Albanski bojkot srpskih proizvoda: Kome smeta jaka "plazma"?

Srpska "plazma" i "medela" štrudlice izgleda ugrožavaju stabilnost samoproglašenog "Kosova", pa su zato Albanci iz južne srpske pokrajine rešili da se brutalno obračunaju sa ovim slatkišima.

Tako na Kosovu i Metohiji već neko vreme traje kampanja protiv kupovine srpskih proizvoda, koja je ovog puta kulminirala prilično bizarnim spotom Instagram influensera Šćipdona Sailaja.

U njegovom video-klipu, koji je inače uspeo da prikupi oko 45.000 lajkova, uz pomenute namirnice srpskog porekla, nalaze se još i "medeno srce", ali i "čipsi" koji je inače brend u vlasništvu multinacionalne kompanije "Pepsiko".

U tom videu, kada ih Šćipidon uzme sa rafa u prodavnici i donese kući, shvata da se u ambalaži ovih proizvoda, umesto grickalica nalazi gomila metaka (koji su, kako se čini, u poslednje vreme omiljeni "aksesoar" kosovskih Albanaca, pa ih nemilice koriste protiv Srba, a posebno srpske dece).

Na kraju ovog spota stoji i dramatično upozorenje "Ne kupujte srpske proizvode. Ne kupujte 8/60", što je aluzija na cifru 860, deo bar koda koji označava da je neka namirnica srpskog porekla.

Video, koliko god besmislen, privukao je i oko 8.000 komentara, među kojima i dosta onih čiji su autori srpskog porekla.

Oni Šćipidonu poručuju da je previše mlad da bi širio mržnju, kao i da bi bilo najbolje da, uz robu, Albanci bojkotuju i srpsku teritoriju.

A ima i onih koji se, s pravom, pitaju odakle su mu toliki meci koji su se našli u ovom spotu.

Hoćete li da bojkotujete srpske potrošače?

Pozivi na bojkot naročito su učestali krajem prošle godine, odnosno polovinom decembra kada su Srbi sa KiM organizovali barikade. Tada su se, svedoče žitelji Kosovske Mitrovice, u Bošnjačkoj mahali, ponovo, po ko zna koji put pojavili leci u kojima se od građana traži da ne kupuju srpsku robu.

"A onda su ljudi u Severnoj Mitrovici s pravom pitali da li taj poziv na bojkot znači i poziv na bojkot srpskih potrošača. Jer, albanske radnje su najvećim delom u Bošnjačkoj mahali i najvećim delom su oslonjene na srpske potrošače iz Severne Mitrovice. Uz to, Srbi često odlaze i u velike tržne centre koji su na nekoliko minuta peške i od glavnog i od istočnog mosta u Mitrovici, pa i oni imaju vajde od Srba", objašnjavaju žitelji sa severa Kosmeta.

A osim letaka i spota na Instagramu, kampanju protiv srpskih namirnica pojačao je prethodnih dana i protest studenata Pedagoškog fakulteta u Prištini, jer oni su, kako prenose tamošnji mediji, šetajući gradom nosili transparente sa natpisima "Volite svoje", "Oni barikadiraju puteve, a mi njihovu privredu" i "Ne jačajte dušmanina". Osim studenata, nedavno se oglasio čak i imam džamije u južnoj Mitrovici Ekrem Avdiju koji je u govoru posle nedeljne molitve, takođe apelovao na Albance da "neprijatelju ne jačaju ekonomiju".

I lice ove kampanje koju bi Amerikanci nazvali kampanjom "kenselovanja" odnosno "otkazivanja" srpskih proizvoda, biznismen Burim Piraj, baš u tom periodu pojačao je pritiske na privremene prištinske institucije da njegov poziv na bojkot "ozvaniče".

Na razgovor o ovoj temi, on je pozvao premijera tzv. Kosova Aljbina Kurtija, ali je, zasad, ostao bez odgovora.

Što čudi sve one koji se sećaju da je Kurtijevo "Samoopredeljenje" još 2016. godine prevrtalo kamione sa srpskom robom, vodeći kampanju protiv prizvoda iz Srbije i najavljujući da će ona trajati "dok Srbija ne odustane od Kosova, ne prizna zločine i plati za nanetu štetu".

Pare nemaju naciju

Međutim, ni tad, ni sad, čitava ova akcija Albanaca, nema nekog posebnog efekta.

"Trgovci na severu nisu reagovali na pozive na bojkot, jer što bi neko sam sebi skakao u stomak? Možda ova kampanja ima smisla u delovima KiM u kojima nema više Srba, pa je trgovce baš briga, ali u mestima gde prodavci od Srba žive, malo je teže reagovati. Pare su pare, i pare nemaju naciju", kažu žitelji Severne Mitrovice.

Tamošnji ekonomisti, u međuvremenu, procenjuju da, iako može da se desi da ova kampanja izazove negativni ekonomski efekat u Srbiji, to ipak ne znači da će biti pozivitnog efekta na "Kosovu". Jer, oni kažu da bi, građani koji se žale na loš kvalitet i visoke cene lokalnih proizvoda, čak iako nauče da ignorišu svoje omiljene srpske proizvode na tezgama prodavnica, mogli da "ekonomski patriotizam" žrtvuju u korist boljih i jeftinijih proizvoda iz drugih zemalja.

Ali, takvih proizvoda, kako tvrdi predsednik udruženja privrednika sa severa Kosmeta Radoš Petrović, i nema.

"Oni uvoze nešto iz Makedonije i Srbije, ali to je daleko nekvalitetnije i skuplje i zbog transporta i zbog svega drugog. Najjeftinija i najbolja roba koju oni mogu da koriste je roba iz Srbije i tu nema priče", tvrdi sagovornik RT Balkan.

Kampanju Albanaca Petrović smatra besmislenom "jer oni moraju da kupuju te proizvode".

"Ima tih nekih ekstremista kojima smeta sve što je srpsko. Njima bi najbolje bilo kad bi srpski proizvod mogao da se upakuje tako da mu na ambalaži piše da je to proizveo neki proizvođač sa Kosova i onda bi to vrlo rado koristili", kaže naš sagovornik.

On dodaje da na bojkot pozivaju samo "ekstremne grupe" koje su umešale prste i u sve druge probleme u južnoj srpskoj pokrajini.

"Čak ni Privredna komora Kosova ne poziva na to, a nisam čuo ni Kurtija da ovo pitanje komentariše u poslednje vreme. Vidimo da Zapad gura Otvoreni Balkan i da oni koji hoće da budu u EU, moraju da se usaglašavaju sa otvorenim tržištem", navodi Petrović.

Inače, baš sinoć je, u jeku albanske antisrpske kampanje, Američka ambasada u Srbiji pokazala da se ne slaže sa potezima svojih ljubimaca, kosovskih Albanaca.

Ovo diplomatsko predstavništvo objavilo je video u kojem se promoviše otvoreno tržište uz poruku "Otvoreno tržište, otvori um, #SADznate", a u kome dve osobe razmenjuju američki i srpski proizvod, i to ni manje ni više, nego na "Kosovu" omraženu srpsku "plazmu".

Petrović kaže da je i to jedan dokaz o kvalitetu srpskih proizvoda, ali dodaje da ipak, krajnje kupce treba pustiti da sami donesu odluku "šta će svojoj deci davati da jedu i da piju".

"Reč je samo o tome da oni ne znaju kako da sakriju nezaposlenost na Kosovu koja je veća od 50 odsto i odlazak velikog broja mladih ljudi. Zato im onda smeta ili roba ili Srbi, ili Srbija. Tako kriju svoj neuspeh i katastrofalnu situaciju na Kosovu. Samo traže nešto da bi skrenuli pažnju sa svojih pravih problema. Oni nemaju jednu fabriku, i zato o čemu drugom da pričamo? Što ne naprave sami oni te proizvode, pa nek kupuju svoje", pita se Radoš Petrović.

Momirović: Nastavak kampanje etničkog čišćenja

Ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu Tomislav Momirović primetio je da Priština kampanjom bojkota "nastavlja politiku etničkog čišćenja" i da je očigledna namera Prištine da na Kosovu i Metohiji ne bude više Srba.

Momirović je za Tanjug rekao da je to nastavak kampanje politike mržnje koje je pre 20 dana dovela do upucavanja dečaka starog 11 godina, a pre neki dan i do izrešetanog automobila i ranjavanja jednog Srbina.

"Mi to nećemo dozvoliti. Otvoreni smo za pregovore, kao što ceo svet vidi, ali uspećemo da zaštitimo interese našeg naroda, naše države i naše ekonomije", poručio je Momirović.

A, što se tiče uticaja ove kampanje na srpsku privredu, domaće kompanije još nemaju razloga za brigu. Izvoz na Kosovo i Metohiju jeste u padu, ali on tvrdi da je i dalje jako veliki.

"I biće još veći, ali kada imamo uslove praktično predratnog stanja, takvu stigmatizaciju srpskog naroda i takve napade, teško je održati taj nivo trgovinske razmene sa našom pokrajinom", naglasio je Momirović.

Ponašanje Albanaca on ocenjuje kao potpuno suprotno politici otvorenog tržišta EU i "brutalnu manifestacija politike koja teži stvaranju Velike Albanije".

"Kada biste rekli to nekome u Francuskoj ili Nemačkoj da su u 'smoki' ubacili čaure, oni bi pomislili da smo ludi. Razoružajte te ljude i tu politiku, vratite se pregovorima. Našim ljudima sa KiM poručujem da veruju u svoju državu, da se ne povlačimo sa KiM, već da smo, naprotiv, nikada prisutniji", poručio je Momirović.

Za priču o kampanji koja bi, da nije tužna bila smešna, čula je međutim i Evropa, budući da je na parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u Strazburu, portparol Narodne stranke Stefan Jovanović takođe govorio o bojkotu srpskih proizvoda.

"Privremene vlasti u Prištini šalju jasnu poruku da Srbima ovde nije mesto, tako što neprekidno Srbe i proizvode iz Srbije prikazuju kao centar sveg zla. Kampanje protiv Srba se vode gotovo svakodnevno i postale su uobičajene", rekao je Jovanović.

Spotovima protiv srpske robe

Kampanja za bojkot srpskih proizvoda, inače, može se reći, godinama i ne prestaje na Kosovu, a najnoviji snimak na Instagramu samo je nastavak akcije koju je prošle godine zahuktao spot grupe "Besi, besi" u kome devojčica opominje oca da ne kupuje namirnice srpskog porekla.

Naime, u tom spotu čiji je autor biznismen Burim Piraj dete kaže: "Zar nam baka nije rekla da ne kupujemo srpske proizvode, hoćeš li sve da nas potruješ? Zar nisu Abetari pobili celu porodicu i sada je ostala sama?"

Pirajeva stranica na Fejsbuku, inače, ogledalo njegove kampanje, takođe nazvana "Ne kupujte srpske proizvode" sada ima oko 110.000 pratilaca.

"Srbija neprestano ugrožava bezbednost Kosova, novcem zarađenim od prodaje svojih proizvoda na Kosovu održava paralelne srpske strukture na Kosovu i naoružava se u nadi da će se jednog dana srpska vojska vratiti na Kosovo", piše u opisu tog Fejsbuk profila gde se dodaje da "neko žrtvuje krv za Kosovo a od nas se traži da žrtvujemo novac".