Vozni park ruskog cara Nikolaja II Romanova: "Njegovo Veličanstvo Car" i još 32 automobila

Prvi susret ruskog cara Nikolaja II sa automobilom odigrao se 1896. godine prilikom njegove posete Sveruskoj industrijskoj i umetničkoj izložbi u Nižnjem Novgorodu, ali tada na njega ovo "čudo tehnike" nije ostavilo nikakav utisak. Štaviše, car je sa mnogo većim zadovoljstvom degustirao vina u paviljonu kneza Golicina.

Prva vožnja Nikolaja II: "Nijednom nismo udarili pešaka"

Tek nešto kasnije, 1904. godine, Nikolaj se prvi put provozao u automobilu koji je vozio njegov brat, veliki knez Mihail. Nikolaj se vozio i sa knezom Vladimirom Orlovim, koji je u to vreme posedovao luksuzni Delone-Belvil, jedan od najskupljih automobila tog vremena, a spisi Orlova otkrivali su kako su te vožnje izgledale:

"Nijednom nismo udarili pešaka. Naravno, uvek sam bio izuzetno oprezan, jer je po mom mišljenju neprihvatljivo da automobil u kojem se vozi car udari svog podanika".

Ubrzo su automobili postali svakodnevnica i u carskoj Rusiji, a kako ne bi deranžirao Orlova, Nikolaj II je odlučio da je vreme da kupi sopstveni automobil, odnosno, čitav vozni park. U tome mu je, naravno, pomogao i Orlov, kao vrsni poznavalac te industrije i pasionirani ljubitelj četvorotočkaša.

Najnoviji Mercedes, Delone-Belvil, dva Rols Rojsa i drugi četvorotočkaši

Kako bi se pripremio za kupovinu automobila, Nikolaj II je naredio da se izgrade garaže, a već tokom 1905. i 1906. godine su letnje rezidencije carske porodice, Carsko selo i Petergof, dobile posebno uređene prostorije za prve automobile. Za cara i njegovu porodicu kupljena su četiri automobila, i to ne bilo kakva, već najnoviji modeli Mercedesa, a do kraja 1906. godine carska porodica je na popunjavanje voznog parka potrošila preko 100.000 rubalja. Poređenja radi, u to vreme je prosečna godišnja plata jednog ministra bila između 1.000 i 1.500 rubalja.

Već naredne godine osnovana je i "Sopstvena garaža Njegovog Carskog Veličanstva", i tada je vozni park upotpunjen novim, prvoklasnim automobilima: stigla je još jedna tura Mercedesa, kao i Delone-Belvil (koji se caru toliko dopao kod Orlova), kao i francuska vozila marke Reno i Pežo. Iz godine u godinu, vozni park se popunjavao novim automobilima, pa je tako 1911. godine carska flota dopunjena sa dva Rols Rojs Silver Goust modela.

Ukupno, u vlasništvu carske porodice se nalazilo 26 automobila - 9 ličnih vozila cara i 17 vozila carske pratnje. Sam Nikolaj II nikada nije seo za volan, ali je zato uz svaki automobil dolazio i vozač, koji je članove carske porodice vozio u bilo koje doba dana ili noći.

Delone-Belvil - biser carskog voznog parka

Lični automobil cara Nikolaja II bio je upravo Delone-Belvil, koji mu je pažnju privukao još kada ga je vozio knez Orlov. Danas ovaj naziv ne znači apsolutno ništa, ali je u to vreme to bio najskuplji model automobila. Ova mašina je i zaista bila posebna: sa dužinom od 5,5 metara i visinom od preko 2, Delone-Belvil je bio iznad svih ostalih, u svakom smislu te reči. Krov limuzine mogao je da se otvori kako bi putnici uživali u sunčevim zracima tokom vožnje, a unutar vozila su postojali i posebni ormarići za odlaganje carskih torbi. Ovaj model se, inače, nazivao "Njegovo Veličanstvo Car", a zbog čega - objasnićemo u nastavku.

Šestocilindrični benzinski motor sa 45 konjskih snaga mogao se pohvaliti i jednim od najnaprednijih sistema paljenja: na primer, za paljenje automobila nije korišćen električni starter, već usavršeni pneumatski sistem, koji je na račun komprimovanog vazduha naizmenično rotirao radilicu i klipove. Sa ovakvim performansama, Delone-Belvil je mogao da razvije brzinu i do 120 kilometara na čas, što je bilo dostojno članova jedne carske porodice.