Magazin
Koža krokodila za torbe, otrov žabe za drogu - šverc ugrožava opstanak egzotičnih vrsta i planete
"Zločin protiv divljih životinja nanosi neopisivu štetu prirodi, a takođe ugrožava živote, javno zdravlje, adekvatno upravljanje prirodnim dobrima i kapacitet naše planete da se bori protiv klimatskih promena", rekla je Gada Veli, izvršni direktor Kancelarije Ujedinjenih nacija za droge i kriminal (UNODC).
Oko 4.000 vrsta divljih biljaka i životinja su žrtve ilegalne trgovine širom sveta, pokazuje novi Svetski izveštaj o zločinima protiv divljih životinja.
Uprkos tome što se poslednjih dvadeset godina ulažu posebni međunarodni, koordinisani napori da se pojača borba sa ilegalnom trgovinom divljih životinja, ona i dalje predstavlja jednu od najvećih pretnji za opstanak mnogih vrsta.
Novi izveštaj sastoji se od više od 140.000 zapisa o zaplenama divljih životinja koje su se desile u 162 države između 2015. i 2021. godine. Oko 3.250 njih je navedeno u Konvenciji o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore, a iako je bilo nekoliko signala koji su nagoveštavali smanjenje trgovine nekim životinjama, poput nosoroga i slonova, mnoge žrtve su manje poznate vrste.
Želja za egzotičnim kućnim ljubimcima pokreće veliki deo trgovine ređim vrstama, uključujući razne vrste retkih paukova, a rastuća je i potražnja za gmizavcima. Ali, mnoge vrste kojima se trguje koriste se i u druge svrhe, kao što su moda, tradicionalni lekovi i ilegalne droge - poput otrovnih žaba koje su veoma tražene zbog psihodeličnih toksina koji se nalaze u njenom telu.
Korali su činili 16 odsto zabeleženih zaplena, a zatim krokodili i njima srodne vrste sa devet odsto. Slonovi su bili zastupljeni sa šest procenata, što je smanjenje u odnosu na 16 procenata iz perioda između 2005. i 2014. godine.
"Stvaran nivo trgovine divljim životinjama je, naravno, daleko veći od zabeleženih zaplena", navodi se u izveštaju. "Korupcija podriva regulativu i primenu zakona, dok tehnologija ubrzava kapacitet trgovaca da dođu do kupaca na globalnom tržištu".
Tokom pandemije, veliki deo trgovine divljim životinjama se preselio na internet, što je vlastima brojnih država otežalo praćenje ovih ilegalnih tokova.
U Izveštaju se ističe da je trgovina divljim životinjama doprinela lokalnom ili globalnom izumiranju nekih od najpogođenijih vrsta, kao što su retke orhideje, sukulenti i gmizavci, ali ove vrste dobijaju malo pažnje javnosti.
Važno je napomenuti da ilegalna trgovina ugrožava ne samo životinje, već i planetu i ljude - ilegalno kretanje životinja nosi rizik širenja novih bolesti, povećavajući opasnosti po javno zdravlje.
Kako se ekosistemi suočavaju sa sve većim problemima, od zagađenja, do klimatskih promena, dalja prekomerna potrošnja kroz trgovinu divljim životinjama takođe dovodi živote ljudi u opasnost i tera najugroženije da takođe učestvuju u ovim ilegalnim aktivnostima.
Izveštaj poziva na dodatno istraživanje i praćenje, jer je mnogo toga o ilegalnoj trgovini divljim životinjama još nejasno. "Takođe je važno da zajednice i njihova dobrobit uvek budu na prvom mestu", zaključuje se u Izveštaju o svetskom zločinu protiv divljih životinja, prenosi "Sajens alert".
Međutim, ohrabrujuće je što se beleži pad krivolova slonova i nosoroga, i to kontinuirano tokom poslednje decenije, što dokazuje da se ciljanim naporima može postići napredak u borbi protiv ilegalne trgovine.
