"Katastrofalne posledice po planetu": Maskovi i Bezosovi svemirski data centri izazvali uzbunu

Trka za razvoj AI i sve veće potrebe za skladištenjem i obradom podataka podstakle su tehnološke kompanije da razmatraju izgradnju orbitalnih data centara. Iako njihovi tvorci ovaj koncept predstavljaju kao revolucionarno rešenje koje bi moglo da promeni budućnost čovečanstva, deo naučne zajednice upozorava da bi takvi projekti mogli da ostave ozbiljne i dugotrajne posledice po životnu sredinu.

Predloženi svemirski data centri kompanija "Spejs Iks", "Blu oridžin" i drugih tehnoloških firmi mogli bi da izazovu ogromno zagađenje koje bi, prema upozorenjima stručnjaka, moglo da izmeni Zemljinu atmosferu i ima "katastrofalne" posledice po planetu. Zbog toga su naučnici i ekološke organizacije podneli novu peticiju kojom traže da se pre izdavanja dozvola izvrši detaljna procena uticaja ovih projekata na životnu sredinu.

Kompanije su već predložile izgradnju miliona orbitalnih data centara i rade na njihovoj realizaciji, za šta im je potrebno odobrenje američke Federalne komisije za komunikacije (FCC).

Jedan od glavnih razloga za zabrinutost jeste sve veće zagađenje stratosfere nastalo prilikom lansiranja raketa i sagorevanja satelita tokom njihovog povratka u atmosferu. Tom prilikom oslobađaju se čađ, retki metali, oksidi aluminijuma i druge materije, dok su njihovi dugoročni efekti na atmosferu i klimu još uvek nedovoljno istraženi.

Prema upozorenjima naučnika, ovo zagađenje moglo bi da ošteti ozonski omotač, poveća izloženost stanovništva ultraljubičastom zračenju i dodatno pogorša klimatske promene. Istovremeno, čestice bi mogle ponovo da dospeju na Zemlju, dok bi milioni novih satelita značajno povećali svetlosno zagađenje i trajno izmenili izgled noćnog neba.

U peticiji se zato traži obustava izdavanja novih dozvola za orbitalne data centre, uz tvrdnju da predloženi planovi krše savezne propise.

"Kompanije koje razvijaju orbitalne data centre opisuju svoje planove kao civilizacijski revolucionarne, ali istovremeno odbijaju bilo kakvu ozbiljnu analizu njihovih posledica po životnu sredinu, nauku, ekonomiju i druge javne interese", navodi se u dokumentu koji je podnelo nekoliko neprofitnih organizacija.

Nekoliko bivših američkih zvaničnika zaduženih za svemirske programe izjavilo je za "Gardijan" da sumnjaju da su orbitalni data centri uopšte tehnički izvodljivi. Ipak, ističu da bi već samo lansiranje miliona novih satelita predstavljalo ozbiljan ekološki rizik.

UN upozoravaju: AI data centri troše sve više vode i struje, svet pred novim problemom

U međuvremenu, broj aktivnih satelita u orbiti naglo raste. Sa oko 1.400 u 2015. godini, danas ih ima približno 15.000, a procene govore da bi u narednoj deceniji taj broj mogao da dostigne čak 100.000, ne računajući satelite namenjene orbitalnim data centrima. Najveći deo sadašnjeg zagađenja potiče od satelitskih mreža "Starlink" kompanije "Spejs-Iks" i "Projekta Kujper" kompanije "Amazon", koje zajedno broje oko 10.000 satelita.

Kako se svemir zagađuje i zašto to utiče na život na Zemlji

Svemirske letelice zagađuju atmosferu i prilikom poletanja i prilikom povratka. Lansiranja oslobađaju čađ, azotne okside, ugljen-monoksid, okside aluminijuma i hlorne gasove, dok je tokom boravka u orbiti zabeleženo i oslobađanje žive. Kada se sateliti, posle pet do 15 godina, povuku iz upotrebe i sagore u atmosferi, u stratosferu dospevaju različiti metali, čije posledice još nisu dovoljno istražene.

Ekološke organizacije ističu i da su brojne biljne i životinjske vrste zavisne od prirodne tame, dok svetlosno zagađenje već doprinosi smanjenju populacije svitaca i drugih insekata.

Prema navodima peticije, zahtevi tehnoloških kompanija ne sadrže ozbiljnu analizu ekoloških posledica, zbog čega potpisnici traže da se pre bilo kakvog odobravanja ovih projekata sprovede sveobuhvatna i nezavisna procena njihovog uticaja na životnu sredinu.