Studija: Ako lažete decu da su uvek "najbolji", verovatno će češće lagati kada budu stariji
Svaki roditelj je barem jednom morao da slaže dete "za njegovo dobro", bilo da je u pitanju njegov "savršen" nastup na školskoj predstavi ili istina o Deda Mrazu. Ipak, sve do nedavno, posledice ovih "belih laži" nisu bile dovoljno ispitane.
Naučnici sa Nanjang tehnološkog univerziteta u Singapuru su ispitali preko 500 dece, uzrasta od 11 do 12 godina, kao i njihove roditelje. Odrasli učesnici su morali da koriste dva tipa laži - jedne koje imaju ulogu u vaspitanju deteta, dok drugi tip laži ne bi imao ozbiljne posledice (na primer, govorili bi deci da su bili sjajni u školskoj predstavi, iako to nije bila istina).
Zaključeno je da su deca više reagovala na prvi tip laži, to jest da bi popravila ponašanje kada bi im roditelji rekli nešto poput: "Ako ne pojedeš sve sa tanjira, uvek ćeš biti nizak!"
Ipak, u isto vreme, deca koja su reagovala na ove laži su imala veću sklonost da lažu svoje roditelje. Isto važi i za "bele laži", ali samo ako dete otkrije da su ono što su im roditelji rekli zaista bile laži.
Dakle, možda nije najbolje da lažemo dete ako želimo da se bolje ponaša, već da pokušamo da budemo iskreni na način na koji to može razumeti. Na primer, umesto da mu govorimo da neće nimalo porasti ako ne pojede večeru, možemo da kažemo nešto poput: "Ako sada ne jedeš, bićeš gladan/a, boleće te stomak, bićeš ljut/a..."
Što se tiče "belih laži", ako smo poptuno sigurni da dete neće otkriti istinu, onda možemo da ih koristimo, posebno ako na ovaj način štitimo dete od istine koja ga može povrediti.
"Naši rezultati pokazuju da je važno da pravimo razlike između vrsta laži i uloga laži koje govore roditelji u okviru buduće socijalizacije deteta. Takođe, važno je i da uzmemo u obzir perspektivu dece i njihovih interpretacija laži koje im roditelji prenose," rekli su autori u žurnalu "Experimental Child Psycholgy", u kome je studija objavljena.