Distopija transhumanizma: Algoritam cionista i ideologija "Palantira"

Piter Til, šef visokotehnološke kompanije "Palantir" iz Silicijumske doline, jednom prilikom je izjavio da se sa smrću možemo suočiti na razne načine, ali da je on odabrao da se protiv nje bori. Kako? Til će zamrznuti svoje telo koje će jednom, zahvaljajući napretku nauke, naprasno "oživeti".

Ljudi su, međutim, smrtna bića. Samo suočavanje sa sopstvenom prolaznošću nas čini zaista ljudima. Naše postojanje je odrećeno tom činjenicom. Naše postojanje suočava se sa nizom ograničenja, od kojih je ovo poslednje neopozivo i konačno.

Obećanje transhumanizma je suprotno tome. Transhumanizam obećava da će "ubiti smrt". Kako primećuje finski politikolog Marku Sira na svom blogu, postoji "nesveti savez između transhumanizma i cionizma, koji nam otkriva jezivu tehnokratsku logiku, u kojoj se biološka transcendencija čovečanstva i etnocentrična ekspanzija prepliću i formiraju nasilnu utopiju".

Obe ideologije, nastavlja Sira, počivaju na istoj aroganciji: samo izabrana tehnološka elita može da ispravi "neispravni algoritam planete". Transhumanizam, dodaje on, nije samo naučni optimizam, već projekat koji teži da putem tehnologije stvori novu, božansku rasu gospodara.

Obe ideologije, i transhumanizam i cionizam, počivaju na istim osnovama: moderni cionizam je visokotehnološki nacionalizam, u kome se Palestina koristi kao puki poligon za testiranje sistema nadzora i novih, autonomnih oružja.

Kako popraviti ovaj svet

Postoji drevni judejski koncept "tikun olam", koji doslovno znači "popravljanje sveta". Ovaj princip otelotvoruje ideju preduzimanja akcije kroz ostvarivanje socijalne pravde, činjenje dobrotvornih dela i etičko ponašanje, kako bi se svet učinio boljim, pravednijim i svetijim mestom. Reč je o ostvarenju božanske ideje o tome kakve bi sve stvari trebalo da budu – zdrave, pravedne i mirne. Svi Jevreji su odgovorni za učešće u tikun olamu, koje bi trebalo da podstiču verske vođe.

U cionizmu, međutim, tikun olam je, kaže Sira, u najmanju ruku "iskrivljen" ili pogrešno protumačen: on se svodi na podvrgavanje etno-religijsko-političkoj hegemoniji, algoritmima "Palantira" i oružanoj supremaciji Izraela.

Osvajanje pustinje

Medijski stručnjak Daglas Raškof tvrdi da ova tehnokratska elita uopšte ne teži "spasavanju čovečanstva", već "izgradnji digitalnih i vojnih bunkera, koji treba da zaštite ove elite od uništenja koje podstiču njene sopstvene vizije".

Istorija cionizma je oduvek bila vezana za tehnološku superiornost i veštačko "osvajanje pustinje". Od prvih tehnologija navodnjavanja do mehanizacije poljoprivrede, ovo se pretvorilo u digitalnu dominaciju, gde se Izrael globalno pozicionirao kao startap nacija. Još jedna sličnost sa "Palantirom".

Gaza i Zapadna obala postale su ogromne laboratorije. Bivši premijer Naftali Benet je izjavio da je Izrael "globalni centar inovacija i prva linija fronta i laboratorija", u kojoj se "testiraju sistemi koji će sutra biti potrebni čitavom svetu".

Ova izjava, primećuje Sira, pretvara okupaciju i patnje palestinskog stanovništva u puke alate za razvoj visokotehnoloških proizvoda. Radi se, u stvari, o sirovoj biopolitici moći, koja "tehnološki napredak" pretvara u maglu koja prikriva surovu stvarnost.

U stvarnosti, njome upravljaju visokotehnološke kompanije, poput "Palantira". 

Nova, tehnološki superiorna rasa bogova

"Palantir" to više i ne krije. Njen izvršni direktor Aleks Karp je vatreni cionista, a ova kompanija pruža Izraelu algoritamske alate za prosejavanje ogromnih količina podataka koji identifuju neprijatelja često sa fatalnim posledicama.

Naš izbor

Uvod u američki tehnofašizam: Palantir – svevideće oko čarobnjaka

Pisac i internet teoretičar Džaron Lanije upozorio je na ovakav razvoj događaja: "Ako definišemo čovečanstvo na način koji odgovara računarima, već smo unapred izgubili igru".

Ovo otuđenje kulminira uništenjem Gaze, gde se sistemi veštačke inteligencije, poput "lavandera", već koriste za masakre ogromnih razmera, piše Sira. "Lavander" nije samo tehnički alat, već otelotvorenje transhumanističkog sna o nepogrešivom savršenstvu, dovedenom do krajnosti: on procenjuje ljudski život prema algoritmima i izdaje naređenja za ubijanje.

Kontrola nad stanovništvom u Gazi se pretvara u genocid kojim upravljaju algoritmi, zaključuje finski politikolog, gde meta više nije ljudsko biće, već samo tačka podataka.

Izraelski filozof Juval Noa Harari opisuje ovaj razvoj događaja na način koji zastrašujuće odjekuje katastrofom u Gazi. On je više puta izjavio da će čovečanstvo uskoro biti sposobno da radikalno promeni sebe. Rezultat će biti nova, tehnološki superiorna klasa "bogova".

Nova klasa "nadljudi"

Na ruševinama ove vizije, ova nova klasa "nadljudi" se oblikuje u stvarnosti. Oni koji ostaju van ove božanske vizije već se smatraju "beskorisnim", što opravdava njihovu eliminaciju.

Ova logika se proteže na globalnu krizu izuzetaka, gde se pravila odbacuju u ime egzistencijalne bezbednosti. Američko-jevrejski teoretičar veštačke inteligencije Elijezer Judkovski tvrdio je da, kako bi se borili protiv "opasnosti", Izraelci moraju biti spremni da idu sve do nuklearnog rata i iznenadnih napada, jer "nema pravila kada je u pitanju očuvanje našeg postojanja".

Ova retorika "egzistencijalnog rizika" identična je retorici cionističkog bezbednosnog diskursa: svako nasilje je opravdano ukoliko se predstavi kao borba za goli opstanak.

Kako ubiti smrt

Transhumanističko obećanje da će se "ubiti smrt" transformiše se, u svojoj cionističkoj primeni, u optimizaciju smrti neprijatelja. Proroci singularnosti, poput Reja Kurcvajla, govore o fuziji čoveka i mašine, ali u izraelskom okupacionom aparatu to je već stvarnost: vojnik i veštačka inteligencija predstavljaju neku vrstu kiborga.

Ijan Dejvis za "Lokomotivu": O "Palantiru", Silicijumskoj dolini, Tehnatu i slobodnim gradovima

Kurcvajl je, takođe, zamislio da će tehnologija "proširiti način na koji čovečanstvo uvećava njegove mogućnosti". U Gazi, to znači da izraelska vojska može da vidi kroz zidove, koristeći podatke "Palantira" i da ubija Palestince na osnovu algoritama "lavandera".

Uništenje regiona putem ratovanja, uz pomoć veštačke inteligencije, upozorava na to šta se dešava kada se žeđ za savršenom kontrolom susretne sa geopolitičkom stvarnošću. Tehnološki optimisti ignorišu činjenicu da tehnologija nije neutralna. Kada država primeni napredne tehnologije da uništi Gazu, ona ostvaruje transhumanističku fantaziju: onu o "pametnom ratu".

Projekat prevazilaženja čovečanstva

Sada već jasno vidimo da projekat "prevazilaženja čovečanstva" vodi dehumanizaciji, gde tehnološka superiornost opravdava odbacivanje etičkih normi. U oba slučaja, radi se o bekstvu od zajedničke stvarnosti.

"Antropik" i Pentagon: Da li je veštačka inteligencija opasnija od prave|Dan uveče

Obe ideologije, primećuje Sira, eksploatišu dubok egzistencijalni strah. Transhumanizam se igra strahom od smrti na individualnom nivou, cionizam kolektivnim strahom od uništenja Jevreja. Na delu je plemenska logika, koja se pravda iskustvom istorijskog genocida. Ovaj strah legitimiše produžena vanredna stanja i etnička čišćenja.

Ako je razvoj veštačke inteligencije trka života i smrti – kako tvrde transhumanisti, onda su sva sredstva dozvoljena. Cionistička ideologija, zasnovana na imperativu opstanka Jevreja, spremna je da uništi čitave civilizacije kako bi osigurala sopstvenu etnokratsku utopiju.

Na kraju, koegzistencija ove dve ideologije otkriva srž moderne distopije: moć koja za sebe veruje da predstavlja neizbežni vrhunac evolucije. Ali, to je samo novi i efikasan oblik tiranije, kao što možemo da vidimo u genocidu nad stanovništvom Gaze.