"Dinastija" u San Francisku i odnosi SAD i Kine: Stabilizacija na niskom nivou

Prvi sastanak u godinu dana predsednika Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine Džozefa Bajdena i Si Đinpinga u San Francisku 15. novembra bio je pomirljiv. Pri kraju teške godine u američko-kineskim odnosima i dalje postoje velike kontroverze, ali je dogovorena stabilizacija, makar na niskom nivou.

Iz SAD su iskazivali više želje za susretom lidera dveju najmoćnijih država sveta, uoči početka 30. samita državnika Konferencije o ekonomskoj saradnji u Azijsko-pacifičkom regionu (APEK) u San Francisku, i emitovali optimizam u pogledu ishoda.

Sada kineska glasila pozitivnije gledaju na dostignuća tokom razgovora, kombinovanog sa ručkom i šetnjom po parku zdanja iz prošlog veka poznatog i po seriji "Dinastija". Znalci kinesko-američkih odnosa veruju da su pregovori izrodili trenutno najbolji mogući ishod.

Događaj usred napetog međunarodnog okruženja može se smatrati pokušajem SAD da makar malo ublaže zategnutosti u međunarodnoj zajednici. Tako je, na primer, na samit APEK pozvana ruska delegacija i nije ni planirana zajednička deklaracija o Ukrajini, niti o Gazi.

Iako je bilo teško očekivati proboj u najvažnijim bilateralnim odnosima u svetu, četvoročasovni pregovori dali su neke rezultate. Strane su se složile da zajedno rade na kontroli tokova droge, sarađuju u borbi protiv rizika povezanih sa veštačkom inteligencijom, prošire razmene u obrazovanju, poslovanju i kulturi i povećaju broj avionskih letova između dveju zemalja.

O rezultatima samita nije objavljena zajednička izjava.

Obnovljeni su kontakti vojnih zvaničnika koje je Peking prekinuo 2022. pošto je tadašnja predsednica Donjeg doma Kongresa, formalno treći najviši zvaničnik SAD, Nensi Pelosi posetila Tajvan. Američki stručnjaci za NR Kinu kažu kako je takav dogovor bio ključni prioritet za Pentagon.

Za sada su ublažena i neslaganja oko samog Tajvana. Zvanični Peking smatra Tajvan svojom teritorijom koja se posle građanskog rata 1949. pobunila i otcepila. Bajden je potvrdio posvećenost Vašingtona konceptu "jedne Kine". Po njemu, ponovno ujedinjenje najvećeg kineskog ostrva sa maticom je moguće, ali isključivo na miran način. Predsednik Si je izjavio: "Američka strana treba da prestane da naoružava Tajvan i podrži mirno ujedinjenje."

Predsednik NR Kine je zatražio da joj SAD ukinu sankcije. "Suzbijanje tehnološkog napretka Kine nije ništa drugo do pokušaj obuzdavanja kvalitetnog razvoja i lišavanja naroda prava na razvoj", ocenio je Si.

No, posle pregovora je Bajden je Sija nazvao diktatorom. Istina, pokušao je da to ne deluje uvredljivo. "On je diktator u smislu da vodi komunističku zemlju sa oblikom vladavine koji je potpuno drugačiji od našeg", rekao je američki predsednik. Takva izjava sigurno nije doprinos odravljivanju odnosa i iz Pekinga su poručili da je pogrešna i neodgovorna.

Suprotnosti nisu razrešene. Bajden nije obećao da će otvoriti američko tržište za kinesku robu. Dve delegacije nisu pomenule ni naučno-tehničku saradnju. Neslaganja oko sukoba na Bliskom istoku i Ukrajini nisu prevaziđena.

Sa druge strane, potpuni jaz između Vašingtona i Pekinga je nemoguć, jer su dve zemlje ekonomski međuzavisne. Bilateralna trgovina je dostigla 760 milijardi dolara. Za Kinu to čini oko 12 procenata spoljne trgovine.

“Natezanje konopca“ će biti nastavljeno. Ključne pozicije koje su SAD i Kina zauzele još 2011. na sastanku između Sijevog prethodnika Hu Đintaoa i Baraka Obame, kome je Bajden bio potpredsednik, ostaju nepromenjene.

Pojedini analitičari u Pekingu ukazuju kako proces stabilizacije odnosa dveju država zavisi od promenjenog pristupa administracije u Vašingtonu prema NR Kini i njenom razvoju. Predsednik Si je istakao potrebu da američko-kineski odnosi budu razmotreni u kontekstu najvećih promena proteklih 100 godina, odnosno usred trenda uspona Istoka i opadanja Zapada, kako se često kaže u Pekingu.

Sada se SAD suočavaju sa ukrajinskim i palestinsko-izraelskim problemima, a ukoliko nastave da pogoršavaju problem Tajvana, moraće da se suoče sa najmanje tri sukoba odjednom. Vašington nema mogućnost da istovremeno reši toliko teških pitanja, rasprostranjeno je mišljenje kineskih analitičara.

Kina se nada stabilizaciji bilateralnih odnosa. No, u Pekingu su svesni da je za to neophodno da SAD shvate kako sukobljavanje ne odgovara "duhu vremena" i da je čovečanstvo dovoljno prostrano da prihvati razvoj i NR Kine i SAD.

Kineska delegacija je otišla u SAD sa dobrim namerama, ali Vašington ima šićarđijske proračune. Čini se da Bajdena zanimaju samo pitanja koja se tiču SAD, a da je smisao dijaloga sa NR Kinom poboljšanje njegovog ličnog imidža i prikupljanje glasova u predizbornoj kampanji, ne i želja za poboljšanjem bilateralnih odnosa.

Međutim, istraživanje Rojtersa i Ipsosa pokazuje da podrška Bajdenu opada treći mesec zaredom. Pred samit APEK pala je na 39 odsto, najniži nivo od aprila. Prema istoj studiji, sve više Amerikanaca smatra da su "međunarodni sukobi" glavni problem za SAD. Bajden je samitom sa Sijem verovatno pokušao i da smiri građane zabrinute zbog mogućeg vojnog sukoba sa Kinom uoči predsedničkih izbora 2024.

Široko je rasprostranjeno mišljenje da je unutrašnja politika u SAD najveći izvor neizvesnosti za buduće kinesko-američke odnose. Pre samo godinu dana, kineski i američki lideri postigli su konsenzus na Baliju o kontroli bilateralnih odnosa. Od tada, SAD ne da nisu okončale nastojanje da obuzdaju NR Kinu, već su to pojačale do mere da su odnosi dostigli opasnu tačku otimanja od bilo kakve kontrole.

Kineski "večernjak" Global tajms, iz sastava grupe glasila Komunističke partije Kine "Glas naroda"“, piše kako se sumnje u poboljšanje odnosa uglavnom zasnivaju na mnogim činjenicama koje ukazuju da trenutni američki lider više nema sposobnosti da integriše različite domaće interesne grupe.

Iako možda ima takvu želju, trenutna politička atmosfera i mehanizmi u SAD ograničavaju njegove mogućnosti. Ne može da izbegne ograničenja koja nameću različite strane, a da li se može verovati njegovim rečima zavisi od toga da li može da dobije punu podršku američkog Kongresa.

SAD trenutno prolaze kroz naporan i delikatan predizborni period, a i republikanci u Kongresu i demokratski kandidati vrše pritisak na pitanja vezana za NR Kinu. Administracija može uvoditi nove mere za suzbijanje i obuzdavanje Kine. Ogranci vlade SAD i dalje sprovode politike koje Kinu vide kao glavnog konkurenta.

U isto vreme, u Pekingu uočavaju interesantan trend, da se značajni saveznici SAD nadaju kako će ponovo uspostaviti odnose sa NR Kinom. Dejvid Kameron, koji je svojevremeno kao britanski premijer proglasio "zlatno doba" odnosa Pekinga i Londona, imenovan je za ministra spoljnih poslova; australijski premijer Entoni Albaneze postepeno je promenio politiku njegovog prethodnika i obnavlja prijateljske odnose sa Pekingom. Kanada i Japan takođe aktivno nastoje da poboljšaju odnose sa Kinom.

"To pokazuje da su američki saveznici takođe shvatili da postoji i konkurencija i saradnja između Kine i Sjedinjenih Država, a ukoliko slepo delujete kao vašingtonski nasilnik, možete se sami povrediti", zaključio je jedan analitičar u Pekingu.

Uostalom, u neposrednoj blizini Bajdena i Sija na sastancima APEK su bili najviši rukovodioci 19 drugih pacifičkih ekonomija, a sa njima i stotine šefova najvećih korporacija u regionu (i svetu). Ovi ljudi veoma profesionalno i na svoj način doživljavaju ono što se dešava.

Tako podaci Azijske razvojne banke kazuju kako će najvažnija svetska regionalna ekonomija u 2023. porasti za 4,6 odsto, a dve trećine ukupnog globalnog rasta biće u azijsko-pacifičkom regionu. Od toga će Kina imati 64,2 odsto rasta u regionu. To je uprkos činjenici da SAD krše svog konkurenta, ali ga nisu skršile.

Naprotiv. Čak i usred američko-kineskog rivalstva, prognoza globalne agencije za rejtinge ”Goldman Saks” za 2024. predviđa rast celom svetu od 2,6 odsto, SAD za 2,1, a NR Kini 4,8. S obzirom na to da su kineske i američke ekonomije približno jednake veličine, jasno je šta to znači za budućnost.

Za još jedan uspeh u strateškom nadmetanju, Si je morao da dođe u San Francisko i podseti sve prisutne – i ceo svet – kako će izgledati buduće čovečanstvo. Susret Si Đinpinga i Bajdena odražava promenjenu dinamiku snaga između Kine i SAD. Čak se i u fizičkim nastupima državnika uočava rastuće samopouzdanje Kine u poređenju sa naizgled sve nesigurnijim SAD, dok u međunarodnoj zajednici raste podrška Rusiji sa predsednikom Vladimirom Putinom.

Niko ne sumnja da su SAD i dalje najmoćnija zemlja – i još preovlađujući hegemon – na svetu. Međutim, nastupi funkcionera administracije sugerišu da američko samopouzdanje više nije ono što je nekada bilo.

Suprotno tome, čini se da posle januarske sage o kineskom meteorološkom balonu nad SAD, koji su u Vašingtonu proglasili za špijunski, Kina nije bila zabrinuta zbog svojih hladnih i sve udaljenijih odnosa sa SAD. Kina je tokom godina postepeno evoluirala u solidnu samouverenu silu.

Prisetimo se sastanka u martu 2021. između delegacija SAD i NR Kine, kada se tadašnji visoki kineski zvaničnik Đang Ćijenći suprotstavio državnom sekretaru Entoni Blinkenu zbog pominjanja "međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima":

"Mislim da velika većina zemalja sveta ne bi priznala da su univerzalne vrednosti koje zagovaraju SAD, ili da američko mišljenje može predstavljati međunarodno javno mnjenje, i ove zemlje ne bi priznale da pravila koja je uspostavio mali broj ljudi budu osnova za međunarodni poredak."

Te neobično oštre reči visokog kineskog zvaničnika daleko su se čule, a njihovi odjeci odzvanjaju sve glasnije…