkim interesima. Ako, na primer, ne možete da sprovedete uspešnu ekonomsku politiku, uvek možete da povedete kulturni rat", objašnjava on.
Separatisti čekaju svoju priliku
Paradoksalno, dolazak na vlast stranaka koje se najodlučnije protive otcepljenju Katalonije mogao bi da bude upravo ono što je oslabljenom pokretu za nezavisnost potrebno.
Pudždemonova stranka Zajedno za Kataloniju, koja beleži pad podrške u anketama i koja je doprinela raspisivanju vanrednih izbora glasajući protiv Sančezovih mera u oblasti stanovanja, već neko vreme priželjkuje promenu vlasti u Madridu.
"Zajedno veruje da će vlada Narodne partije i Voksa pogodovati oživljavanju pokreta za nezavisnost", kaže Bartomeus.
Prema njegovim rečima, separatisti računaju na dolazak španske nacionalističke vlade koja će zagorčavati život Kataloniji, kako bi se ponovio politički obrazac koji je doveo do krize 2017. godine.
I sam Pudždemon u dubokim podelama španske politike prepoznaje priliku.
"Čak i u najtežim trenucima za pokret za nezavisnost, Španija stvara krize koje bi trebalo da budemo spremni da iskoristimo", poručio je.
Pudždemon od 2017. živi u Belgiji, ali je posle dugotrajne pravne bitke špansko pravosuđe konačno odlučilo da se zakon o amnestiji može primeniti i na njega. Njegov povratak u Kataloniju, koji se očekuje posle izbora, mogao bi da ohrabri pristalice nezavisnosti baš u trenutku kada bi vlast u Madridu mogla da preuzme desnica koja se separatizmu najžešće protivi.
Tako bi Španija ponovo mogla da se suoči sa starim paradoksom: što Madrid bude odlučnije branio jedinstvo države, to bi katalonski separatisti mogli da dobijaju više razloga da ga dovode u pitanje.
Live
