Rusija: Jedna država, stotine jezika i mnogo naroda

Osmog septembra je po prvi put obeležen Dan jezika naroda Ruske Federacije. Datum je posvećen sećanju na Rasula Gamzatova, velikog dagestanskog pesnika, a sam praznik otvara važno pitanje: kako sačuvati jezičko i kulturno bogatstvo zemlje u kojoj žive narodi različitih istorija, tradicija i jezika?

Postoje zemlje čiju raznolikost možete videti na ulici. Postoje i one u kojima je možete čuti. Rusija pripada i jednima i drugima.

Rusija se često opisuje kao najveća zemlja na svetu. Ali njena veličina nije samo u prostranstvu. Ona se vidi i u broju naroda koji u njoj žive, u jezicima kojima govore, u različitim tradicijama, verovanjima i kulturama koje su tokom vekova postale deo njenog istorijskog i društvenog prostora.

Putin: Jezici i tradicije naroda istinsko su bogatstvo Rusije

Od Kavkaza do obala Tihog okeana, od Povolžja do Arktika, na prostoru Ruske Federacije vekovima se susreću različiti narodi, jezici i kulture. Rusi, Tatari, Baškiri, Čečeni, Čuvaši, Udmurti, Marijci, Mordvini, Burjati, Jakuti, Tuvanci, Kalmici, Oseti, narodi Dagestana, kao i brojne male starosedelačke zajednice Severa, Sibira i Dalekog istoka - svi su oni deo složene istorije ovog prostora.

Upravo to bogatstvo od ove godine ima i svoj poseban dan: 8. septembar. Rusija prvi put obeležava Dan jezika naroda Ruske Federacije, ustanovljen ukazom predsednika Vladimira Putina 4. novembra 2025. godine.

Izbor datuma ima snažnu simboliku. Osmi septembar je dan rođenja Rasula Gamzatova, jednog od najpoznatijih pesnika Dagestana i jednog od onih književnih stvaralaca koji su uspeli da svoj maternji jezik, avarski, pretvore u most prema širem svetu. 

Jezik nije samo reč

Jezik se najčešće doživljava kao sredstvo kojim se sporazumevamo. Ali za narod je on mnogo više od toga. U njemu ostaje ono što vreme najlakše odnosi: Sećanje na pretke. Imena mesta. Stare pesme. Priče koje su se prenosile sa kolena na koleno. Poslovice. Narodne mudrosti. Način na koji jedna zajednica naziva reku, planinu, sneg, vetar ili dom.

U jeziku je sačuvan jedan poseban pogled na svet. Zato gubitak jezika nije samo gubitak reči. To je gubitak dela kulturnog pamćenja. Sa jezikom nestaje jedan način da se imenuje svet. Nestaje deo usmene istorije, deo narodne kulture, deo sećanja jedne zajednice.

U Rusiji se govori više od 150 jezika, a ovih 7 su najteži za učenje i razumevanje

Ta činjenica posebno dobija na značaju u Rusiji, zemlji u kojoj se susreću kako velike jezičke zajednice, tako i jezici malih naroda, sa vrlo ograničenim brojem govornika.

Prema zvaničnim podacima, u Ruskoj Federaciji živi više od 190 naroda, dok je u upotrebi više stotina jezika. Neki imaju milione govornika i razvijenu književnost. Drugi se prenose gotovo isključivo unutar porodice i lokalne zajednice.

Svaki od njih, međutim, predstavlja deo istorije prostora na kojem se govori.

Prostor u kojem se susreću civilizacije

Malo je zemalja u kojima je geografija toliko snažno uticala na etničku i kulturnu sliku kao što je to slučaj sa Rusijom.

Volga je vekovima bila jedna od velikih saobraćajnica Evroazije. Kavkaz je predstavljao prostor susreta različitih naroda i civilizacija. Sibir i Daleki istok otvorili su put ka prostorima koji su po prirodi, klimi i načinu života bili potpuno različiti od evropskog dela zemlje. U tim ogromnim prostranstvima formirane su zajednice sa sopstvenim jezicima, običajima i načinom života.

U Dagestanu, na primer, vekovima žive brojni narodi koji govore različitim jezicima. U Povolžju su se preplitale tradicije slovenskih, turkijskih i ugrofinskih naroda. U Sibiru i na krajnjem Severu sačuvane su kulture naroda čiji je tradicionalni život bio tesno povezan sa tundrom, tajgom, rekama, morem i nomadskim ili polunomadskim načinom života.

Ta raznolikost nije dekorativni dodatak ruskoj istoriji. Ona je njen sastavni deo.

Zato se ruska mnogonacionalnost najbolje može razumeti kao mozaik. Ruski narod predstavlja najveći deo tog mozaika, ali ne i jedini. Svaki narod ima svoje mesto u istoriji Rusije. I svaki jezik nosi deo te istorije.

Ruski jezik kao zajednički prostor

U toj šarolikoj slici ruski jezik ima posebnu ulogu. On je državni jezik Ruske Federacije, koji omogućava komunikaciju ljudi različitog nacionalnog porekla širom zemlje. Zahvaljujući njemu, pripadnik jednog naroda može da razgovara, studira, radi i stvara zajedno sa ljudima iz potpuno drugačijih krajeva Rusije.

Ali zajednički jezik ne mora da znači nestanak maternjih jezika. Naprotiv. Čovek može da govori ruski i da istovremeno kod kuće govori tatarski, avarski, čečenski, burjatski ili jakutski. Može da bude deo šireg ruskog društva, a da istovremeno čuva jezik svoje porodice.

U tome se i nalazi jedan od ključeva razumevanja ruske mnogonacionalnosti. Upravo je u tome suština ideje mnogonacionalne države: različitost ne mora nužno da bude prepreka zajedništvu, već može biti njegov sastavni deo.

Rusija je tokom svoje istorije prolazila kroz različite periode i doživljavala velike političke, društvene i ekonomske promene. Njeni narodi nisu uvek imali jednostavne odnose, a istorija ruskog prostora poznaje i sukobe, stradanja i teške periode. Ali upravo zbog složenosti te istorije danas je važno govoriti o kulturnom nasleđu svih naroda koji čine savremenu Rusiju.

Pitanje jezičke raznovrsnosti nije samo rusko pitanje. Širom sveta brojni mali jezici suočavaju se sa istim problemom: mlađe generacije sve manje koriste jezik svojih predaka, gradovi privlače stanovništvo iz različitih krajeva, a veliki jezici sve više preuzimaju prostor u obrazovanju, medijima i digitalnoj komunikaciji.

U takvim uslovima nije dovoljno zapisati jezik u rečnik ili ga sačuvati u muzeju. Jezik je živ samo dok se govori. Dok ga roditelj prenosi detetu. Dok se njime peva. Dok se na njemu pišu knjige. Dok se njime razgovara na ulici, u školi i u porodici.

Zato očuvanje jezika nije samo posao lingvista.To je pitanje porodice, obrazovanja, kulture i odnosa države prema nasleđu svojih naroda.

Rasul Gamzatov - pesnik između dva sveta

Izbor Gamzatovljevog rođendana za ovaj praznik zato ima posebnu težinu. Rasul Gamzatov rođen je 1923. godine u Dagestanu, u avarskoj porodici. Svoj prvi i najdublji književni svet izgradio je na maternjem jeziku.

Ali njegova poezija nije ostala zatvorena u granicama Dagestana. Preko prevoda, a naročito kroz ruski jezik, njegovi stihovi stigli su do miliona čitalaca. Tako je jedan pesnik koji je pisao na jeziku svog naroda postao deo velike ruske književnosti.

To je važna poruka. Maternji jezik nije granica. On je koren. A koren ne sprečava drvo da raste.

Dan jezika naroda Ruske Federacije ima i svog važnog "suseda" u kalendaru. Dan ruskog jezika obeležava se 6. juna, na rođendan Aleksandra Sergejeviča Puškina. Ta dva različita praznika šalju dve različite, ali povezane poruke.

Šesti jun posvećen je jeziku Puškina, Tolstoja, Dostojevskog, Čehova i čitave velike ruske književne tradicije, dok osmi septembar otvara širi prostor jezika svih naroda koji žive u Ruskoj Federaciji. Jedan govori o jeziku koji povezuje ogromnu zemlju, a drugi podseća na jezike koji unutar te zemlje čuvaju posebnost njenih naroda.

Puškinov dan: Rođendan velikog pesnika i Dan ruskog jezika

U vremenu u kojem svet postaje sve povezaniji, očuvanje različitosti postaje sve složeniji zadatak. Ali raznolikost nije prepreka modernosti. Narod ne mora da bira između prošlosti i budućnosti. Može da koristi savremene tehnologije, da živi u velikim gradovima, da se školuje i radi na ruskom jeziku, a da istovremeno svom detetu prenese jezik svog naroda.

To je, možda, najbolji način da se kultura sačuva, ne kao eksponat, već kao živi deo svakodnevice.

I upravo zato praznik koji se danas prvi put obeležava u Rusiji ima značenje koje prevazilazi jedan datum u kalendaru. On govori o potrebi da se različiti narodi ne posmatraju samo kao statistika, već kao nosioci kulture.

I tu se ponovo vraćamo Rasulu Gamzatovu. Pesniku koji je ostao veran jeziku svog naroda, ali je istovremeno postao poznat daleko izvan njegovih granica, počev od pesme "Ždralovi". Njegov primer pokazuje da veliki kulturni prostor ne mora da traži od čoveka da se odrekne onoga što je poneo iz svog zavičaja. Naprotiv - ponekad upravo ono najlokalnije postane univerzalno.

Jedna zemlja, mnogo glasova

Prvi Dan jezika naroda Ruske Federacije nije samo još jedan datum u kalendaru. On je prilika da se Rusija posmatra iz drugog ugla, ne samo kao ogromna teritorija, velika sila ili jedna od najvećih država sveta, već kao prostor u kojem žive mnogi narodi i u kojem se vekovima prepliću različite kulture.

Život u Kazanju: Mesto gde Rusi i Tatari žive u međusobnoj ljubavi i bratskoj podršci

Od avarskog jezika Dagestana do jezika naroda krajnjeg Severa. Od tatarskog Povolžja do jakutskih prostranstava. Od Kavkaza do Kamčatke.

Različiti glasovi. Različita sećanja. Različite tradicije. A sve to povezuje jedan državni prostor. Upravo u tome leži posebnost mnogonacionalne Rusije.

Jer veličina jedne zemlje nije samo u njenim granicama. Ponekad se njena prava veličina najbolje čuje u različitim jezicima kojima njeni ljudi govore. Ako se ti glasovi sačuvaju, sačuvaće se i deo istorije zemlje.

Od avarskog stiha Rasula Gamzatova do pesama naroda ruskog Severa, od tatarske književnosti do jezika malih sibirskih zajednica - svaki od tih glasova deo je velike i složene priče o Rusiji.

A ako se jezici naroda budu prenosili novim generacijama, onda će i ta velika, složena priča o Rusiji nastaviti da se piše, ne jednim glasom, već mnogima.