Magazin

Slučajnost ili mistične sile? Kako je broj 17 obeležio vladavinu ruskog cara Nikolaja II

Broj 17 je figurirao u velikom broju životnih događaja poslednjeg ruskog cara. Jedni veruju da su u pitanju mistične sile, drugi - da je sve to samo slučajnost, ali činjenica ostaje nepromenjena: broj 17 je Nikolaju II došao glave.
Slučajnost ili mistične sile? Kako je broj 17 obeležio vladavinu ruskog cara Nikolaja II© Wikimedia Commons / Earnest Lipgart

Poslednji ruski car, Nikolaj II, je u istoriji ostavio dubok trag, a njegovu vladavinu obeležili su brojni značajni događaji: bio je vladar koji je imperiji darovao Ustav i parlamentarni sistem, doprineo stabilnosti u zemlji i ali i abdicirao, ne bi li sačuvao brak i porodicu. Mnogi ljubitelji istorije su uočili da su se baš 17. dana u mesecu sa carem i članovima njegove porodice događale čudne i strašne stvari, te da mu je taj dan i zaista baksuzan.

17. januar 1895. godine

Tog 17. januara 1895. godine Nikolaj II je, zajedno sa svojom novopečenom suprugom Aleksandrom Fjodorovnom prvi put izašao u javnost, kako bi održao govor i predstavio se narodu. Mladi imperator je za ovaj događaj imao čak i pripremljen tekst, ali je zbog treme koju je imao, obraćanje je bilo potpuni fijasko u svakom smislu te reči.

Ne samo da je zamuckivao dok je govorio, već se na kraju toliko nasekirao da je morao da povisi ton kako bi završio govor. U jednom trenutku, car je praktično viknuo, što je uplašilo starca koji je stajao pored i držao zlatnu tacnu sa hlebom i solju. Tacna je uz zvonjavu pala na zemlju, što su mnogi protumačili kao jako loš znak.

17. maj 1896. godine

U noći 17. maja 1896. godine se na Hodinskom polju na severozapadu Moskve okupio veliki broj ljudi koji su željno iščekivali gozbu i podelu poslastica i poklona koje je obećala carska porodica. Razlog je bio i više nego značajan - samo 4 dana pre toga Nikolaj je zvanično krunisan. Prema procenama, na polju se okupilo najmanje pola miliona ljudi.

Međutim, već na samom početku proslave pronela se vest da neće biti dovoljno pića i hrane za sve koji su došli na proslavu, zbog čega su ljudi masovno počeli da se guraju i doslovno gaze jedni preko drugih. Posledice su bile katastrofalne: život je u masovnoj tuči izgubilo 1.389 ljudi, a još oko 1.300 je zadobilo teške telesne povrede.

17. oktobar 1905. godine

U oktobru 1905. godine Nikolaj II se zvanično odrekao samodržavlja i potpisao "Najviši Manifest o usavršavanju državnog poretka", odnosno prvi dokument kojim se konstituisala država. Ovim Manifestom su stanovnicima Carske Rusije omogućene osnove građanske slobode: neprikosnovenost ličnosti, sloboda govora, okupljanja i udruživanja.

Odmah nakon potpisivanja ovog dokumenta imperator je opako zažalio, jer je donošenje Manifesta pokrenulo niz protesta, štrajkova i revolucionarnih aktivnosti. Na ulicama gradova su organizovani neredi u kojima je, po procenama istoričara, učestvovalo više od 2 miliona ljudi, a car je morao da revidira donete odluke samo kako bi umirio strasti.

17. decembar 1916. godine

Sredinom ledenog decembra 1916. godine na carsku porodicu se obrušila još jedna nesreća - u Jusupovskom dvorcu u Sankt Peterburgu brutalno je ubijen blizak porodični prijatelj imperatorke Aleksandre Fjodorovne i jedan od najpoznatijih nadrilekara tog vremena, Grigorij Raspućin. Njega su pod okriljem noći otrovali, upucali, a potom i bacili u Nevu Feliks Jusupov i Dmitrij Pavlovič Romanov.

Nakon što je telo Grigorija Raspućina izvađeno iz reke, Romanovi su odlučili da njegove posmrtne ostatke sahrane u Carskom selu, vodeći računa da se o tome ne pročuje, budući da je pokojnika pratio loš glas. Međutim, ubrzo su informacije o tome gde se nalazi njegovo telo "procurele", te je grobnica u kojoj je on sahranjen postala predmet srknavljenja.

17. juli 1918. godine

Na kraju krajeva, 17. u mesecu je dinastiji Romanov došao glave. Malo iza ponoći, 17. jula u svirepom ubistvu u domu inženjera Nikolaja Ipatjeva u Jekaterinburgu živote su izgubili su car Nikolaj II, njegova supruga Aleksandra Fjodorovna, njihove četiri ćerke - Olga, Tatjana, Marija i Anastasija, i sin - carević Aleksej. Osim njih, stradali su i sluškinja, porodični lekar, kuvar i kamerdiner. 

Agonija članova dinastije Romanov nije se završila te večeri, već je trajala još nekoliko dana dok su zločinci pokušavali da sakriju tela. Na kraju su ih zakopali pokraj puta, na različitim mestima, ne bi li još više zavarali trag. Ostatke polili su sumpornom kiselinom i dodatno prekrili granjem i šibljem koje su sakupili unaokolo. Plan je uspeo - svet nikada neće saznati šta se dogodilo sa carskom porodicom.

image