Magazin
Drevni kit bi mogao biti najteža životinja na svetu koja je ikad postojala
Rebra od preko jedan i po metar i pršljenove teške preko sto kilograma imao je kit koji je živeo pre oko 37 miliona godina. Novi kandidat za titulu najteže vodene životinje u istoriji planete Zemlje pronađen je u pustinji u južnom delu Perua. Prema modelima koji su izrađeni, pretpostavlja se da je retka vrsta kita, bila dugačka između 17 i 20 metara, i teška između 94 i 340 tona.
Paleontolozi na jugu peruanske pustinje došli su do revolucionarnog otkrića: oni su pronašli fosilizovane ostatke džinovskog kita koji je živeo pre oko 37 do 39 miliona godina i koji je mogao biti težak između 94 i 340 tona, što se smatra rekordom za sve životinjske vrste ikada. Ipak, samo otkriće nije novo - okamenjeni ostaci pronađeni su još pre 13 godina, ali su zbog svoje veličine i oblika tokom tri godine prenošene (veoma pažljivo) sa lokaliteta u Limu.
13 pršljenova, 4 rebra i 1 butna kost
U arheološkom nalazištu, naučnici su pronašli ukupno 13 pršljenova, 4 rebra i 1 butnu kost - svaki pršljen ponaosob težio je preko sto kilograma, dok je dužina rebara bila gotovo jedan i po metar. Njihov pronalazak sugeriše da su kitovi dostigli vrhunac u svojim dimenzijama oko 30 miliona godina ranije nego što se do sada verovalo.
"Otkrili smo ostatke nepoznate vrste kitova iz roda bazilosaurusa u naslagama srednjeg eocena u južnom Peruu. Pretpostavlja se da je ovo stvorenje po imenu Perucetus colossus, imalo rekordno veliku masu među svim vodenim sisarima i svim ostalim kičmenjacima koji su živeli u okeanu", navode naučnici.
Najveći kit u istoriji bio je spor i hranio se algama
Po mišljenju naučnika, drevni kit Perucetus colossus (kolosalni kit iz Perua) bio je dugačak približno 20 metara, dok je ukupna masa njegovog tela bila između 94 i 340 tona. Poređenja radi, savremeni plavi kitovi dugi su i do 30 metara, ali njihova težina ne premašuje 180 tona.
Još jedna neobična karakteristika ovog kita je i njegova kičma, čiji su pršljenovi bili izuzetno čvrsti, što među savremenim jedinkama nije slučaj. Po mišljenju paleontologa, čvrstina pronađenih ostataka svedoči o tome da su drevni giganti bili veoma pasivna bića koja su plivala izuzetno sporo.
Naučnici sugerišu i da su se ovi džinovski kitovi hranili vodenim biljkama (najverovatnije algama), mekušcima i drugim organskim materijama koje se nalaze u plitkim vodama, a da su sličan način života vodile i morske krave, koje je čovek istrebio sredinom 18. veka.
