Ruski naučnici razvili AI model koji otkriva opasne pukotine u zgradama za 18 milisekundi

Novi sistem veštačke inteligencije namenjen je otkrivanju opasnih pukotina u zidovima, temeljima i drugim građevinskim elementima. Program automatski analizira fotografije i video-snimke i može da otkrije čak i teško uočljive nedostatke, pri čemu analizu obavlja desetine puta brže od ručnog pregleda, saopštila je pres-služba univerziteta za RIA Novosti.

Otkrivanje veoma sitnih pukotina predstavlja poseban izazov - ako je pukotina u zidu ili temelju manja od jednog milimetra, ne može svaki stručnjak da je prepozna i dokumentuje, iako je to neophodno kako bi se na vreme sprečile potencijalno ozbiljne nesreće.

Zbog toga se poslednjih godina za prepoznavanje ovakvih defekata koriste sistemi računarskog vida i algoritmi dubokog učenja (vrsta veštačke inteligencije koja oponaša način na koji ljudski mozak obrađuje informacije).

Međutim, prilikom analize fotografija moguće je da sistem prepozna nešto što zapravo ne predstavlja opasno oštećenje, a upravo na rešavanju tog problema su radili naučnici Belgorodskog državnog univerziteta.

"Standardni algoritmi za obradu fotografija mogu da detektuju tragove prljavštine, neravnog maltera, pa čak i jednostavne senke kao značajne nedostatke. Naš razvoj značajno poboljšava tačnost otkrivanja zaista opasnih oštećenja", rekao je Konstantin Polščikov, rukovodilac istraživanja i profesor na Katedri za informacione i robotske sisteme Belgorodskog državnog nacionalnog istraživačkog univerziteta, prenosi "RIA Novosti".

AI razlikuje oštećenja od "vizuelne buke"

Prema rečima naučnika, novi alat ima poseban praktičan značaj jer omogućava efikasnije otkrivanje oštećenja zgrada nastalih usled destruktivnih uticaja. Jedna od karakteristika sistema je sposobnost da pouzdanije razlikuje opasne defekte od takozvane vizuelne buke, odnosno drugih pojava na snimku koje bi mogle da budu pogrešno prepoznate kao oštećenje.

"U poređenju sa sličnim modelima, naši modeli omogućavaju nam da pouzdanije razlikujemo opasne defekte od vizuelne buke. Štaviše, vreme obrade za jedan kadar prosečnog kvaliteta (256 × 256 piksela) ne prelazi 18 milisekundi", objasnio je Jaroslav Golovko, koautor razvoja i postdiplomac Belgorodskog državnog univerziteta.

Naučnici planiraju da nastave sa usavršavanjem algoritama i prošire mogućnosti sistema. Pored pukotina, planirano je dodavanje funkcija za otkrivanje opasnih krhotina, delaminacija i zarđalih područja.