Tajne Staljinovog bunkera koji se nalazi 37 metara pod zemljom

Maj 1990. godine za stanovnike sasvim obične stambene zgrade u Samari bio je krajnje šokantan, budući da je baš u njihovom ulazu otkriven jedan od najčuvanijih i najdubljih bunkera iz vremena Velikog Otadžbinskog rata. Zbog čega je Staljin odabrao da jedan od svojih bunkera izgradi baš u Kujbiševu (koji je kasnije postao Samara), i baš u toj zgradi, na uglu ulica Frunze i Rabočej?

Napad na Moskvu je značio samo jedno: Staljin se mora hitno evakuisati!

Nezavidna situacija u Moskvi, a tačnije približavanje opasnosti dovelo je do toga da je 15. oktobra 1941. godine Državni Komitet Odbrane SSSR doneo rešenje o evakuaciji glavnog grada, a kao "zamenska" prestonica odabran je Kujbišev, koji se nalazio na bezbednoj udaljenosti od fronta. Kujbišev je imao sve - razvijenu infrastrukturu i transportni sistem, dobar sistem zaštite, a bio je i dovoljno daleko, a opet blizu Moskve. Osim toga, nalazio se na uzvišenju, između reke Volge i Samarske luke. Odluka je doneta - počinje evakuacija.

Kako bi se evakuisao Staljin, Državni Komitet je doneo još jednu odluku, ovaj put o izgradnji skloništa u Kujbiševu, a odmah nakon objavljivanja, u februaru 1942. godine, otpočeli su i radovi koji su za državnu bezbednost bili u samom vrhu prioriteta. Projekat i šema skloništa izrađeni su u rekordnom roku, a za izgradnju su mobilisani najbolji graditelji metroa i veliki broj mladih radnika, a čitav proces bio je obavijen velom misterije. Niko nije smeo da zna da se u Kjubiševu gradi famozni bunker.

"Kada sam stigao u grad, mesto radova bilo je ograđeno visokom ogradom, unutar koje su već bila iskopane dve duboke jame", priseća se jedan od građevinaca na projektu, izvesni Nikolaj Ivanov.

"Strogo poverljivo": 37 metara dubine, 7 spratova i najnaprednije sisteme zaštite

Svi ljudski resursi koji su bili angažovani na projektu, morali su da potpišu ugovor o poverljivosti, a kako bi se što manje pažnje privlačilo sa strane, radovi su izvođeni isključivo ručno, bez ikakve mehanizacije - dakle samo lopatama, pijucima i maljevima.

"Predviđeno je bilo da izgradnja traje godinu dana, a ukupno je bilo angažovano oko 40.000 ljudi i potrošeno preko 7 miliona rubalja", pojasnio je Timofej Zaharčenko, bivši direktor muzeja "Bunker Staljina".

Bunker je sagrađen kao kopija moskovske stanice metroa "Aerodrom", a u dubinu je sezao čak 37 metara, što je u poređenju sa bunkerima drugih državnika bilo krajnje impozantno - Hitlerov u Berlinu nalazio se na 16 metara dubine, dok su Čerčilov i Ruzveltov bili tek na 5. Staljinov bunker je bio i najzaštićeniji od svih, i čak i u najgorem scenariju, sovjetski državnik ostao bi netaknut jer bi ga čuvali slojevi zemlje, betona i peska, kao i posebna čelična konstrukcija (armatura).

Sve ukupno, bunker je imao 7 spratova, a numeracija je išla od najdubljeg, ka onom najbližem površini zemlje. Za obezbeđivanje neprekidnog snabdevanja strujom korišćena su čak tri elektro-sistema, kao i dizel-eletrostanica, dok su vodovod i kanalizacioni sistemi bili obezbeđeni na poseban način. Sistem klimatizacije takođe je izrađen u skladu sa najnaprednijim tehnologijama, kako bi se čak i u najgorem mogućem scenariju moglo bezbedno boraviti i do pet dana uzastopno.

Danas je muzej

Tik ispod nivoa zemlje nalazi se šahta koja po izgledu najviše podseća na metro, a kako bi se posetiocima najbolje dočarala atmosfera, svetla se gase i ostaju uključene tek crvene lampice koje podsećaju baš na one u metrou. Zatim se dugim hodnikom dolazi do osnovne šahte, odakle se vrtoglavo strmim stepenicama posetioci spuštaju niže. Na svakom spratu nalaze se tehničke prostorije koje su danas pretvorene u sale za izložbe, a ulaz u sve prostorije zaštićen je hermetičkim vratima koja mogu da izdrže pritisak od 10 tona po kvadratnom metru.

Najzanimljiviji je ipak prvi, najdublji sprat u kome se nalazio Staljinov kabinet. Ova prostorija je površine 36 metara kvadratnih, opremljena radnim stolom i dvosedom na kome bi sedeli njegovi gosti, dok je izlaza iz prostorije ukupno 4 - kuda oni vode, niko ne zna. Smatra se da su vrata bila tu da zavaraju neprijatelja, ali i "uteraju strah u kosti" onome ko bi se unutra našao, jer, nikad ne znaš iza kojih vrata vrebaju čuvari. A možda - iza svih?

Misterija - da li je Staljin ikada bio u bunkeru

Jedno od najčešćih pitanja jeste da li je Staljin ikada posećivao ovaj bunker u Samari? Zvaničnih podataka o njegovim posetama nema, što ne čudi, jer se u vreme rata o tome nije vodila evidencija. Ipak, nakon otkrivanja 1990. godine, pojedini građevinci koji su učestovovali u izgradnji rekli su kako je sam Staljin unosio izmene u projekat i učestvovao u primopredaji objekta.