Društvo
Ovo je najbolje vreme za prvu posetu kardiologu, objašnjava ruski stručnjak
Pravo vreme za prvu posetu kardiologu ne zavisi samo od godina. Tegobe, faktori rizika, nasledna predispozicija ili promene u rezultatima testova mogu biti razlog da kardiološko praćenje počne znatno ranije nego što mislimo, smatra ruski kardiolog.
Prva poseta kardiologu preporučuje se ukoliko postoje tegobe, ali trenutak kada će neko početi redovno da odlazi kod ovog lekara zavisi od više faktora, prema glavnom kardiologu Kemerovske oblasti Alekseju Aleksenku.
"Sve zavisi od prisustva faktora rizika za kardiovaskularne bolesti i postojećih tegoba. Ako ih nema, prva poseta kardiologu će verovatno biti uput od lekara opšte prakse nakon lekarskog pregleda, pregleda medicine rada ili poziva za vojnu službu ili druge komisije", rekao je Aleksenko za RIA Novosti.
S druge strane, kardiološko praćenje u nekim slučaejvima može početi znatno ranije.
"Ako postoji nasledna predispozicija, faktori rizika, tegobe ili patološke promene u testovima, onda kardiološko praćenje može početi u detinjstvu", naveo je lekar.
Šta treba pratiti između 18. i 40. godine
Kardiolog je posebno izdvojio period između 18. i 40. godine, kada bi svako trebalo da zna svoj nivo glukoze i holesterola, a preporučuje i da se povremeno radi elektrokardiogram (EKG). Posle 40. godine, preporuka je da lekarski pregledi postanu godišnji, kako bi se redovno dobijali najnoviji podaci o tim pokazateljima.
Istovremeno bi pacijenti trebalo da prate krvni pritisak, srčanu frekvenciju, antropometrijske mere i telesnu težinu.
"Počev od 40. godine, trebalo bi da se podvrgnete godišnjim lekarskim pregledima kako biste dobili ažurirane podatke o gore navedenim indikatorima, i da pratite krvni pritisak, srčanu frekvenciju, antropometrijske mere i težinu, kako samostalno, tako i tokom pregleda kod lekara", objasnio je kardiolog.
Redovno praćenje, međutim, ne podrazumeva isti obim pregleda u svim situacijama. Ukoliko se pojave tegobe povezane sa kardiovaskularnim sistemom ili se utvrde patološke laboratorijske ili instrumentalne abnormalnosti, lista potrebnih pregleda može biti proširena.
"Do 50. godine obavezni su ehokardiogram, holterov EKG monitoring, 24-časovni monitor krvnog pritiska i sveobuhvatni lipidni profil", naveo je Aleksenko, prenosi "RIA Novosti".
Šta se preporučuje do 60. godine
"Do 60. godine, čak i ako nema tipičnih kliničkih znakova koronarne arterijske bolesti, neophodni su testovi opterećenja kako bi se otkrila skrivena koronarna insuficijencija", zaključio je Aleksenko.
Tako, prema preporukama koje je naveo kardiolog, vreme prve posete i obim praćenja zavise od tegoba, faktora rizika, nasledne predispozicije i rezultata testova, dok se sa godinama povećava i broj pokazatelja i pregleda koje treba pratiti.
Live
