Nije u pitanju lenjost: Ruski doktor objašnjava zašto nam se na jesen ništa ne radi

Smanjena aktivnost i melanholija u jesen nisu povezane samo sa promenom godišnjeg doba, već i sa promenama u funkcionisanju organizma. "Jesenja melanholija je dobar primer zašto ne možete posmatrati svoje blagostanje samo iz jedne perspektive. Dnevni sati, obrasci spavanja, fizička aktivnost i navike u ishrani se menjaju. Nervni sistem, san, hormonska regulacija i nivoi aktivnosti su međusobno povezani", objasnio je za rusku "Gazetu" Aleksej Mamatov, lekar specijalista za restaurativnu medicinu, neurolog i osnivač Akademije sistemskog zdravlja. 

Manje dnevne svetlosti menja ritam organizma

Jedan od razloga za jesenju melanholiju koju navodi lekar je manja količina dnevne svetlosti. Mnogi ljudi ujutru izlaze iz kuće dok je još mrak, a vraćaju se nakon što padne mrak. Svetlost utiče na cirkadijalne ritmove, sistem koji pomaže telu da uskladi san i budnost, pa promene u obrascu izloženosti svetlosti mogu negativno da utiču na blagostanje.

Sa dolaskom jeseni menjaju se i uobičajene navike spavanja. Tokom leta ljudi često kasnije odlaze u krevet zbog dužeg dana, dok se sa hladnijim vremenom taj raspored menja. Telu nije uvek lako da se brzo prilagodi, pa se može javiti osećaj da smo dovoljno spavali, ali da se ipak ne uspevamo oporaviti.

Hladnoća smanjuje i fizičku aktivnost

Hladnoća, kiša i kraći dani smanjuju količinu hodanja i vežbanja, što može da uzrokuje stalni osećaj umora. Pored toga, na raspoloženje mogu uticati i promene u ishrani - tokom jeseni ljudi češće žude za kaloričnijom i toplijom hranom, poput peciva, slatkiša i masnih jela. Ako ishrana zbog toga postane monotona, to takođe može negativno da utiče na opšte blagostanje.

"Ne bi trebalo da tražite samo jedan proizvod koji navodno obnavlja vašu energiju. Telo funkcioniše kao sistem. Ishrana, san, vežbanje, oporavak i emocionalna stimulacija su važni", objasnio je Mamatov.

Povratak na posao

Peti razlog je povećano opterećenje poslom. U septembru se mnogi ljudi vraćaju punom radnom rasporedu, pa nervni sistem posle opuštenije letnje rutine mora brzo da se prilagodi novim zahtevima. To može dovesti do stresa i dodatnog osećaja iscrpljenosti.

Zato osećaj "nemam želju da bilo šta radim" ponekad nije lenjost, već signal da su resursi za oporavak tela iscrpljeni. Prema rečima Mamatova, takav problem zahteva sveobuhvatan pristup, a ne fokusiranje na samo jedan aspekt svakodnevnog života.

"U jesen je važno da sistemski pogledate svoje telo: Kako spavate, koliko vežbate i šta jedete. Takođe je važno uzeti u obzir nivo stresa i da li se oporavljate. Ponekad, promena nekoliko navika može mnogo efikasnije pomoći u obnavljanju nivoa energije nego puki pokušaj da se naterate da se 'saberete' i prevaziđete melanholiju", zaključio je Mamatov.