Danas je Ognjena Marija: Zašto se kaže da "ne valja ni konac u iglu udenuti"

Danas se obeležava praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija. Jedan je od najpoštovanijih letnjih praznika u srpskoj tradiciji, a prate ga brojne zabrane, verovanja i običaji, među kojima je i verovanje da tog dana ne treba raditi ni u kući ni u polju.

Zašto Ognjena Marija ima posebno mesto u narodnoj tradiciji

Ognjena Marija zauzima posebno mesto u narodnom kalendaru jer predstavlja spoj hrišćanskog praznika i starijih slojeva narodne kulture, kaže etolog i muzejski savetnik Etnografskog muzeja Saša Srećković.

"U tradicionalnoj kulturi Srbije praznici nisu bili samo verski datumi, već i orijentiri koji su uređivali svakodnevni život. Ognjena Marija je jedan od dana kada se kroz zabrane, običaje i predanja najbolje vidi kako je narod razumeo prirodne pojave i nastojao da živi u skladu sa njima", naveo je Srećković, saopštio je Etnografski muzej.

Kako su nastala verovanja o Ognjenoj Mariji

Grom i oluja nisu se doživljavali samo kao prirodne sile, već i kao pojave koje zahtevaju poštovanje i oprez, pa se verovalo da nepoštovanje praznika može doneti nesreću, prema rečima stručnjaka.

U narodu je ostala izreka da na Ognjenu Mariju ne treba "ni konac u iglu udenuti", dok se u pojedinim krajevima verovalo da Sveta Marina kažnjava ognjem one koji naruše praznični mir, po čemu je, prema narodnom predanju, i dobila naziv Ognjena.

Zašto se na Ognjenu Mariju ne radi i izbegava kupanje

Srećković objašnjava da su takva verovanja, osim verskog značenja, imala i praktičnu ulogu, jer su određivala dane odmora tokom najvećih letnjih vrućina i perioda čestih nevremena. Za Ognjenu Mariju vezuje se i verovanje da tog dana treba izbegavati kupanje u rekama, jezerima i drugim velikim vodama, jer su u tradiciji ostala zabeležena sećanja na slučajeve utapanja u tom periodu godine.

Praznik je posebno bio vezan za žene, koje su tog dana odmarale od kućnih poslova, dok se u nekim krajevima zadržao i običaj da devojka pokloni ogledalce momku koji joj je drag, u verovanju da će je on gledati kao svoj najlepši odraz.

"Oni i slični praznici su svedočanstvo o vrednostima, iskustvima i znanju koje su generacije ostavile svojim potomcima. Razumevajući takve običaje, bolje razumemo i istoriju sopstvenog naroda", zaključio je Srećković.