Kako odabrati ljubimca za život u stanu - rasa, karakteristike, ishrana...

Biranje psa je proces koji zahteva ozbiljno istraživanje i posvećenost, jer je potrebno znati sve odgovornosti koje dolaze sa negovanjem ljubimca. Postoje opisi za svaku rasu, koji mogu služiti kao opšti parametar za biranje svog malog, krznenog prijatelja. Ipak, narav i individualnost svakog psa može biti jedinstvena njemu i zavisiti od samog vlasnika i okoline u kojoj se nalazi. Neke od popularnih rasa za stan su:

Ši-cu

Rasa potiče sa Tibeta i bila je veoma popularna u kraljevskim palatama tokom kineske dinastije Ming. Imaju dugačku, svilenkastu dlaku, mali nosić i velike oči. Iako na kineskom ime rase se prevodi kao ''lav'', njihova narav je veoma drugačija - vrlo su nežni i oprezni.

Uživaju u učenju, što predstavlja prednost prilikom dresiranja, mada ponekad mogu imati talas tvrdoglavosti. Tada je važno imati razumevanja i strpljenja. Verni su i vole da prate vlasnike iz sobe u sobu. Pogodni su za život u stanu i mogu ostati unutra da se igraju, ali ne vole biti ostavljeni sami. Potrebno im je više kratkih šetnji u toku dana i nije neophodno da dugo vremena provode napolju.  

Mali psi imaju brz metabolizam, što znači da je potrebno hraniti ih češće i u manjim količinama. Važno je da namirnice sadrže lako svarljive proteine, kao i da granule mogu biti prijatne za žvakanje. Što se tiče nege, dlake oko nosa i lica se morau skraćivati, kako ne bi smetale prilikom jela. Ponekada se moraju kupati jednom nedeljno i dobro je povremeno ''počastiti'' ih odlaskom u salon za pse, kako bi dlake zadržale optimalnu dužinu.

Pomeranac

Mekano, ''pufnasto'' krzno i malo lisičje lice, koje deluje nasmejano, glavni su atributi pomeranca. Dobri su kao porodični psi, jer su veoma druželjubivi, inteligentni i energični. Kako bi se navikao na život u stanu, bitno je posvetiti vreme dresiranju. Vaspitani pomeranci vole da se igraju sa decom, ali kao sa svakim psom, važan je nadzor.

Potrebno je imati strpljenje i energiju, jer mogu biti vrlo aktivni, pogotovo napolju. Vole da trče, skaču i da se igraju. Mogu biti i veoma radoznali, tako da je potrebno obraćati pažnju dok istražuju.

Uz dobru negu, mogu živeti do 12 ili čak 16 godina. Imaju gustu dlaku, što može dovesti do sušenja kože. Dolazi do obilnog opadanja dlake u jesenjem periodu i to je jedan od važnih faktora pred odlučivanja za ovog psa. Dobra ishrana i redovno češljanje će pomoći u održavanju njihovih mekanih dlaka.

Zbog svoje male veličine, pomeranac može imati problema sa varenjem, tako da je potrebno da se hrani proteinima i vlaknima koje je lako svariti. Nemaju tendenciju ka gojaznosti, jer su veoma aktivni. Iako nisu izbirljivi sa hranom, odrasli psi mogu odbijati promene u dijeti i nepoznatu hranu.

Jorkširski terijer

Rasa malog terijera je, uz čivave, bila veoma popularna dvehiljaditih, kada su mogli da se vide kako vire iz torbica glamuroznih i poznatih devojaka. Iako su mali, potrebna im je redovna vežba i aktivnost. Reaguju na nepoznate zvuke, strance i slične okidače. Tada mogu lajati i postati agresivni, ali se mogu pravilo obučavati i vremenom umiriti. Zbog takvog karaktera, ne preporučuju se za porodice sa malom decom, već sa starijim i energičnim vlasnicima.

Potrebno im je mnogo pažnje i ne bi trebalo da budu ostavljeni sami u stanu. Mnogi smatraju da je on zapravo veliki pas u malom telu, jer ima veliku potrebu za dominacijom. Ne može olako da prihvati novog ljubimca, ali poštuje one s kojima je odrastao. Ipak, sve ''mane'' ovog psa se mogu korigovati kroz pravilnu dresuru. Može negativno reagovati na nepoznate situacije, ali je veoma veran porodici i vlasniku.

Mogu biti izbirljivi u ishrani, a neki mogu imati probleme sa varenjem i stvaranjem kamena u bešici. Mogu živeti veoma dugo, potrebni su im antioksidanti i vitamini za zdravlje i energiju, kao i masne kiseline za lepu dlaku. Nije im potrebno mnogo hrane i treba poštovati porciju, jer u sebi sadrže sasvim dovoljno kalorija. Za adekvatni plan ishrane, pogotovo ako je ljubimac izbirljiv, najbolje je konsultovati se sa nutricionistom.

Mops

Bio je veoma popularan u mnogim kineskim carstvima i može se videti na kraljevskim portretima iz šestog veka pre nove ere. Carevi su smatrali da se u njihovim borama mogu videti slovni znakovi a ova rasa je bila veoma poštovana. Savremen izgled, po kome su poznati danas, imaju od 19. veka.

Zbog glave i njuške, mnogi predstavnici rase mogu da imaju probleme sa hrkanjem i disanjem. Redovne posete veterinaru su važne, kako bi se održavalo optimalno zdravlje ovog malog ljubimca. Najbolje je kupiti mopsa od odgovornog prodavca i izbegavati one sa previše kratkom njuškom. Takođe, ako mu je telesna težina veća, nabori na telu postaju deblji i mogu otežavati disanje, tako da je važno pratiti ishranu.

Veoma su verni vlasniku i dobro se slažu sa decom. Ljubazni su i razigrani, potrebna im je stalna pažnja i komunikacija. Ponekada mogu zakomplikovati dresuru kada su tvrdoglavi, ali kao i kod svakog ljubimca, strpljenje i ljubav su najvažniji. Mops će uvek voleti da se nalazi blizu vlasnika ili da spava s njim. Imaju miran karakter i pogodni su za život u gradu i stanu.

Mopsi vole da jedu, ali lako dobijaju na težini. Treba imati strog režim ishrane i izbegavati veliki broj poslastica. Treba birati hranu koja može lako da se žvaće i koja sadrži vitamine B kompleksa, vitamin A i masne kiseline za kožu i krzno. Iako je dlaka kratka, mogu mnogo da opadaju. Uzrok može biti suv vazduh u stani ili neuhranjenost.