Stres, zagoreli tost, mikroplastika, zaslađivači: Da li su oni zaista okidači za razvoj raka

Zloćudni tumori svake godine odnesu blizu 10 miliona života - ovo je podatak Svetske zdravstvene organizacije. U našoj zemlji taj broj iznosi oko 20.000 na godišnjem nivou. Među glavnim okidačima za razvoj malignih bolesti najčešće se, osim genetskih predispozicija, navodi i stil života.

Pod tim pojmom obično se podrazumevaju visok nivo stresa, nezdrava ishrana i zračenja koje emituju mobilni telefoni. Ali, jesu li oni zaista glavni krivci za razvoj raka ili su ovakvi navodi potpuno medicinski neosnovani i nepotvrđeni?

Zračenje mobilnih telefona ne oštećuje DNK

Decenijama se zračenje koje emituju mobilni telefoni dovodi u vezu sa razvojem raka, ali istraživanja do sada nisu potvrdila ovakve navode. Iako intenzivno zračenje zaista može izazvati oštećenje DNK, zračenje koje emituju telefoni je neuporedivo nižeg intenziteta i nema uticaja na ljudski organizam. Ova tvrdnja britanske organizacije za istraživanje raka "Kenser Risrč" odnosi se čak i na savremene 4G i 5G mreže, ali budući da su i dalje relativno nove, naučnici ne prestaju da vrše monitoring njihovog uticaja na zdravlje, prenosi Dejli mejl.

Nema dokaza da zagoreli tost izaziva razvoj raka

Još su naši roditelji uvek govorili da obavezno sastružemo zagoreli sloj tost hleba prilikom pripreme obroka. Međutom, da li je to dovoljno da se zaštitimo od razvoja maligniteta? Naučnici uključeni u istraživanja se sa ovom konstatacijom ne slažu i navode da ne postoje čvrsti dokazi da je postojanje akrilamida, koji se nalazi u blago zagoreloj hrani, moguće povezati sa nastankom raka. Da bi se konzumacija ove supstance odrazila na zdravlje bilo bi neophodno da se svakoga dana pojede čak 320 parčića tosta, što je, složićete se, prosto nemoguće.

Stres i razvoj kancera nisu međusobno povezani, pokazuju istraživanja

Postoje naučne studije u kojima su žene izrazile sumnju da su rak dojke dobile zbog povišene izloženosti stresu. Međutim, ni za ovu tvrdnju ne postoje čvrsti dokazi, makar ako je verovati istraživanjima sprovedenim 2013. i 2016. godine. Studija Sajens Direkta iz 2022. godine sugerisala je da bi mogla postojati veza između izloženosti kortizolu (hormonu stresa) i raka, ali jasni dokazi nisu predočeni. Jedino što jeste naučno dokazano je da hronična izloženost stresu može dovesti do hipertenzije i depresije.

Veštački zaslađivači su predmet rasprave već skoro pola veka

Dijetetski gazirani napici, žvakaće gume, pasta za zube i još hiljade drugih proizvoda u sebi sadrže veštačke zaslađivače poput aspartama. O štetnom uticaju ove supstance naučnici vode polemiku već skoro pola veka, zbog čega je i Svetska zdravstvena organizacija u junu prošle godine aspartam klasifikovala kao potencijalno kancerogen. Međutim, eksperti navode da je panika potpuno neumesna, budući da bi čovek trebalo da pije na desetine limenki gaziranog pića dnevno da bi ga aspartam ugrozio. Sa ovom tvrdnjom slažu se i naučnici Kenser Risrča, koji tvrde da ne postoje uverljivi dokaza da veštački zaslađivači izazivaju rak.

Mikroplastika

Plastične flašice za vodu, pakovanja i kutije za hranu takođe su godinama pod budnim okom naučnika zbog sumnji da izazivaju rak, budući da sadrže hemikaliju Bisfenol A. Uticaj ovog toksičnog jedinjenja povezan je sa hormonalnim poremećajima, dijabetesom, gojaznošću i drugim zdravstvenim problemima. Osim toga, i laboratorijska ispitivanja su pokazala da može izazvati rak. Međutim, naučnici pojašnjavaju da je uticaj Bisfenola A na tkiva u laboratorijskim uslovima nemoguće uporediti sa stvarnim životom zbog stepena izloženosti. S tim u vezi, Agencija za standardizovanje hrane u Velikoj Britaniji sprovela je ispitivanje namirnica, a zaključak je da se sadržaj ovog jedinjenja u hrani ne može smartati opasnim.