Magazin

Ove 3 naše navike mogu skratiti životni vek automobila, a da toga nismo ni svesni

Kao što postoje brojne navike koje loše utiču na naše zdravlje, tako postoje i one koje imaju negativan uticaj na "zdravlje" naših automobila. O njima se, nažalost, priča ređe, ali su posledice jednako pogubne. Šta je to što ne bi trebalo da radimo ukoliko želima da sačuvamo naše četvorotočkaše?
Ove 3 naše navike mogu skratiti životni vek automobila, a da toga nismo ni svesni© Canva / Minerva Studio

Automobili u današnje vreme imaju veoma važnu ulogu u našim životima, a svaki vozač se na svog četvorotočkaša u svakodnevnom životu oslanja gotovo 100 posto. Mi im verujemo i računamo na njih. Međutim, da bi nam automobili bili sigurni i verni saputnici, važno je da mislimo na njihovo "zdravlje". Njemu, osim redovnim tehničkim pregledima i servisiranjem, doprinosimo i svakodnevnom vožnjom. Ipak, neke naše navike mogu imati negativan uticaj na stanje vozila, a samim tim i na sigurnost. 

Čekamo da se uključi lampica za rezervu, pa tek onda sipamo gorivo

Istina, svima nam je lakše da na pumpu stanemo samo jednom ili dva puta mesečno, natočimo pun rezervoar goriva i nastavimo sa vožnjom sve dok se lampica za rezervu ne uključi ponovo. Ipak, ova naša navika se može veoma negativno odraziti na "zdravlje" našeg četvorotočkaša. Zbog čega je to tako? Razlog se krije u talogu koji se nalazi u gorivu, a koji se tokom vremena gomila na dnu rezervoara.

Kada nivo goriva "padne" na minimum, pumpa koja ga povlači, ujedno usisava i taj sediment koji se godinama skuplja, a samim tim on dospeva i do motora. Prisustvo taloga u motoru nikako nije poželjno i može narušiti njegov rad, pa i dovesti do totalnog kolapsa sistema. Preporuka je da se rezervoar sa gorivom dopunjuje svaki put kada strelica koja pokazuje njegov nivo dostigne polovinu kapaciteta.

Držanje ruke na menjaču tokom vožnje

Kada u toku vožnje menjamo brzine, sasvim sigurno ne razmišljamo o mehanizmu koji se krije iza ručice menjača. Ali, možda bi ipak trebalo, jer ukoliko to ne činimo pravilno i ruku nakon prenosa brzine zadržimo na menjaču, veoma lako može doći do kvara koji će nas koštati pravo malo bogatstvo. Naime, svaki put kada promenimo brzinu, zupčanici za prenos koji se nalazi u menjaču dolaze u kontakt sa rotirajućim delovima koji određuju brzinu. Kada se "uhvati" za određeni stepen prenosa, i naš automobil promeni brzinu.

Ali, kada ruku tokom vožnje ostavimo na menjaču da je odmorimo, jer je zaista on na tako zgodnom mestu da nas prosto vuče da je tu zadržimo, zupčanici i rotirajući elementi se blago dodiruju, što izaziva neprestano trenje. Zbog toga eksperti uvek preporučuju da rukom ka menjaču posežemo samo onda kada menjamo stepen prenosa, a da je tokom vožnje držimo ili na naslonu koji se nalazi između vozačevog i suvozačevog sedišta, ili na volanu.

Naglo ubrzavanje i kočenje

Gradska vožnja, naročito u velikim gradovima u kojima je saobraćaj gust, zahteva posebne veštine, koje se češće pripisuju profesionalnim vozačima auto-trka. Naglo ubrzavanje kako bismo što pre prošli raskrsnicu ili "uleteli" ispred drugog vozača, kao i naglo kočenje kada vozilo ispred nas neplanirano zakoči su (nažalost) postali naša svakodnevica. Međutim, ovakav stil vožnje ne samo da nije bezbedan po nas i druge učesnike u saobraćaju, već je i izuzetno loš po naše četvorotočkaše.

Pre svega - gradski automobili nisu prilagođeni za vožnju u kojoj se konstantno ispituju granice izdržljivosti motora, što se u uslovima naglog ubrzavanja i dešava. Drugo - kočioni sistem automobila takođe nije prilagođen neprestanim naglim kočenjima. Treće "žrtve" ovakve agresivne vožnje su pneumatici, koji se pri naglom ubrzavanju i kočenju troše više nego prilikom adekvatne vožnje.

image