Efekat "Globalnog juga" na samitu G20

U Jugoistočnoj Aziji je u toku sezona značajnih međunarodnih sastanaka na vrhu. Počela je u Kambodži samitima 10 zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN) i njenih 18 partnera iz Foruma Istočne Azije, potom su državnici iz Grupe 20 (G20) najrazvijenijih i najvećih privreda u usponu zasedali u Indoneziji, a karavan na najvišem nivou upravo stoluje u Tajlandu, u okviru foruma Azijsko-pacifičke saradnje (APEK).

Jednonedeljne diplomatske inicijative u delu planete koji poprima sve veći ekonomski i politički značaj idu u prilog tvrdnji o "azijskom momentu", što je termin koji je skovao kineski šef diplomatije Vang Ji. "Azijski momenat" mogao bi da potraje čitav vek, pa i više.

Samit na Baliju

U tome je najviše pažnje, zbog mogućeg uticaja na šire međunarodne prilike, privukao samit na sunčanom indonežanskom ostrvu Bali, pošto G20 predstavlja 60 odsto kopnene mase Zemlje, dve trećine svetskog stanovništva, 80 procenata globalnog BDP-a i 75 odsto međunarodne trgovine.

Dvodnevni godišnji samit G20, koji je indonežanski predsednik Džoko Vidodo nazvao "uspešnim" uprkos "žestokoj raspravi oko konačne izjave", završen je usvajanjem zajedničkog saopštenja. U dokumentu su svetski lideri usaglasili mišljenja o obezbeđivanju hrane, energije i digitalne ekonomije usred stalnih geopolitičkih tenzija u Istočnoj Evropi i oko Tajvana.

"Indonežansko rukovodstvo je uspelo da pripremi deklaraciju lidera u koju su mnoge strane u početku sumnjale", rekao je Vidodo na završnoj konferenciji za štampu.

"Deklaracija se sastoji od 52 tačke", objasnio je predsednik Vidodo. "Klauzula koja je veoma kontroverzna tiče se odnosa prema ratu u Ukrajini", naveo je Vidodo.

Lideri G20 su u deklaraciji pomenuli uticaj na svetsku ekonomiju "rata u Ukrajini" - a ne "rata Rusije u Ukrajini".

Konstatovano je postojanje rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz marta u kojoj se "najoštrije osuđuje agresija Ruske Federacije na Ukrajinu i zahteva njeno potpuno i bezuslovno povlačenje sa teritorije Ukrajine", ali se istovremeno ukazuje i da je "bilo drugih stavova i različitih procena situacije i sankcija".

Priznaje se i da G20 nije forum za bezbednosna pitanja. G20 je "ekonomski forum. Finansijski forum. To nije politički forum, pa vas molim da ne uvlačite politiku u njega", naglasio je predsednik Vidodo.

"Musiavara" i "mufakata"

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je u odsustvu predsednika Vladimira Putina predvodio delegaciju, izjavio je uoči usvajanja deklaracije kako "nema potrebe ići duboko (u ukrajinsko pitanje), jer to nije posao G-20". Istakao je kako je Zapad pokušao da politizuje deklaraciju i u nju uključi osudu akcija Moskve.

Treba imati u vidu da samo 41 odsto svetskog stanovništva živi u zemljama koje su se pridružile SAD i Albaniji na glasanju o pomenutoj rezoluciji UN.

Narodna Republika Kina, Indija, Brazil, Saudijska Arabija, Indonezija i još preko 140 država se dosledno protivi zapadnjačkom pristupu krizi. Zemlje koje čine oko 85 odsto globalnog stanovništva već deveti mesec odbijaju da primene jednostrane i ilegalne sankcije prema Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Izrazile su zabrinutost zbog "neželjenih efekata" zapadnih sankcija protiv Moskve koje su dovele do pogoršanja globalne krize hrane i energije.

Indonezija i Indija, sadašnji i naredni domaćin samita G20, na Baliju su pokazale prepoznatljivu azijsku uglađenost. Veoma su naporno radile na pronalaženju formulacija prihvatljivih Moskvi i Pekingu.

Predsedniku Vidodou, premijeru Narendri Modiju i saradnicima su javanski običaji "musiavara" i "mufakata" - konsultacije i konsenzus - pomogli da postignu dogovor svih. Bio je to efekat "Globalnog juga".

Bajden, Si i crvene linije

Do samita na Baliju su predsednici Kine i SAD Si Đinping i Džo Bajden pet puta razgovarali putem video konferencija ili telefonom. Prošlog ponedeljka, posle gotovo dve godine kao predsednik, Bajden se sreo sa kineskim vođom da razgovaraju o najvažnijim bilateralnim odnosima u svetu.

Za to vreme SAD su pojačale pretnju otvorenim sukobom sa NR Kinom, neprestano provocirale Peking po tajvanskom pitanju, a vašingtonska administracija svojim merama nagovestila Novi hladni rat. NR Kina je pak ojačala širok spektar veza sa nezapadnim zemljama, posebno Rusijom, u ime multilateralnog svetskog poretka.

Značajno je da je troiposatni sastanak održan u rezidenciji kineske delegacije na Baliju, ne na prostoru gde se odvijao samit. Navodno, to je tražila Bela kuća.

Bilateralni odnosi SAD i Kine se stalno pogoršavaju i nema naznaka da će takav trend biti zaustavljen. Predsednik Si je rekao Bajdenu da to nije u interesu njihovih zemalja i naroda i da ne ispunjava očekivanja međunarodne zajednice.

Sastanak je u velikoj meri formulisao utvrđene pozicije Vašingtona i Pekinga. Bajden je rekao da je to bila šansa da obe strane definišu tzv. "crvene linije", kako intenzivna konkurencija ne bi slučajno prerasla u otvoreni sukob. Mora biti pokazana iskrena spremnost za upravljanje nadmetanjem.

Bajden je, prema Kinezima, potvrdio da SAD ne traže novi Hladni rat; ne podržavaju "nezavisnost Tajvana"; niti "dve Kine "ili" jednu Kinu, jedan Tajvan"; ne traže privredno "odvajanje" od Kine; i ne žele da obuzdaju NR Kinu.

Si je istakao da je za NR Kinu njena, od 1949. godine otcepljena provincija Tajvan, "crvena linija" koja se ne može preći. Kineski predsednik se, takođe, nada da će SAD, NATO i Evropska unija ući u "sveobuhvatni dijalog" sa Moskvom.

Tri nivoa interesa

Azijske kulture – bilo balijske ili konfučijanske – klone se sukoba.

Si je izložio tri nivoa zajedničkih interesa: sprečavanje sukoba i konfrontacija, što dovodi do mirnog suživota; imati koristi od međusobnog razvoja; te promovisati globalni oporavak od Kovid-19, boriti se protiv klimatskih promena i rešavati regionalne probleme koordinacijom.

Naglašena je spremnost NR Kine za saradnju sa SAD. Obe strane moraju da se pozabave mnogim globalnim izazovima obnavljajući dijalog suspendovan posle veoma provokativne avgustovske posete Tajvanu dosadašnje predsednice Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi.

Utisak je da samit ništa nije promenio, niti se značajnije napredovalo. Upravo je usvojena američka Strategija nacionalne bezbednosti po kojoj je NR Kina "jedina zemlja" spremna da preoblikuje međunarodni poredak protivno volji Vašingtona.

(Anti)kineski jastrebovi u Vašingtonu sa obe strane političkog sliva ostaju moćni. U dogledno vreme jaz između demokrata i republikanaca verovatno neće biti smanjen, jer im je konsenzus ograničen na tvrdu liniju prema NR Kini.

Novi predsednik Predstavničkog doma Kevin Mekarti iz Republikanske stranke obećao je da će slediti Pelosijevu i posetiti Tajvan. Donald Tramp, ističući kandidaturu za ponovnog predednika SAD, zarekao se da će "još više preseći veze sa Kinom". To bi uništilo svaku preostalu dobru volju koju je omogućio samit Sija i Bajdena i stvorilo nove opasne krize u Tajvanskom moreuzu i šire.

Bajdenovi saradnicisu sugerisali su Pekingu "postavljanje osnove za veze". "No, ta osnova je verovatno više staklena nego betonska i moramo biti pažljivi zbog rizika da pukne ili se razbije", upozoravaju iz Kineskog centra Univerziteta u Okfordu.

Vežba prefinjenosti na Baliju

Balijska kultura, stalna vežba u prefinjenosti, ne pravi razliku između stvarnog, "sekala", i privida, "niskala". Stvarnost pokazuje da Si ima malo razloga da prihvati Bajdenova uveravanja. Kako stvari stoje, sada se radi o "niskali".

Za utehu, 17. samit G20 je pokazao da i u vreme teškog akutnog globalnog stresa - posle pandemije, sve veće zabrinutosti zbog rvanja SAD sa NR Kinom i Rusijom - srednja sila poput Indonezije može igrati dragocenu ulogu.

Pragmatizam, ravnoteža i nesvrstavanje dobro su služili predsedniku Vidodou i Indoneziji. Kao organizatori samita G20 bili su veoma uspešni u delikatnim zadacima koje je Mohamed Hata, jedan od osnivača Indonezije, opisao 1950-tih kao "plivanje između hridi".