Pasivno pušenje ugrožava milijarde ljudi: Među njima 767 miliona dece

Pasivno pušenje ostaje jedan od vodećih uzroka bolesti i smrtnosti koja se može sprečiti među nepušačima. Povezano je sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući srčana oboljenja, respiratorne bolesti i rak.

Procenjuje se da je tokom 2023. godine čak 2,71 milijardi ljudi širom sveta bilo izloženo pasivnom dimu, odnosno kombinaciji dve vrste dima koji udišu nepušači - izloženost je doprinela 1,66 miliona smrtnih slučajeva.

Među izloženima bilo je 767 miliona dece mlađe od 15 godina, koja su posebno ranjiva, kao i 1,49 milijardi žena. Ovi nalazi potiču iz studije o globalnom teretu bolesti (GBD) iz 2023. godine. Istraživači su procenjivali izloženost pasivnom pušenju i njen uticaj na zdravlje u 204 zemlje i teritorije u periodu od 1990. do 2023. godine.

Potreba za jačom regulacijom

Uprkos razmerama problema, približno 70 odsto svetske populacije nije zaštićeno sveobuhvatnim zakonima o zabrani pušenja.

Od 2024. godine, samo 79 zemalja dostiglo je najviše standarde zaštite u okviru Svetske zdravstvene organizacije, a približno 70 odsto tih zemalja nalazi se u Americi. Najviši standard podrazumeva da su sva javna mesta potpuno bez pušenja ili da je zakonom obuhvaćeno najmanje 90 odsto stanovništva.

Ipak, zabeležen je napredak. Udeo svetske populacije obuhvaćen sveobuhvatnim zakonodavstvom o zabrani pušenja povećao se sa 3 odsto u 2007. godini na 33 odsto u 2024. godini. Takvim zakonima sada je obuhvaćeno 2,6 milijardi ljudi.

Autori studije, međutim, navode da same zabrane pušenja nisu dovoljne. Iako direktno smanjuju izloženost duvanskom dimu, potrebne su i dodatne mere, poput oporezivanja duvana, zabrane marketinga, uvođenja jednostavne ambalaže i programa za prestanak pušenja.

U Moskvi otvorena prva škola za odvikavanje od pušenja i vejpinga

Regionalne razlike

Na globalnom nivou, broj ljudi izloženih pasivnom pušenju ostao je uglavnom isti, ali je u pojedinim delovima sveta zabeležen nagli rast. Istraživači su posebno izdvojili podsaharsku Afriku, Severnu Afriku i Bliski istok, gde je povećanje izloženosti pripisano rastu stanovništva.

Pasivnom dimu bilo je izloženo 37,7 odsto stanovništva Centralne Evrope, Istočne Evrope i Centralne Azije, što je više od globalnog proseka od 33,9 odsto. To znači da je u ovom regionu bilo izloženo 146 miliona ljudi.

S druge strane, većina zemalja Zapadne Evrope bila je obuhvaćena "superregionom sa visokim prihodima", koji je zabeležio jedan od najznačajnijih napredaka u smanjenju izloženosti pasivnom dimu. Danska i Norveška postigle su neka od najvećih smanjenja na svetu od 1990. godine, od 48,8 odsto i 44,3 odsto, respektivno.

Uticaj na zdravlje

Posledice pasivnog pušenja ne ogledaju se samo u broju izloženih ljudi. Prema izveštaju, pasivno pušenje je uzrok gubitka 44,8 miliona godina zdravog života, kao i da i dalje predstavlja značajan doprinos invaliditetu i preranoj smrti.

Dok pušač udiše "glavni dim" kroz filter cigarete, nepušači prvenstveno udišu sporedni dim, koji je nefiltriran i sadrži veće koncentracije toksičnih i kancerogenih jedinjenja po jedinici nego dim koji udiše sam pušač, prenosi "Juronjuz".

Istraživači su procenili da pasivno pušenje i dalje predstavlja značajan pokretač globalnog gubitka zdravlja, posebno kroz kardiovaskularne i pedijatrijske respiratorne bolesti. Izloženost duvanskom dimu povezana je sa brojnim zdravstvenim stanjima, među kojima su moždani udar, infekcije donjih disajnih puteva, hronična opstruktivna bolest pluća, astma, dijabetes tipa 2 i rak traheje, pluća i dojke.