Proglašena najlepša reč na svetu - nemoguće je prevesti

Reč kaitiakitanga nema jednostavan prevod - njeno značenje ne može se preneti jednom rečju, već se mora opisati kroz ideju duboke povezanosti čoveka i prirode, kao i odgovornosti za svet koji ga okružuje. Upravo je ova maorska reč, koja u sebi nosi čitavu filozofiju života, proglašena najlepšom reči na svetu na međunarodnom konkursu koji je organizovala jezička platforma Babbel.

U najširem smislu, kaitiakitanga označava odgovornu brigu o prirodi, zemlji, vodi i svim živim bićima. Zasniva se na shvatanju da čovek nije gospodar prirode, već njen sastavni deo, sa obavezom da je očuva za buduće generacije. Upravo taj odnos prema prirodi, smatraju članovi žirija, čini ovu reč posebno važnom u vremenu klimatskih promena, zagađenja životne sredine i gubitka biološke raznovrsnosti.

Reči koje nose čitave kulture

Pre donošenja konačne odluke, organizatori su analizirali hiljade objava na društvenim mrežama, diskusije na jezičkim forumima i predloge korisnika iz celog sveta. U uži izbor ušle su 223 reči iz više od 75 jezika.

Međunarodni žiri potom je izabrao pobednika, posebno vrednujući koliko svaka reč odražava jedinstveno kulturno iskustvo naroda iz kojeg potiče.

Među finalistima našle su se i druge poznate reči koje su vremenom postale simboli svojih kultura.

Portugalska rečsaudade opisuje setu i čežnju za nečim izgubljenim ili nedostižnim.

Japanski pojamikigai povezuje se sa smislom života i unutrašnjom motivacijom zbog koje se svakog jutra budimo.

Velška reč hiraeth označava duboku nostalgiju za domom ili mestom u koje više nije moguće vratiti se.

Na listi se našla i južnoafrička reč ubuntu, koja simbolizuje čovečnost, međusobnu podršku i jedinstvo ljudi.

Među najneobičnijim pojmovima izdvojila se i reč luftmensch iz jidiša, kojom se opisuje osoba koja više živi od ideja i snova nego od materijalnih interesa.

Reči koje je nemoguće prevesti

Lingvisti ističu da gotovo svaki jezik sadrži pojmove za koje nije moguće pronaći potpuno precizan prevod. Takve reči nastaju pod uticajem istorije, tradicije, prirodnog okruženja i načina na koji određeni narod posmatra svet. Zbog toga je prilikom prevođenja često potrebno upotrebiti čitavu rečenicu kako bi se prenelo značenje samo jedne reči.

Upravo ovakvi pojmovi danas najviše privlače pažnju istraživača jezika, jer omogućavaju bolje razumevanje različitih kultura i podsećaju da jezik nije samo sredstvo komunikacije, već i odraz načina na koji ljudi doživljavaju svet koji ih okružuje.

Organizatori konkursa naglašavaju da njegov glavni cilj nije da proglasi jednu "najlepšu" reč na svetu, već da skrene pažnju na bogatstvo i raznovrsnost svetskih jezika.