Teorija 9 minuta: Izgradnja zdravog odnosa sa detetom ne mora biti komplikovana, tvrdi psiholog

U današnjem svetu, gde su oba roditelja veći deo dana odsutna zbog poslovnih obaveza, odgajanje dece može biti pravi izazov. Ponajviše jer se kod mama i tata često javlja osećaj griže savesti jer svojim mališanima nisu u mogućnosti da posvete više vremena i pruže više pažnje.

Budući da je ovaj problem globalne prirode i da se sa njim susreću i mladi parovi, i oni koji su decu dobili u poznijim godinama, u njegovo istraživanje uključili su se i psiholozi i neurolozi sa različitih krajeva sveta.

Jedan od njih, Jak Panksep, je, kako bi pomogao roditeljima, postavio i sopstvenu teoriju, takozvanu teoriju 9 minuta. Na portalu Perenting Ferli ovaj stručnjak opisao je kako rasporediti vreme sa mališanima tako da im ne manjka pažnje, a da vi, kao roditelji, ne osećate grižu savesti.

Šta je teorija 9 minuta

Teorija ovog neurologa i psihologa počiva na pravilu da roditelji ne moraju nužno da budu prisutni u svakodnevici svoje dece svih 24 časa dnevno, već da se fokusiraju na tri konkretne interakcije sa decom svakoga dana, od kojih svaka traje po tri minuta. Bez obzira na to što je to jako malo zajedničkog vremena, dete će dobiti dovoljnu količinu pozitivnih emocija.

Tri puta po 3 minuta

Tri najvažnija trenutka tokom dana su, za decu koja odrastaju, momenat kada se ona bude, trenutak kada se vraćaju iz vrtića ili škole (ili bude iz dužeg popodnevnog sna), kao i vreme tik pred spavanje. U svakoj od ovih faza dana roditelji bi trebalo da provode po najmanje 3 minuta sa svojim mališanima kako bi stvorili kod njih zdrav emocionalni odnos prema okruženju, kao i međusobno razumevanje i poverenje.

Prvih 3 minuta

Započnite dan jutarnjim pozdravom, mazite se sa svojom decom, grlite se, pevušite im ili im pročitajte pasus omiljene knjige. Tek nakon ovih 3 minuta povezivanja na red može doći uobičajena jutarnja rutina - umivanje, pranje zuba, spremanje za vrtić ili školu i doručak. Ovakva praksa će mališanima jako značiti, naročito u periodu kada se tek privikavaju na nove obaveze, poput vrtića ili škole.

Drugih 3 minuta

Nakon duže razdvojenosti nastupaju drugih 3 minuta koji su detetu jako važni. Kako navodi psiholog, ponovni susret bi trebalo da bude obeležen radošću, toplim pozdravima i kraćom zajedničkom aktivnošću u kojoj mališani ne bi trebalo da osećaju bilo kakav pritisak. Dakle, ne treba ih odmah terati da rade domaći ili sređuju svoju sobu. Dajte im vremena da se opuste i iskoristite to za zbližavanje.

Poslednjih 3 minuta

Poslednjih 3 minuta tokom dana sa mališanima bi takođe trebalo provesti vreme u grljenju i maženju. Ovu aktivnost većina roditelja praktikuje, ali ono što retko ko radi jeste diskutovanje o tome kako je prošao dan. Deci je jako važno da sa roditeljima podele svoje iskustvo, pa nekada umesto bajke za laku noć saslušajte kako su ona provela dan.