Društvo
Manja potrošnja i bolje rashlađivanje: Najbolji način da koristimo klima-uređaj tokom toplotnog talasa
Dok Srbija prolazi kroz jedan od najjačih toplotnih talasa ovog leta, a građani dobijaju apele da racionalno troše električnu energiju, mnogi se pitaju da li je veći trošak ostaviti klimu da radi ili je stalno paliti i gasiti. Pravilan način korišćenja klima-uređaja može istovremeno rasteretiti elektroenergetski sistem, smanjiti račun za struju i obezbediti prijatniju temperaturu u domu. Stručnjaci objašnjavaju šta najviše utiče na potrošnju i kako da uštedite tokom toplotnog talasa.
Letnje vrućine donose i veću potrošnju struje, jer klima-uređaji postaju jedan od najvećih potrošača u domaćinstvima. Od temperature na kojoj je klima podešena, preko redovnog održavanja, pa do načina korišćenja roletni, šporeta i bojlera, brojne svakodnevne navike mogu da utiču i na visinu računa i na opterećenje elektroenergetskog sistema.
Kako najefikasnije da koristimo klima-uređaj
Kada temperature napolju postanu veoma visoke, često se pitamo da li je isplativije da klima-uređaj radi neprekidno ili da se uključuje samo po potrebi.
Ivan Antić iz Unije servisera klimatizacije je za RTS rekao da klima bude podešena na 25 do 26 stepeni i da radi neprekidno. Dodatno, profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac smatra da klimu treba da isključimo kada u prostoriji ne boravimo duže vreme.
"Ne treba da je stalno palimo i gasimo, na svaka dva minuta kada izlazimo, ali u kontinuitetu kada smo u prostoriji treba da radi, a kada izađemo iz prostorije treba da se gasi", objasnio je Banjac.
Pored načina korišćenja, značajnu ulogu ima i redovno održavanje uređaja.
Antić ističe da su čisti filteri jedan od najvažnijih uslova za manju potrošnju električne energije.
"Tako ćemo smanjiti potrošnju. Ako su filteri prljavi, klima ne radi pravilno i troši više struje, a daje malo rashladne energije tako. Kod kuće možete sami da operete filtere i malo prebrišete klimu spolja", rekao je Antić.
Potrošnja u Srbiji
U pojedinim delovima Beograda je potrošnja električne energije i do pet puta veća od proseka.
Dnevna potrošnja u Srbiji dostigla je 105 gigavat-časova, dok se u najhladnijim zimskim danima troši i do 115 gigavat-časova. To pokazuje da se letnja potrošnja opasno približila zimskim maksimumima, prenosi RTS.
Da bi računi bili manji, ali i da bi se smanjilo opterećenje elektroenergetskog sistema, stručnjaci preporučuju promenu pojedinih navika.
Antić upozorava da klima ne može efikasno da radi ako su prozori otvoreni.
"Ono što primetimo kad idemo po firmama ili državnim ustanovama često se desi da klima radi i kad je otvoren prozor. To ne može. Mora sve da bude zatvoreno da klima može da radi normalno. Ako je bilo šta otvoreno, prvo klima ne može da postigne da ohladi, a drugo, non-stop radi punom snagom", istakao je Antić.
Banjac savetuje da se tokom najvećih vrućina koriste tende, kao i unutrašnje i spoljne roletne, jer one smanjuju prodiranje toplote u prostor.
Kada je reč o kućnim aparatima, preporučuje da se što manje koriste šporet i rerna, odnosno da se pripremaju jela koja se brzo spremaju ili mogu da se koriste više dana.
"Što se tiče unutrašnjih dobitaka toplote, to su šporet i rerna. To treba da što manje koristimo ili ne koristimo uopšte. Naravno, moramo da kuvamo i jedemo tako da treba da spremamo hranu koja je što kraća za pripremu ili koja može da se jede više dana", savetuje Banjac.
Pošto se tokom vrelih dana uglavnom ne koristi veoma topla voda, preporuka je da se bojler podesi na nižu temperaturu. Takođe, idealna temperatura na klima-uređaju trebalo bi da bude podešena na oko 25 stepeni.
Na taj način smanjuje se potrošnja električne energije, a ujedno se izbegava i veliki temperaturni šok prilikom prelaska iz spoljašnje vrućine u rashlađen prostor.
Live
