Magazin
Hipohondri najviše brinu o zdravlju, ali žive kraće, kaže studija
Svako vodi računa o svom zdravlju, ali ljude koji pate od hipohondrije (zdravstvene anksioznosti) to često dovode u ekstrem: oni su preokupirani svojim zdrastvenim stanjem, toliko da im postaje izvor velikog svakodnevnog stresa i anksioznosti. Sada, nova studija je otkrila da ovaj poremećaj može da dovede do ozbiljne (paradoksalne) posledice, a to je kraći životni vek od proseka.
Možda zvuči ironično da ljudi koji najviše brinu o zdravstvenim problemima, (iako u većini slučajeva ne postoji problem) u proseku žive kraće od ostalih, ali ovo potvrđuju rezultati opsežne studije koja je sprovedena u Švedskoj.
Šta je hipohondrija
Hipohondrija se može definisati kao mentalni poremećaj, a u medicinskim krugovima je preciznije nazivaju zdravstvena anksioznost, koja se definiše kao uverenje pojedinca da ima ozbiljno oboljenje, a ovo verovanje je toliko intenzivno da će postepeno da postane opsednut ovim mislima i strahom.
Hipohondrija se ispoljava na različite načine, od velikog mentalnog opterećenja, do čestih poseta doktoru ili čak potpuno izbegavanje lekara (da potecnijalno teško oboljenje ne može da bude dijagnostikovano). Zdravstvena anksioznost se češće pojavljuje kod ljudi koji su imali člana porodice sa ozbiljnom bolešću.
Rezultati studije
Studija je pokazala da upravo ova prekomerna briga može da bude uzrok za razoj zdravstvenih problema koji mogu uticati na dužinu života. Švedski stručnjaci su tokom dve decenije pratili preko 40.000 ljudi, od kojih je oko hiljadu imalo zdravstvenu anksioznost. Primećeno je da su ljudi koji pate od ovog poremećaja živeli oko pet godina kraće nego ostatak ispitanih.
Stručnjaci su zaključili da ljudi sa hipohondrijom u većini slučajeva zaista boluju od nečega, jer je primećen povećan rizik od prirodne, kao i od neprirodne smrti.
Što se prirodnih uzroka smrti, oni koji pate od zdravstvene anksioznosti imali su povećanu smrtnost od kadriovaskularnih i respiratornih bolesti. Zanimljivo je da nije zabeležen veći broj oboljevanja od raka, što je istraživačima bilo insteresantno, jer je među ljudima sa ovim poremećajem strah od kancera posebno veliki.
Postoji nekoliko objašnjenja za povećani rizik od prirodnih uzroka smrti - alkohol, pušenje i korišćenje narkotika su češći kod anksioznih ljudi i onih sa psihijatrijskim poremećajima i pretpostavlja se da su ovi poroci značajno uticali na dužinu života ispitanika.
Glavni uzrok neprirodnih smrti bilo je samoubistvo - čak četiri puta češće nego kod ostale populacije. Objašnjenje može biti uticaj zdrastvene aksioznosti na mentalno zdravlje, jer je ovo stanje povezano sa psihijatrijskim poremećajima kao što su depresija, koji povećavaju rizik od samoubistva.
U obzir može da se uzme i činjenica da se hipohondri često osećaju stigmatizovano, odbačeno i kao da se njihove brige ne shvataju ozbiljno, što samo još više ugrožava njihovo mentalno stanje.
Takođe, pošto mnoge ozbiljne i fatalne bolesti imaju genetsku komponentu, moguće je i da tu leže neki uzroci za višu smrtnost, jer je životni vek ispitanika bio skraćen je zbog njihovih gena. Ipak, švedski naučnici kažu da, uprkos svemu, doktori treba da budu na oprezu i obrate pažnju na potencijalne skrivene stvarne zdravstvene probleme pacijenata. Trebalo bi da ih saslušaju sa velikom pažnjom, jer ljudi sa zdravstvenom anksioznošću mogu zaista da budu bolesni, a odbacivanje njihovih strahova može da bude veoma štetno.
