Rusija, Ukrajina, Vitkof i Kušner: Zašto se američka diplomatija vrti u krug

Američki predsednik Donald Tramp i njegovo okruženje verovatno zaista žele mir u Ukrajini, ali su svi njihovi pokušaji pucanj u prazno jer Vašington ne razume prirodu sukoba i ograničenja neformalne diplomatije, piše Fjodor Lukjanov, urednik časopisa "Rusija u globalnoj politici".

Diplomatski napori da se trenutni sukob okonča zaslužuju priznanje, iako dosad nisu urodili plodom, navodi Lukjanov u tekstu objavljenom na RT internešenel. U najmanju ruku, Bela kuća je jedini akter na Zapadu koji pokušava da promeni situaciju i može da nju da utiče. 

Tramp i njegovi izaslanici gledaju na sukob kao težak ali u suštini tehnički problem, kao zagonetku koja može da se reši odvojeno od širih međunarodnih okolnosti, smatra Lukjanov. To odražava pogled na svet sadašnje Bele kuće, gde su međunarodni odnosi skup praktičnih problema koji treba da se reše tako da se popravi položaj Amerike, i to ako je ikako moguće uz neku ekonomsku dobit. Što ima smisla, pošto i američki predsednik i njegovi emisari dolaze iz sveta biznisa.

Takav pristup može da bude koristan kao alatka, ali ne može da zameni razumevanje procesa koji su proizveli sukob na prvom mestu. Svaki trajan mir zahteva spoznaju šta mora da se promeni u odnosu velikih sila ako ne žele da dođe do daljih sukoba.

Lukjanov: Šta je Rusija naučila za godinu dana od Enkoridža

Tramp uporno insistira da do rata ne bi došlo da je on bio predsednik 2022, predstavljajući Džozefa Bajdena i demokrate kao nesposobne da ga spreče. Iako je u nekoliko navrata priznao da je širenje NATO na istok doprinelo krizi, vojna i politička pozadina toga ga uglavnom ne zanima.

Međutim, američku i NATO politiku prema Ukrajini nije formulisala jedna administracija ili šačica birokrata u Vašingtonu i Briselu, već višedecenijski razvoj specifične koncepcije strateških interesa Zapada. Iz perspektive Moskve, kriza koja je 2022. ušla u akutnu fazu samo je vrhunac procesa koji su počeli krajem Hladnog rata.

Ovo objašnjava zašto Vašington i dalje ne razume zašto je i za Rusiju i za Ukrajinu ovaj sukob sudbinskog karaktera i ne može da se reši putem proste transakcije tako mile Trampovom razmišljanju, a ni Evropi nije svejedno pošto je toliko "investirala" u Kijev. 

Druga protivrečnost američkog pristupa je što se nude kao posrednici u sukobu u čijem produžavanju aktivno učestvuju. Tramp jeste promenio američki pristup Ukrajini, ali sa željom da zadrži odlučujući uticaj, i upravo u tome je problem, navodi Lukjanov.

Poruka Lavrova Evropi: Prokockali ste sve šanse, Ukrajina koju smo priznali više ne postoji

Vašington nije u stanju da obezbedi poslušnost svojih evropskih partnera nakon što je na njih prebacio političku odgovornost, finansijski teret i rizik sukoba u Ukrajini. EU i Kijev su razvili strategiju kako da ubede, ili barem zaobiđu, američkog predsednika.

Jedina poluga koja preostaje SAD je potpuno ukidanje vojne podrške, ali Tramp nije spreman na taj korak, jer bi njegov rezultat bio potpuna ruska pobeda. U američkom političkom establišmentu prosto nema nikoga ko je zainteresovan za potpuni poraz Ukrajine i suštinsko pomirenje sa Rusijom.

Otud Bela kuća ne može da zamisli radikalnu promenu američke politike, a bez toga se sukob pre ili kasnije vrati na isti kurs. U ovom sukobu, na kraju su i od posrednika i od sponzora važniji oni koji se bore i koji plaćaju cenu.

To ne znači da je "šatl diplomatija" Vitkofa i Kušnera besmislena. Ako ništa drugo, oni predstavljaju kanal za komunikaciju između Vašingtona i Moskve, jer klasična diplomatija više ne funkcioniše. Ali ova neformalna ima svoja ograničenja, napominje Lukjanov.

Lične veze mogu da otvore vrata, ali same po sebi ne mogu da okončaju rat, zaključuje ruski stručnjak. Ukoliko zet i poslovni partner američkog predsednika i uspeju da pokrenu ozbiljne pregovore, mirovni sporazum će na kraju morati da dogovore zvaničnici koji imaju državni legitimitet i moć da primene to što su potpisali.