Tviter, Amerika i Srbi

U ovom tekstu govorim o dve stvari: političkom sistemu u SAD i našem razumevanju tog sistema.

Dublje razumevanje sistema vlasti u SAD u velikoj meri može doprineti našim značajno boljim odlukama u vođenju naših poslova.

Tviter

Ne govorim suštinski o kokretnoj IKT platformi, nego o primeru sveobuhvatnosti cenzure u SAD.

Tramp i Taker Karlson. Prvo je Tramp dok je bio predsednik SAD, cenzurisan na glavnim medijima u SAD. A onda mu je ukinut i nalog na Tviteru. Gde je to moguće osim u SAD - nigde i nikada. Sistem koji ima ambiciju da apsolutno cenzuriše predsednika SAD na nedvosmisleni način dokazuje da je suštinsko odlučivanje u SAD sasvim izmešteno izvan ustavom predviđenih institucija. I da takvom sistemu uopšte ništa ne znače ustavne norme i legitimitet građana kao nosioca suvereniteta. Za moćnike je sve to tek puka opsena za neuke mase.

Zatim je sticajem okolnosti Mask kupio Tviter. Taker Karlson je kao daleko najveća zvezda "Foks njuza" (i daleko najprofitabilniji njihov novinar) dobio otkaz. Toliko o "tržišnim principima koji garantuju kvalitet medijskog izveštavanja". Srećom, Mask mu je omogućio da nastavi da radi na Tviteru. Ali, da tog slučajnog sticaja okolnosti nije bilo, sistem koji je blokirao Trampa, blokirao bi i Karlsona.

Nije dakle reč o političkom protivniku. Reč je o tome da sistem teži apsolutnoj kontroli i ne dozvoljava, preduzima brutalne mere da to postigne, bilo kakvu raspravu i naravno ne trpi istinu. Ni u najmanjoj meri.

Tramp i Karlson se bore, ali isključivo uprkos sistemu koji vlada, a koji nema lice, za koji niko nije glasao i o čijim ciljevima građani SAD ne znaju ništa.

Koliko ste samo puta čuli kako smo "mi Srbi" nepravedno ozloglašeni u SAD. I kako nismo uspeli da promenimo taj imidž. Ne tvrdim da se nije moglo uraditi nešto bolje i u odgovarajuće vreme, ali se iscrpljujemo besmislicama. Kada Tramp i Karlson nemaju šanse da preokrenu mišljenje stvarno vladajućih struktura u SAD, kako to može Srbija. Kako Srbi da ne budu proskribovani u tom američkom sistemu kad u osnovi hoćemo da se čuje istina. Pa sistem je konstruisan u SAD da se ne čuje istina. Nikada. I ni u najmanjoj  meri. Ono što vidimo kao pozitivno, to su rezultati borbe ljudi unutar SAD protiv tog sistema, a ne "dobre strane Amerike".

Izborni sistem

Izborni sistem u SAD je koncipiran tako da građani mogu da izaberu isključivo kandidata koga podržava krupni kapital. Ceo politički sistem, u kome dve partije imaju daleko najveću ulogu, nema nikakve veze sa stvarnim procesom selekcije kandidata. Odnosno ima. Ali samo u meri u kojoj su Demokrate i Republikanci legalna transmisija interesa krupnog kapitala. Tu nikakvog izuzetka nema. Od Kongresa, Senata do guvernera i predsednika SAD.

Nikad niko nije izabran ko nije bio predstavnik krupnog kapitala. Tramp tu nije izuzetak pošto je on sam sa bogatstvom većim od milijardu dolara (nekad procene idu i na tri milijarde).

I onda "građani glasaju".

Berni Sanders je jednom u istoriji dokazao da je moguća kandidatura bez podrške krupnog kapitala, ali je ta, za sistem izuzetno opasna, delatnost zaustavljena na nivou kandidature za predsedničkog kandidata Demokrata ("pobedila" ga je Hilari Klinton vrlo slično kako je Bajden pobedio Trampa 2020. godine).

Postoje drugi sistemi u svetu u kojima se vrši prethodna kontrola kandidata, ali su oni u okviru ustavnog poretka i kulturološkog obrasca tih država i društava. Na primer Iran. Ko može biti kandidat na izbornom listiću, to u završnoj fazi kandidovanja određuju verske vođe. I to je tako propisano i svi to unapred znaju. Da bi očuvali autoritet verskog učenja i svoj lični autoritet, koji se zasniva na legitimitetu-podršci najvećeg broja Iranaca (Persijanaca), odluka mora suštinski biti podržana od većine ljudi, iako formalno verske vođe mogu da donesu odluku po slobodnoj oceni. I o tim odlukama se diskutuje u Iranu. Raspravlja se u medijima.

U SAD uspostavljeni sistem, u kome o ukupnoj vlasti odlučuje isključivo krupni kapital, bez mogućnosti rasprave i bilo kog pravnog leka, je u suprotnosti sa njihovim ustavom i potpuno suprotan kulturološkom obrascu na kome je SAD nastala.

Kako je to moguće. Operativno tako što sistem stvarne vlasti stavi pod kontrolu sistem formalne-građanima vidljive vlasti. Po dubini aparata, u svim ključnim državnim institucijama. Ti činovnici/funkcioneri suštinski rade u korist krupnog kapitala i ne obaziru se na svoje ustavne i zakonske obaveze. Paralelno sa tim se potpuno centralizuju mediji tako da su oni sada u rukama pet kompanija i ostvari se odlučujuća prednost u celokupnom obrazovnom sistemu preko univerzitetskog profesorskog kadra koji je takođe kupljen. Uz industriju zabave koja sve to oblikuje i IT sektor - vladanje izvan volje građana je duboko utemeljeno.

Suštinski je uspostavljanje ovakvog sistema moguće zato što u postavci loberalizma tok stvari nužno vodi obespravljivanju ljudi, ka enormnoj koncentraciji kapitala, odatle ka  nezapamćenoj koncentraciji finansijskog kapitala, a sve zajedno ka ovome što danas vidimo- globalističkom imperijalizmu. Taj sistem mora da spreči građane da biraju. A ako se nekim čudom dogodi da ipak ne biraju „kako treba“ onda će se pokrasti izbori. To je politčki sistem Amerike. Nije devijacija sistema. To je sistem.

Srbija

Kakva je slika u našoj javnosti o političkom sistemu SAD. Nisu dobri zato što su nas bombardovali. Ali šta studenti uče na FPN, Sociologiji, Pravnom, Ekonomiji. Uče da je to jedan od boljih političkih sistema u svetu. "Kontrola i ravnoteža", "samoregulišuće tržište", "sloboda i demokratija" itd.

Mi učimo našu buduću inteligenciju lažima kao da su naučne istine. I  posle se čudimo kao to da nam nije bolje.

A u medijima. Tu su hvalospevi Americi još više neumereni.

Sa takvim kreiranjem javnog mnjenja u samoj Srbiji bitno se sužava mogućnost donošenja trezvenih odluka o tome  kako ostvariti naše interese. Zašto da se borimo za naše interese kad su američki najbolji na svetu. Borimo se za njihove interese i samim tim će i nama biti dobro. Šta ćeš lepše od integracija u NATO i EU.

Ukrajina je strašan dokaz kuda to vodi. Kad prihvatiš američke iinterese kao svoje. Manje strašan, ali veoma poučan je dokaz i odluka EU da sledi interese SAD, pa sad ne znaju kako da reše bilo koji problem. A najgore im tek dolazi.

Da li je neko pobedio na izborima sa tezom da će, ako osvoji vlast, zabraniti istinu u Srbiji. Pa kako to da se toliko laže i na univerzitetima i u medijima i da vlast uopšte ne reaguje. Kao da i mi biramo između unapred selektiranih kandidata, a da građani toga nisu uopšte svesni.

Politički sistem u SAD je izrazito loš. To je istina. Interesi Srbije i srpskog društva su iznad svih drugih interesa, to je temeljni vrednosni sud, a i istinit. Sad dalje možemo da se razlikujemo.