Nova terapija za vitiligo stiže u tableti: Dermatolog objašnjava kome je namenjena

Prva oralna terapija u obliku tablete za lečenje nesegmentiranog vitiliga koju su odobrili Ujedinjeni Arapski Emirati, lek RINVOQ, deluje na sprečavanje inflamacije, odnosno taloženja ćelija imunološkog odgovora oko pigmentne ćelije, čime se sprečava progresija vitiliga, izjavila je za Tanjug dermatolog dr Jasmina Kozarev.

Iako lek predstavlja veliku inovaciju na tržištu, naglasila je da nije namenjen svakom pacijentu sa vitiligom.

Kome je terapija namenjena

Postoje posebne indikacije za primenu ove terapije. Lek nije predviđen za takozvani segmentni vitiligo, već za oblike bolesti koji brzo napreduju. Posebno je značajno što je terapija namenjena i odraslima i deci starijoj od 12 godina.

Kozarev navodi da se ovakvim terapijama medicina približava mogućnosti da se vitiligo dugoročno drži pod kontrolom. Istovremeno, primena kortikosteroida se tako sve više smanjuje zbog njihovih sistemskih i lokalnih neželjenih dejstava.

Cilj je, kako je dodala, i da se psihološki efekti vitiliga svedu na minimum, uz što kraću i efikasniju terapiju.

Ipak, ova terapija nije namenjena svakom pacijentu. Postoje precizno definisani kriterijumi, među kojima su progresija vitiliga, starost pacijenta, postojanje drugih sistemskih bolesti, kao i bolesti koje mogu biti praćene komplikacijama prilikom primene jakih inhibitora.

Oralna terapija može se kombinovati i sa drugim metodama lečenja. Kozarev je dodala da terapija najčešće počinje niskom dozom kortikosteroida, jer se na taj način skraćuje dužina terapije i povećava brzina njene efikasnosti.

"Veliki je znak pitanja da li ova terapija može potpuno da povuče vitiligo ili ga može samo držati pod kontrolom. Može da se repigmentuje sve na površini tela zavisno od toga kakav je bolest", poručuje ona.

Zašto su potrebne redovne kontrole

Lek se daje isključivo na preporuku dermatologa, a tokom terapije neophodne su redovne mesečne kontrole laboratorijskih parametara. Razlog je to što su pacijenti koji primaju ovu terapiju skloniji infekcijama.

"Infekcije su jedan od razloga zašto dolazi do prestanka terapije. Prati se funkcija jetre, štitne žlezde, i praktično svi imunološki parametri koji moraju da budu dobri tokom cele terapije su nama orijentir za dalju terapiju", objasnila je ona.

Kozarev je napomenula da ova terapija nije primenljiva kod pacijenata koji imaju imunološki deficit, teška zapaljenska stanja, tuberkulozu, druge autoimune bolesti koje su pokrivene nekom drugom terapijom, kao ni kod pacijenata koji koriste visoku dozu kortikosteroida.

Šta se dešava kada se terapija prekine

Jedno od važnih pitanja jeste šta se dešava nakon prekida terapije, odnosno da li se postignuta pigmentacija održava ili se promene ponovo pojavljuju. Kozarev je navela da su klinička ispitivanja sprovedena do dve godine primene, nakon čega su statistike pokazale mogućnost recidiva kod do 20 odsto pacijenata.

"Ono što je nama dobar signal je što možemo da nastavimo sa drugom manje invazivnom terapijom kako bi se dodatno repigmentovala sama površina, i kako bi se sprečili recidivi", istakla je doktorka.