Magazin
Da li će veštačka inteligencija "birati" parfeme za nas u budućnosti
Uglavnom teško možemo da zamislimo specifičan miris parfema, ali ako bismo ga namirisali, odmah bismo se setili određenog perioda u životu, voljene osobe, situacije ili bi došlo do neočekivanog naleta emocija. Fascinantan svet parfema se sada podiže na novi nivo, jer su mnogi proizvođači odlučili da primene veštačku inteligenciju za proces kreiranja savršenog mirisa. Da li AI može da zameni "posao" ljudskog nosa?
Pravljenje parfema je zanat koji se razvija još od doba drevnog Egipta, a kao i mnoge druge industrije, danas se u proces proizvodnje postepeno uključuje i veštačka inteligencija. Parfemi često mogu da izazovu emocionalne, pozitivne reakcije (smirenost, euforija, opuštenost) zahvaljujući neuromirisima, to jest mirisima koji su naučno ispitani i za koje je zaključeno da prouzrokuju željene reakcije kod ljudi.
Naučnici su počeli da mapiraju aktivnost mozga kao odgovor na reakciju na određene parfeme, kako bi pronašli dobru bazu neuromirisa i iskoristili je u proizvodima. "Pomoću vida i sluha, lako možete zamisliti lice voljene osobe ili omiljenu melodiju, ali teško je zamisliti miris, iako on može da izazove bujicu emocija i uspomena", kaže za "Gardijan" Ugo Fereira, istraživač na Institutu za biofiziku i biomedicinsko inženjerstvo u Lisabonu.
Fereira smatra da do ovakvih reakcija dolazi strukture olfaktornog sistema. "Poruke" iz receptora mirisa se šalju u različite oblasti mozga preko olfaktorne "sijalice", a uprvo ove oblasti mozga kontrolišu različite reakcije, od stresa do pamćenja, što može da objasni zašto čovek može da, na primer, "namiriše strah".
"Miris je najraznovrsnije čulo sa mnogo različitih receptora, procenjuje se da postoji oko 400 različitih porodica gena za mirisne receptore," objašnjava Fereira.
Korišćenje tehnoligije u kreiranju mirisa
Do sada su mnogi popularni kozmetički brendovi investirali u istraživanja neuromirisa i tehnologije koje se koriste u neuronauci, jer su mogućnosti stvaranja mirisa za koje je dokazano da se potrošači vezuju veoma velike. Na primer, kupci u određenim prodavnicama kuće "Iv Sen Loren" širom sveta koristili su specijalne slušalice, koje su bile povezane sa elektroencefalogramom (EEG) i registrovale su određene aktivnosti u mozgu da bi otkrili koji mirisi im se najviše dopadaju. Prema tvrdnjama ovog brenda, čak devedeset pet odsto kupaca je na ovaj način pronašlo parfem za sebe.
Španski brend za parfeme "Puig" navodi da je bilo potrebno očitati čak četrdeset pet miliona snimaka aktivnosti mozga muškaraca starosti od osamnaest do trideset pet godina, kako bi kreirali kolonjsku vodu "Fantom" od "Pako Rabana". Rezultati istraživanja su pokazali da dodavanje lavande i limuna u izvornu formulu donosi najbolje rezultate.
Navedene tehnologije se mogu koristiti na velikim tržištima, ali mnogi brendovi, koji proizvode personalizovane mirise, smatraju da traženje parfema treba da bude intimno iskustvo, kao i da ljudsko čulo mirisa ne može biti zamenjeno tehnologijama. U isto vreme, isti sastojci se već decenijama mogu pronaći u različitih parfema, tako da je sigurno da, barem za sada, kupci ipak najviše diktiraju kada je u pitanju proizvodnja mirisa. Tehnologija može pomoći u daljem razvoju industrije, ali za sada nije moguće proceniti da li će postati presudna.
