Magazin
Pseći mozak postaje sve veći: Naučnici i dalje traže odgovor zašto
Istraživači pokušavaju otkriti zašto se veličina psećeg mozga menja na nepredvidive načine. Neke od teorija su vezane za savremen i moderan život, koji utiče na evoluciju pasa, dok druge teorije ukazuju na vezu između domaćeg psa i vukova.
Mozak pasa je mnogo manji od mozga vuka, ali nove studije objavljene u žurnalu "Evolušn (Evolution)" sugerišu da je savremeno uzgajanje pasa moglo doprineti povećanju veličine mozga kod domaćih pasa.
U poređenju sa drevnim rasama, moderne rase koje su se razvile u poslednjih sto pedeset godina imaju veće lobanje u odnosu na veličinu tela. Ipak, naučnici i dalje ne mogu otkriti zašto. Osim toga, brojne studije pokazuju da pripitomljavanje divljih životinja, kao što su psi, ribe, svinje, ovce, mačke, zečevi, drastično smanjuje veličinu njihovog mozga. Jedna od popularnih teorija je da je uzrok toga manja potreba za korišćenjem mozga za preživljavanje.
Međutim, najnovijim analiziranjem i poređenjem 159 različitih rasa je pokazala interesantnu promenu kod rasa koje su genetski "dalje" od vukova. Iako je veličina mozga vuka veća za dvadeset četiri odsto od mozga psa slične veličine, što se rasa genetski više razlikovala od vukova, to je mozak psa bio veći.
"Različite rase pasa žive žive u raznovrsnim društvenim okolinama i obavljaju složene zadatke, koji verovatno zahtevaju složene kapacitete mozga," objasnio je evolucioni biolog Niklas Kolm sa Univerziteta u Stokholmu. Zbog navedene tvrdnje, Kolm je sa kolegama pretpostavio da psi koje su uzgajali ljudi za kompleksnije zadatke (čuvanje stada, sportovi) imaju veći mozak. Ipak, to nije bio slučaj.
Jedini faktor koji je uticao na realtivnu veličinu mozga kod savremenih rasa je razlika u genetici sa vukovima, a ne funkcija, veličina legla, niti životni vek.
Pojedine studije iz prošlosti su dokazale da veličine mozga individualnih pasa mogu da variraju, u zavisnosti od njihovog okruženja i života, ali to ne znači da promene veličine mozga cele rase mogu biti jednake.
"Moguće je da kompleksnija društvena okolina, urbanizacija i prilagođavanja većem broju pravila i očekivanja mogu biti uzrok ove promene, koja utiče na sve savremene rase," pretpostavlja etolog Eniko Kubinji sa Lorand Etvoš univerziteta u Mađarskoj. Njena teorija se slaže da brojne promene u svetu utiču na rast psećeg mozga. Na primer, prethodna istraživanja su pokazala da psi koji su genetski bliži vukovima teže komuniciraju sa ljudima.
Naučnici smatraju da je potrebno još mnogo vremena i analiza, kako bi se utvrdio tačan razlog nepredvidive promene mozga pasa.
