Postoji li kineska dužnička zamka?
Mit o kineskoj dužničkoj zamci predstavlja modernu verziju klevetničkih "Protokola sionskih mudraca"
Ono što je u međunarodnoj stručnoj javnosti već odbačeno stiglo je i do nas: priče o "kineskoj dužničkoj zamci". Posle značajne posete predsednika Narodne Republike Kine Si Đinpinga Beogradu, iz pojedinih domaćih krugova čuju se komentari da će krediti iz te zemlje ugroziti budući razvoj Srbije, te da je to svojevrsno mešanje u bilateralne odnose i nova forma kolonizacije.
Tu mantru na razvijenom Zapadu sada ponavljaju zvaničnici jedino prilikom posete Africi, kontinentu već decenijama sa najvećim dužničkim problemom, uveliko posledicom kolonijalizma i njegovog čeda - neokolonijalizma.
Istovremeno, i u naučnim krugovima na Zapadu pojam "kineske dužničke zamke" po istinitosti porede sa uticajnom teorijom zavere u 20. veku, falsifikatu iz 1903. koji je navodno beležio detalje različitih metoda koje su Jevreji koristili u nastojanju da dominiraju svetom. Protokol 21: "Zajmovi i zajmovi" je glasio: "Mi [Jevreji] smo iskoristili korumpiranost administracije i nemarnost vladara da bismo uvećali naš novac dva, tri i više puta, pozajmljujući... vladi novac koji državi uopšte nije bio potreban."
Američki političari i korporativni mediji često predstavljaju da NR Kina mami zemlje u razvoju pljačkaškim zajmovima sa visokim kamatama za izgradnju infrastrukturnih projekata kao deo svoje inicijative "Pojas i put" (IPP). Navodno, u Pekingu očekuju da zemlja zajmoprimac ne otplati taj kredit, pa da onda može da preuzme imovinu zemlje "žrtve". Tako bi NR Kina proširila svoj vojni ili geostrateški uticaj, što ukazuje na nameru da kao nova velika sila u usponu kolonizuje Globalni jug.
Sam koncept "diplomatije dužničke zamke" potiče iz naučnog članka indijskog politikologa Brame Čalenija, veoma kritičnog prema NR Kini. Povod je bio kinesko finansiranje luke Hambantota na Šri Lanki. Čalenijev koncept su potom, između ostalih, široko citirali mediji na Zapadu, a ideja je prihvaćena u Vašingtonu i u obaveštajnim krugovima.
Optuživanje NR Kine za "diplomatiju dužničke zamke" je u SAD tokom administracija predsednika Trampa i Bajdena postalo predmet dvostranačkog konsenzusa. Dalje su ovu tezu razvijale organizacije poput Međunarodne finansijske korporacije SAD za razvoj (DFC) i mejnstrim mediji...
No, rasprostranjeno je mišljenje da je mit o kineskoj "diplomatiji zamki duga" problematičan. Dele ga zvaničnici u Pekingu sa njihovim partnerima u okviru IPP – više od 150 zemalja i međunarodnih organizacija – kao i stručnjaci, kineski i sa Globalnog juga. Takođe su specijalisti na Zapadu u nizu studija doveli u pitanje ili su potpuno opovrgli pretpostavku da NR Kina ostvarujući svoj ambiciozni program pretvara dug u oružje.
Tri principa
Zbirni obim učešća NR Kine u programu IPP za 10 godina od objavljivanja 2013. dostigao je 1,053 biliona dolara – oko 634 milijarde dolara u građevinskim ugovorima i 419 milijardi u nefinansijskim (građevine, mašine, oprema, softver...) investicijama, prema proceni iz australijskog Univerziteta Grifit. Kineski mediji navode kako nijedna zemlja u građevinskim projektima vezanim za IPP nije skliznula u dužničku krizu, za šta su zaslužna i tri principa kineske vlade u zajedničkim projektima:
Prvo, Kina ne prisiljava nijednu zemlju da se pridruži IPP. Niti Kina primorava bilo koju zemlju učesnicu da od Pekinga pozajmljuje novac;
Drugo, sve investicione projekte treba nezavisno da sprovode kompanije, po tržišnim uslovima. Međuvladini krediti su retki i zasnovani su na tržišnim mehanizmima, poput finansiranja na međunarodnom tržištu i kroz privatno-javno partnerstvo;
Treće, svi IPP projekti su orijentisani na razvoj kako bi bio obezbeđen dobar povraćaj investicija. Zajmovi su produktivni i prvenstveno usmereni na vitalne privredne sektore poput energije, osnovnog zahteva za industriju i poslovanje, te ulaganje koje može stvoriti značajne ekonomske mogućnosti.
Industrije u koje Kina ulaže u okviru IPP prevashodno se odnose na proizvodni sektor zemalja u razvoju. Pored toga, ulaganja u infrastrukturu, poput putne, igraju vitalnu ulogu u poboljšanju saobraćaja i transporta.
Dobronamerne odluke
U 2017. je 26 zemalja povezanih sa IPP potpisalo sporazum sa Kinom o "vodećim principima finansija Pojasa i puta", među njima i Srbija. Kinesko Ministarstvo finansija je 2019. objavilo "Okvir održivosti duga Pojasa i puta", jasne smernice koje su, prema zvaničnicima u Pekingu, slične standardima Svetske banke (SB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
NR Kina je sa zemljama koje nisu bile u stanju da vrate dug po dospeću aktivno tragala za obostrano korisnim rešenjem. Tako se i 2020. usred pandemije kovid-19 kineska vlada odrekla beskamatnih kredita pojedinim afričkim zemljama, po dospeću na naplatu. Kina je, takođe, aktivno odgovorila na inicijativu Grupe 20 najvećih svetskih privreda (G20) za olakšavanje duga zemljama u razvoju pogođenim pandemijom i postala najdarežljivija među članicama G20.
Kina je ključna država u pregovorima o restrukturiranju duga zemljama u razvoju. Doprinela je, takođe, inicijativi za obustavu servisiranja duga, pa je u 2020. i 2021. obezbedila 63 odsto suspenzija, iako je imala samo 30 odsto zahteva. Suprotno tome, Pariski klub zajmodavaca, uglavnom razvijenih zemalja, retko restrukturira dug.
U međuvremenu je sve veći broj zapadnih istraživačkih centara i nezavisnih naučnika zaključio da je neistinita tvrdnja kako NR Kina praktikuje diplomatiju "dužničke zamke". Za druge, dokazi nisu konačni ili su nedovoljni.
Povoljni uslovi
Izveštaji londonskog strateškog instituta Četam Haus, profesora sa američkih univerziteta Džons Hopkins i Poslovne škole Harvarda ili univerziteta u Hongkongu, te sidnejskog strateškog instituta Lovaj, između ostalih, takođe su se bavili "žrtvama" kineske "diplomatije dužničke zamke", kakvim se najčešće predstavljaju Šri Lanka i Malezija, zemlje u Africi ili na Tihom okeanu. Sažeti zaključci tih istraživanja su sledeći:
Infrastrukturni projekti koje finansira NR Kina gotovo su uvek lokalna ideja i usvojile su ih države domaćini. Najkontroverznije projekte su, sledeći vlastite ciljeve, pokrenule vlade primalaca kredita. Problemi sa dugom su nastali uglavnom zbog lošeg ponašanja lokalnih elita i zbog finansijskih tržišta kojima dominira Zapad.
Kineske banke nikada nisu zaplenile imovinu ni u jednoj zemlji. Naročito to važi za u zapadnim medijima mnogo puta krivo predstavljani slučaj luke Hambantota na Šri Lanki. Tamo je kineska kompanija stekla nepunih 70 odsto udela na 99 godina, plativši 1,12 milijardi dolara, mnogo više od tadašnje vrednosti lučkih postrojenja.
Kina ne usmerava svoje kredite prema zemljama koje su već u visokom riziku od dužničke nevolje. U njih je, na primer, u Pacifičkom regionu otišlo tek 10 posto kineskih bilateralnih pozajmica.
NR Kina nije glavni zajmodavac zemljama u razvoju, naročito u Aziji i po Pacifiku. To su i dalje tradicionalni kreditori Azijska banka za razvoj (ADB), SB, MMF, Japan i Kanada, te komercijalne finansijske institucije.
Povrh svega, Kina nudi značajne ustupke kod pozajmica. Često su to standardni koncesioni zajmovi od Izvozno-uvozne (EksIm) banke NR Kine. Izraženi su u renminbijima, valuti NR Kine, sa kamatnom stopom od dva do 2,7 odsto, počekom od pet do sedam godina i rokom dospeća od 15 do 20 godina.
Prema međunarodnim standardima, ovi uslovi pozajmljivanja su prilično povoljni. Privatni zajmodavci postavljaju najviše kamatne stope koje su u proseku iznosile pet odsto u 2021. ili 1,3 odsto što naplaćuju multilateralne institucije.
Kritičari lažnog narativa o kineskoj "diplomatiji dužničke zamke" ukazuju kako problem nije samo nepravedno klevetanje te države, već i omalovažavanje institucija i nezavisnosti zemalja primalaca. Mnogi zvaničnici tih vlada nisu ni korumpirani ni nesposobni i znaju šta rade kada smatraju preferencijalne kredite daleko povoljnijim od ponude na međunarodnim finansijskim tržištima.
Nada umesto lekcija
Etiketa "kineska dužnička zamka" skriva strahove razvijenih zemalja. SAD su sve odbojnije prema IPP, zagovaraju retoriku da Kina "stvara dužničke zamke" kako bi ubedile zemlje u razvoju da se distanciraju od saradnje sa Pekingom.
Zapadne zemlje naduvavaju teoriju o "kineskoj dužničkoj zamci". NR Kina u usponu je uzdrmala hegemoniju, ekstremni nivo kontrole, dominaciju ili čak oblike ekonomskog jarma koje nameću zapadni krupni kapital i vojnoindustrijski kompleksi.
Dalje, zapadne zemlje već dugo promovišu ideju liberalnog ekonomskog poretka, tvrdeći da je to jedini održivi recept za čovečanstvo. Naglašavaju da je liberalna demokratija zapadnog stila konačno rešenje za upravljanje državom.
Suprotno tome, NR Kina je svetu pokazala da različiti modeli mogu napredovati. Tvrdi da se modeli upravljanja moraju razvijati u skladu sa posebnim potrebama, kulturom, okolnostima i izgledima pojedinačne zemlje. U suštini, Kina sprovodi sopstvenu ideologiju, različitu u odnosu na zapadnjačku.
Drugo, Kina je dala nadu zemljama u razvoju, pružajući im mogućnost da realizuju svoje razvojne projekte bez nametanja bilo kakvih uslova. Kina ovim zemljama ne drži lekcije iz demokratije ili predavanja o vladavini zakona i sličnim temama kao što to čine zapadne zemlje.
Umesto toga, Kina nudi svetu drugačije rešenje: hajde da zajedno radimo na ekonomskom napretku bez mešanja jednih u poslove drugih. Oslobođena od zapadnih okova, Kina pomaže drugim zemljama da se oslobode takvog hegemonističkog ponašanja i stavova.
Otuda, kada se govori o "zamci duga", mora se naglašavati "ublažavanje duga". U suštini, NR Kina pomaže drugim zemljama da izbegnu "zamku nerazvijenosti".
