Da li su prvo oblici života na Zemlji stigli iz svemira? Šta otkriva novo istraživanje

Prvi oblici života na Zemlji pojavili su se pre oko 3,8 do 4,1 milijarde godina. Međutim, naučnici i dalje ne znaju tačno gde i kako je došlo do tog procesa, niti šta je pokrenulo nastanak života. Postoji više pretpostavki - od mogućnosti da je život nastao na dnu okeana, u blizini hidrotermalnih izvora, do ideje o nastanku u "maloj toploj bari", koju je zastupao Čarls Darvin.

U svakom slučaju, posmatrano iz ugla fizike, život se pojavio približno 400 do 500 miliona godina nakon formiranja Zemlje. Upravo takav kratak vremenski razmak jedan je od argumenata u prilog hipotezi panspermije, prema kojoj je život na našu planetu mogao da stigne iz svemira.

Jedan od ključnih molekula u hemijskim procesima koji su prethodili nastanku života jeste cijanovodonik (HCN), poznat i kao vodonik-cijanid. On sadrži hemijski aktivnu vezu između atoma ugljenika i azota. Eksperimenti pokazuju da cijanovodonik, u dovoljno visokoj koncentraciji, može da učestvuje u stvaranju osnovnih gradivnih komponenti života, uključujući šećere, lipide i preteče nukleinskih kiselina.

Ovaj molekul prisutan je u relativno velikim količinama u kometama, zbog čega su naučnici dugo razmatrali mogućnost da su upravo one na Zemlju donele materije neophodne za nastanak života.

Međutim, ova hipoteza ima nekoliko ozbiljnih ograničenja. Pre svega, manje komete često se raspadaju već prilikom prolaska kroz Zemljinu atmosferu. S druge strane, čak i nebeska tela koja uspeju da stignu do površine sudaraju se sa planetom ogromnom brzinom. Visoke temperature koje nastaju prilikom udara mogu da dovedu do uništavanja organskih molekula.

Prema proračunima istraživača, da bi kometa uspešno donela cijanovodonik na Zemlju, morala bi da ima određenu veličinu, brzinu i ugao ulaska u atmosferu. Kombinacija svih ovih uslova javlja se izuzetno retko.

Šta je pokazalo 100.000 kompjuterskih simulacija

U nedavnom istraživanju proverena je ova hipoteza pomoću kompjuterskih modela. Rezultati naučnog rada objavljeni su u časopisu Scientific Reports.

Analiza 100.000 kompjuterskih simulacija pokazala je da su šanse da komete na Zemlju donesu dovoljnu količinu cijanovodonika, neophodnog za hemijske procese koji prethode nastanku života, izuzetno male. Čak i kada bi taj molekul stigao na planetu, kišnica i podzemne vode brzo bi razblažile njegovu koncentraciju, otežavajući dalje hemijske reakcije.

Ipak ulogu kometa u formiranju isparljivih jedinjenja na Zemlji ne bi trebalo u potpunosti isključiti, kaže za RIA Novosti naučnica Marina Ivanova.

"Mogu da pretpostavim da su gradivni elementi života (aminokiseline, organska materija) na Zemlju iz svemira mogle da donesu ne samo komete već i meteoriti ili asteroidi. Ali šta se dešavalo posle toga? Bili su neophodni i uslovi za sintezu složenijih jedinjenja. Čini mi se da su do nastanka života morali da dovedu biogeohemijski procesi", objašnjava.

Na Zemlji su postojali neophodni gradivni materijali, ali i uslovi za takve procese, prema njenim rečima. Važnu ulogu svakako su imali voda, metan, vodonik i amonijak. Pod uticajem ultraljubičastog zračenja, udara groma i drugih visokoenergetskih procesa, od ovih materija mogle su da nastanu aminokiseline i nukleotidi.

Ipak, šta je tačno omogućilo da neživa materija postane živa i dalje nije poznato. Očigledno je da u tom procesu nije izostalo ni nešto nalik čudu - makar u strogo naučnom značenju te reči.