Srbija i Balkan
Tri godine Banjske: Srbima doživotne bez dokaza, teroristima tzv. OVK pomilovanje i počasti
Nije čudo i da deo srpskog nevladinog sektora i još neki glasovi po Srbiji više žale Kurtija i Seljimija, Veseljija i Krasnićija, ruku krvavih do lakata, njihove kazne koje tek čekaju sasvim izvesne presude u drugom stepenu, nego srpske mladiće koji su u Banjskoj ranjeni, a onda još surovije pušteni da iskrvare, umru, jer – "nije šteta da Srbin umre"
Vladimir Tolić i Blagoje Spasojević su u zatvoru, drakonski osuđeni u Prištini na doživotnu robiju, Dušanu Maksimoviću isti sud izrekao je aprila ove godine trideset godina robije.
Kako im je u "kosovskim" zatvorima visoke bezbednosti, pod teškim optužbama i kaznama za "terorizam u Banjskoj", znaju samo oni i delom njihove porodice.
Bojan Mijailović, Stefan Nedeljković i Igor Milenković, trojica mladića iz grupe koja se 24. septembra 2023. godine u Banjskoj sukobila sa tzv. kosovskom policijom, mrtvi su. Na Severu, na čitavom Kosovu i Metohiji, u Srbiji, živi sećanje na njihovu žrtvu i na njihovu mladost, njihovo stradanje.
I dok je pola Zapada na nogama zbog kazni od 25 godina Tačiju i Krasnićiju, zbog 81 godine robije četvorici komandanata tzv. OVK na čijim je rukama krv stotina i stotina, hiljada Srba, pobijenih, otetih, mučenih, masakriranih, zatvaranih po privatnim kazamatima, za drakonske kazne trojici Srba za koje, sem prisustva u Banjskoj nije bilo dokaza za konkretnu krivicu, a koji su osuđeni kao teroristi, nema ni glasa. Otpora, protivljenja. Licemerje Zapada još jednom i u ovom slučaju u punom svetlu.
Nije čudo i da deo srpskog nevladinog sektora, još neki glasovi po Srbiji više žale Kurtija i Seljimija, Veseljija i Krasnićija, ruku krvavih do lakata, njihove kazne koje tek čekaju sasvim izvesne presude u drugom stepenu, nego srpske mladiće koji su u Banjskoj ranjeni, a onda još surovije pušteni da iskrvare, umru, jer – "nije šteta da Srbin umre".
Srbima doživotne kazne zatvora za izmišljeni terorizam, za ratne zločine prvostepeno osuđenim teroristima "UČK" za to vreme sprema se pomilovanje, po tzv. Kosovu uveliko uživaju sve počasti. Verovatno će iste počasti skorih dana uživati i po zapadnom svetu. Onom koji je zdušno podržavao njihovu "oslobodilačku borbu".
Pravda, kosovska i zapadna u punom svetlu.
Tri su godine danas od Banjske. U dane pred godišnjicu selo zamukne, ljudi se, ono Srba što je ostalo u domovima ispod srednjovekovnog manastira, povuku u kuće. Ćute i boje se, za sadašnjost, za budućnost, za opstanak, za svoje domove i svoju čeljad. Nade u opstanak, u bolji život, u ostanak, ovde je iz dana u dan sve manje.
Ulice Banjske napune se u dane oko godišnjice novinarskim ekipama i policijskim patrolama, uniformisanim ljudima koji ne govore jezikom meštana, koji su pod šlemovima i sa dugim cevima, koji sa mržnjom, puni podozrenja gledaju ako se ko od meštana, na putu na posao ili do prodavnice, po hleb i namirnice, i pojavi na ulici.
Sećanje na 24. septembar 2023. godine u selu je više nego živo kao što su žive i nikad neće biti izbrisane ni traume koje sa sobom nose, sa kojima žive, meštani koji su se tog dana zatekli u selu.
Žive su i rane očeva i majki, braće, sestara, rođaka, kumova, prijatelja, komšija trojice ubijenih Srba i nikad neće zaceliti. Te rane, oni koji su još živi, sa sobom će poneti u grob.
Selo je i dan danas, od raskrsnice sa magistrale Leposavić – Zvečan pa do poslednjih kuća, pod posebnom prismotrom tzv. kosovske policije. Nema dana ni noći da u selu i oko sela, na prilaznom putu, na putu dalje prema Rogozni, nije više patrola, policajaca, dugih cevi. I tu se ništa ne menja već treću godinu.
"Ja nisam negirao konkretno da je moj branjenik bio učesnik događaja u Banjskoj. Nije ni bilo svrhe da to radim, jer je bio učesnik i u tom pravcu ima dokaza, ali mi kažemo - ne znamo da li je on preduzeo neku radnju, a ako jeste, o kakvim se radnjama radi", uzalud je pred sudom ponavljao advokat Ljubomir Pantović, branilac na doživoti zatvor osuđenog Blagoja Spasojevića.
Kakvo će suđenje biti i kakva će presuda u slučaju Banjska u Prištini biti izrečena znalo se još na samom početku kada je jedan od albanskih zastupnika i sudu, i albanskoj i srpskoj javnosti stavio do znanja da taj proces - "nije samo krivično, već i državno pitanje".
Na dan izricanja presude, dan kasnije, nepodeljeno mišljenje među Srbima na severu Kosova i Metohije bilo je da Toliću, Spasojeviću i Maksimoviću nisu morali ni suditi, da je suđenje od početka do kraja bilo farsa, da su im presudu mogli izreći već na prvom ročištu, bez da ih bilo šta pitaju, ili bilo šta dokazuju.
Dušan Maksimović, kako se na suđenju više puta čulo nije ni bio na mestu događaja. Tolić i Spasojević uzalud su ponavljali da nisu pucali na policajce, da nikog nisu ni ubili ni ranili, da nisu imali dodira sa eksplozivom koji je bio postavljen na kamionu i od kog je stradao policajac Afrim Bunjaku. Nije u tom pravcu bilo konkretnih dokaza, ali, sve džaba.
"Prestroga kazna, van zakona, van zakonskih pravila za odmeravanje kazne. Sudsko veće se očigledno nije oduprlo strahovitom pritisku, skoro trogodišnjem, kompletne ovdašnje javnosti da se okrivljeni osude na najtežu kaznu. Pitam se šta bi bilo da je suđeno nekim istaknutim članovima ove grupe, organizatorima, koliko bi dobili, kakvu bi kaznu dobili? Dve, tri, četiri kazne doživotnog zatvora", rekao je posle izricanja presude advokat Pantović.
Glavna ulica u Banjskoj sada nosi ime stradalog "kosovskog" policajca Afrima Bunjakua. Hotel "Rajska banja" u kome je radilo više meštana i koji je trebalo da bude osnov razvoja i osnov života za Srbe u Banjskoj, koji je građen sredstvima države Srbije, preuzela je tzv. kosovska policija.
I na treću godišnjicu ostaje da se ponavlja ono što je do sada hiljadu puna ponovljeno - da je u noći 23. na 24. septembar grupa Srba sa dva kamiona blokirala most u selu odakle putevi vode i ka magistrali Leposavić – Kosovska Mitrovica, odnosno prema Zvečanu ali i preko planine Rogozne prema Novom Pazaru.
Pred zoru u selo je stiglo više jedinica "kosovske policije", u eksploziji kod kamiona na mostu, odnosno raskrsnici ispod sela, smrtno je stradao narednik KP Afrim Bunjaku. Usledio je višesatni oružani sukob grupe Srba i policije u kome su trojica Srba, Bojan Mijailović, Stefan Nedeljković i Igor Milenković smrtno stradali dok su trojica Srba, Dušan Maksimović, Blagoje Spasojević i ranjeni Vladimir Tolić uhapšeni.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sukoba negirao je da je Srbija umeštana u incident, rekao je da je u sukobu u Banjskoj učestvovala grupa "očajnih lokalnih Srba koji nisu više mogli da trpe Kurtijev teror".
"Što ne kažete narodu zašto se Banjska dogodila? Zato što su lagali naš narod na KiM. Lagali su te momke koji su bili na barikadama. Što su obećali i potpisali. Ja sam ih lagao kada sam im obećao da će EU i Amerika da ispune svoje zadatke, i da ih neće juriti kao zečeve. Pa su ih onda jurili čim su sklonjene barikade. Zamislite, desilo se. Neko je hteo da sačuva svoju kuću i slobodu. Ne boli mene to što smatraju da mogu da nas ponižavaju i izgovaraju najgore reči protiv srpske države i protiv Srba, optužujući ih od terorizma do čega sve ne. Mene boli kada u Srbiji vidim one koji misle da dodvoravanjem takvima misle da mogu da urade nešto za sebe i za svoju otadžbinu. Nisu oni napali, mene ili te momke, ili vas, zato što neke druge više vole. Ne, te druge preziru, već zato što hoće da slome Srbiju", izjavio je nešto kasnije Vučić o Banjskoj.
Za događaje u selu, pet dana posle sukoba, 29. septembra 2023, odgovornost je preuzeo Milan Radoičić koji je istog dana podneo ostavku na mesto potpredsednika Srpske liste.
"Ja, Milan Radoičić, zbog mnogobrojnih spekulacija, obaveštavam javnost da sam zajedno sa mojim sunarodnicima došao na sever Kosova u predelu sela Banjska. Razlog našeg vraćanja je da ohrabrimo srpski narod u pružanju otpora teroru Kurtijevog režima i zaštiti našeg naroda koji je tom teroru svakodnevno izložen i stvaranju sna o slobodi mog naroda na severu. Lično sam obavio sve logističke pripreme za odbranu našeg naroda od okupatora, a ovaj moj čin nema veze sa ranijim političkim angažmanom", naveo je Radoičić koji je dodao da će se odazvati pozivu nadležnih organa Republike Srbije.
Rekao je i da o napadu "nikoga nije obaveštavao iz vlasti Srbije i lokalnih političkih struktura na severu Kosova", niti je od njih imao "bilo kakvu pomoć", te da je sa njima imao različite stavove po pitanju "dosadašnjih metoda otpora Kurtijevom teroru".
"Jer nam je govoreno da ćemo na taj način doprineti deeskalaciji, a da će međunarodna zajednice i KFOR preduzeti sve u zaštiti našeg naroda. Ovakvo naše smirivanje situacije, druga strana nije shvatila kao dobru volju i stvaranje uslova za pregovore, već kao slabost", naveo je tada u pismu Radoičić dodajući da je bio "primoran na ovaj čin", kako bi "zaštitio živote sugrađana i skrenuo pažnju prištinskom režimu i međunarodnoj zajednici da "srpski narod neće da trpi teror".
Radoičić je objasnio i da je do "stradanja", kako je rekao, kosovskog policajca, došlo "slučajno", nakon čega je počeo "žestok okršaj sa obe strane".
Nekoliko dana kasnije Radoičić je uhapšen i uz krivičnu prijavu priveden u Više javno tužilaštvo u Beogradu ali je potom pušten da se brani sa slobode.
"Tužilac ga (Radoičića) goni za teška krivična dela koja je i sam priznao. Istraga će se nastaviti i potom će biti podignuta optužnica", rekao je o Radoičiću 11. oktobra 2023. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Nešto kasnije, predsednik Srbije izjavio je i da je BIA snimila kosovske policajce kako ranjenog Srbina puštaju da umre bez pomoći. Vučić je tada rekao da su se ovi policajci smejali dok su ga gledali a da je jedan od policajaca rekao da ne bi bilo šteta da Srbin umre. Dodao je i da je tzv. kosovska policija tada bez razloga pucala na kuće starijih Srba u selu i da su dvojica Srba ubijeni snajperima iako su bili u daljini.
U Beogradu i dalje traje istraga protiv Milana Radoičića.
"Očekujem da nadležni organi Republike Srbije sprovedu sveobuhvatnu istragu radi utrđivanja istine, odnosno svih relevantnih činjenica u vezi predmetnog događaja. Očekujem da se istraži da li je izvršeno krivično delo diverzije ili drugo krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, kao i da se otkriju počinioci ovog krivičnog dela, kao i da se adekvatno krivično sankcionišu", naveo je javni tužilac Nenad Stefanović početkom prošle godine.
Srpsko tužilaštvo u međuvremenu je od Euleksa tražilo dokaze o događaju u Banjskoj, Priština je odbila da ih dostavi. "Kosovski" tzv. premijer Aljbin Kurti juče je tokom susreta sa američkim kongresmenom Džordžom Latimerom u SAD izjavio da "Milan Radoičić i drugi odgovorni za napad u Banjskoj moraju da se suoče sa pravdom na Kosovu".
Činjenica je takođe, da iako je desetak meseci pre događaja u Banjskoj, a posle povlačenja Srba iz prištinskih institucija, počeo žestoki desant "kosovskih" specijalaca na sever, policijske patrole preplavile su puteve, sela i gradove na severu, gradovi opkoljeni, posle Banjske pritisak prištinskih vlasti na srpsku zajednicu u ovom delu južne srpske pokrajine još više je pojačan, postao je nepodnošljiv.
Banjska je postala opravdanje za nova hapšenja, pretrese, premlaćivanja Srba, za nove optužnice, poternice. Poslednjih par godina ukinut je niz srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, od opština u srpskom sistemu do pošte, fondova penzionog i zdravstvenog osiguranja. Nastavljena je i izgradnja i ojačavanje vojnih i policijskih baza na severu na zemlji Srba starosedelaca.
U Severnoj Mitrovici oteto je više lokala i stanova Srbima, lokale su preuzeli Albanci, zaustavljena je izgradnja kuća za Srbe povratnike dok je intenzivirana izgradnja kuća za Albance severno od Ibra. Rezultat novih pritisaka su nova iseljavalja Srba a prema zvaničnim podacima Beograda za poslednjih nekoliko godina KiM je u tihom egzodusu napustilo 30 posto Srba.
Srbima na KiM kao mač iznad glave vise i pretnje Prištine da će u skoro vreme u "kosovski" sistem biti integrisani i zdravstvo i školstvo što je izazvalo novo uznemirenje među Srbima.
Live
