Magazin
Ukusna uteha: Kada smo usamljeni, zaista nam se više jede slatko, potvrdila je studija
Nakon velike svađe sa partnerom ili teškog raskida, često posegnemo za nečim što će nas utešiti. To mogu biti filmovi, muzika, dremke, a tu je i velika kutija sladoleda i tabla čokolade, koje su se pojavile u ovom savršenom trenutku i "čekaju" da ih pojedemo da bismo se osećali bolje. Izgleda da želja za slatkišima u trenutku usamljenosti nije samo klasična scena iz romantičnih filmova, već se mnogima često dešava i u stvarnom životu, prema novoj studiji.
Poslastice kao što su čokolade, sladoled i kolači deluju kao "emocionalni lekovi protiv bolova", smatraju američki istraživači, koji su u novoj studiji analizirali kako mozak usamljenih žena reaguje na slike slane i slatke hrane.
Dodaju da njihova otkrića takođe ističu "začarani krug između nezdrave ishrane i negativnih mentalnih simptoma".
Skoro 100 žena je bilo ispitano o njihovom osećaju usamljenosti i izolacije, kao i o njihovim prehrambenim navikama. Rađeni su i testovi njihove telesne kompozicije, da bi se procenila količina njihove telesne masnoće.
Rezultati su pokazali da socijalno izolovane žene imaju veći nivo telesne masti, lošiju ishranu, veću želju za nezdravom hranom i više nekontrolisanih obrazaca ishrane. Najusamljeniji učesnici, prema studiji, takođe su prijavili da imaju više simptoma anksioznosti i depresije.
Pokazane su im i slike različitih vrsta hrane, od slane ili slatke, zajedno sa nejestivim predmetima radi poređenja. Skeniranje mozga je beležilo njihovu moždanu aktivnost dok su gledali slike i otkriveno je da su usamljene žene imale veću aktivnost u inferiornom parijetalnom lobulu, za koji se smatra da kontroliše želju za slatkom hranom.
Kao dodatni dokaz, skeniranja su pokazala da je bilo manje aktivnosti u oblastima povezanim sa samokontrolom. "Čini se da slatka hrana ima izraženiji i sveobuhvatniji uticaj u poređenju sa slanom hranom," zaključili su autori, prenosi "Dejli mejl".
"Slatka hrana je velika nagrada, koja ima analgetski efekat, koji može da smanji bol povezan sa socijalnom isključenošću. Da bi se "nahranio" usamljeni mozak, holističke intervencije koje pogađaju i telo i um za opšte poboljšanje životnog stila mogu ponuditi najefikasnije sredstvo za ublažavanje složenih štetnih efekata društvene izolacije."
Usamljenost je nedavno proglašena ozbiljnim zdravstvenim problemom, a stručnjaci upozoravaju da je njen uticaj na smrtnost jednak pušenju 15 cigara dnevno. Zato nije iznenađujuće da, kao simptom usamljenosti, mnogi konzumiraju nezdravu hranu koja potpm dodatno doprinosti pogoršanju zdravlja i kraćem životnom veku.
