Hoće li NATO dobiti svoju azijsko-pacifičku ispostavu?
U Kini razumeju da bi proksi sukob NATO saveza sa Rusijom, koji već deset godina traje u Ukrajini, mogao da eskalira u području Južnog kineskog mora
Kada je Entoni Blinken, ne tako davno, za Kinu rekao da je jedina država koja ima nameru da preoblikuje međunarodni poredak i sve veću ekonomsku, diplomatsku, vojnu i tehnološku moć da to učini, bio je to poziv američkoj vladi da preduzme konkretne korake koji su u vreme održavanja jubilarnog samita NATO saveza u Vašingtonu postali i te kako vidljivi.
U Pekingu odlično razumeju da bi proksi sukob NATO saveza sa Rusijom, koji već deset godina traje u Ukrajini, mogao otvoreno da eskalira u Južnom kineskom moru.
Kini ne odgovara atmosfera tenzija i vojnih sukoba
Otuda iz Pekinga ovih dana dolaze sve ozbiljnije poruke da u Azijsko-pacifičkom regionu ne bi trebalo da preovladava hladnoratovska logika i svest, a još manje bi trebalo uspostavljati vojne blokove koji bi produbili nesuglasice, izazvali tenzije i na kraju doveli do sukoba.
Anticipirajući ovu, nažalost vrlo izvesnu mogućnost, Peking je proteklih godina uložio puno napora u uspostavljanje što boljih odnosa sa zemljama jugoistočne Azije (ASEAN), Australijom, Vijetnamom, Indijom, ali i drugim azijskim zemljama.
Namera Pekinga je jasna: Kini ne odgovara atmosfera tenzija i ratnih sukoba, budući da je njena ekonomija razvojna u sveobuhvatnom smislu, a ne ratna ili špekulativna.
Evo kratkog pregleda uzroka kineske zabrinutosti.
Rakete dugog dometa pristižu u Azijsko-pacifički region
U javnosti je relativno slabo primećeno da je nakon Blinkenovog zvaničnog prepoznavanja Kine kao sile koja jedina ima potencijal da preoblikuje "međunarodni poredak" (čitaj: dominaciju SAD), usledila kampanja jačanja američkih odnosa sa saveznicima kao što su Australija, Japan i Južna Koreja, ali i zemljama u razvoju, kao što su Indija i Vijetnam.
Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija naročitu pažnju posvetile su "verolomnoj" Australiji koja, iako tradicionalno povezana sa Londonom i Vašingtonom, intenzivno jača svoje ekonomske odnose sa Kinom.
Pomenute dve sile imaju nameru da narednih godina Australiji isporuče pet podmornica na nuklearni pogon. Opremljene raketama dugog dometa, ove podmornice, u suštini pod kontrolom SAD i Britanije, dodatno bi zakomplikovalo situaciju u Azijsko-pacifičkom regionu i naterale bi Peking da preduzme dalje korake na obezbeđenju vlastite bezbednosti.
Da stvar bude gora, Australija i SAD su najavile da planiraju povećanje rotacionog prisustva američkih vazdušnih, kopnenih i pomorskih snaga i izgradnju aerodroma za upravljanje nuklearnim strategijskim bombarderima B52, koji bi mogli da deluju sa severa Australije.
Tajvan i sporni arhipelazi kao Ahilova peta Kine
Bajdenova administracija nastavila je da prodaje naoružanje kineskom ostrvu Tajvan. Prema više relevantnih izvora, vrednost isporučenog naoružanja i vojne opreme tom ostrvu premašila je tri milijarde dolara.
Iako je Bajden u međuvremenu povukao svoju izjavu da će SAD priskočiti u pomoć ostrvu ako dođe do kineskog napada, isporuke oružja ostrvu pristižu, a američki zvaničnici se sastaju sa političarima sa ostrva, kršeći princip poštovanja postojanja jedne Kine.
Vojni pakt Japana sa Filipinima?
Na Filipinima je vlada predsednika Ferdinanda Markosa Mlađeg odobrila SAD pristup na još četiri lokacije u zemlji. Sada je u toj ostrvskoj zemlji, koja sa jugoistoka "zatvara" Kinu, čak devet lokacija koje se mogu nazvati američkim bazama.
Odnose Kine i Filipina opterećuje niz sporova u Južnom kineskom moru, a nimalo ne treba sumnjati da će SAD pokušati da destabilizuju region koristeći vrlo složene nesuglasice u najmanje tri područja (gle čuda, bogata energentima i rudama) u Južnom kineskom moru kao što su arhipelazi Siša (Paracel Islands), Nanša (Spratly Islands) i Diaoju (Pinnacle Islands).
Svojevrsni vrhunac ovog zapleta je potpisivanje neke vrste vojnog saveza između Japana i Filipina koji predviđa upotrebu vojnih snaga na teritoriji druge države.
Reorganizacija američkog prisustva u Japanu
U Japanu su SAD, inače, najavile opsežnu reorganizaciju svog vojnog prisustva na ostrvu Okinava, o čemu je autor ovih redova već pisao. Ova reorganizacija obuhvata i, gle čuda, opremanje tamošnjih američkih vojnih i pomorskih jedinica raketama dugog dometa.
U Južnoj Koreji SAD nameravaju da ponovo razmeste nuklearne podmornice, prvi put posle četiri decenije.
Malo ko je, barem u Evropi, primetio da je Vijetnam, septembra prošle godine, podigao nivo diplomatskih odnosa sa SAD na nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva koje je imao sa Rusijom i Kinom. To ne znači da će Vijetnam srljati u vojne avanture sa svojim dojučerašnjim krvnikom, ali ukazuje da Hanoj geopolitičkoj situaciji u Aziji pristupa oprezno. Putovanje Vladimira Putina u Vijetnam i sve tešnje veze te zemlje sa Kinom ohrabruju da Vijetnam neće dozvoliti da bude jedna od odskočnih dasaka za američko strategijsko opkoljavanje Kine.
U maju prošle godine SAD su potpisale bezbednosni sporazum sa Papuom Novom Gvinejom. Sporazum Vašingtonu obezbeđuje neometan pristup na nekoliko ključnih aerodroma i pomorskih luka, a Vašington je, posle tri decenije, ponovo otvorio ambasadu na Solomonskim ostrvima kojih se sećamo po povlačenju nezakonito proglašene nezavisnosti Kosova.
Vašington pojačava napore u cilju otvaranja novih diplomatskih predstavništava u malim ostrvskim državama jugoistočno od Kine.
Na koncu, SAD su upriličile samit lidera pacifičkih ostrva, obećavajući tim malim državama 810 miliona dolara naime "pomoći" tokom narednih deset godina.
Kako će postupiti Indija?
Još uvek opterećena nerešenim teritorijalnim sporom sa Kinom na severu, Indija sa SAD, Australijom i Japanom, održava Kvadrilateralni bezbednosni dijalog, ali njeni intenzivni kontakti i saradnja, pre svih sa Rusijom, ukazuju da Indija, baš kao ni Vijetnam, neće tako lako sebi dozvoliti da bude upotrebljena u potencijalnoj agresiji na Kinu.
Na kraju, imamo takozvane "vežbe slobodne navigacije", koje SAD sprovode duž plovnih puteva u Južnom kineskom moru, provocirajući Kinu svakako predaleko od obala Kalifornije.
Kina neće dozvoliti da postane izgovor za uspostavljanje azijskog NATO-a
U komentaru Kineske medijske grupe, objavljenom u utorak, povodom održavanja Samita NATO saveza, navedeno je da Kina neće dozvoliti da postane izgovor za jačanje američkog vojnog prisustva u Aziji pod firmom azijskog NATO-a.
Navodi se da će Vašington teško izvesti svoje namere, jer kineski susedi i ostale zemlje Azije na to više ne gledaju blagonaklono.
"Pre svega, velika većina azijsko-pacifičkih zemalja to ne prihvata ili ne pozdravlja. Sjedinjene Američke Države vide NATO kao strateško sredstvo za održavanje hegemonije, a velika većina azijsko-pacifičkih zemalja ne voli i protivi se hegemoniji, te neće prihvatiti NATO koji nameće hegemoniju u Azijsko-pacifičkom regionu", navedeno je u komentaru Kineske medijske grupe.
Osim toga, Kineska medijska grupa u komentaru primećuje i da unutar samog NATO saveza ima dosta članica koje se opiru "azijaciji NATO-a".
"Evropske članice NATO-a nadaju se da će NATO svoju pažnju usmeriti na pitanja sopstvene bezbednosti. One veruju da će korišćenje sopstvenih resursa u azijsko-pacifičkom regionu oslabiti bezbednosne funkcije NATO-a u Evropi. To ukazuje da će ucena i prinuda saveznika od strane SAD, zasnovana na strateškoj sebičnosti, neizbežno dovesti do nezadovoljstva unutar NATO-a, a raskol će se neizbežno produbiti", navodi se u komentaru.
Kina iz navedenih razloga, budući da su joj razvojni kapaciteti upućeni na mirnu saradnju a ne na vojnoindustrijski kompleks i špekulativni kapital, insistira na uspostavljanju što skorijeg mira u Ukrajini i relaksacije prilika u Aziji.
Da pobrojane činjenice u vezi sa naporima SAD da zajedno sa Velikom Britanijom mobilišu države Azije protiv Kine nisu samo "slučajni" sticaji okolnosti, svedoči i jučerašnja, vrlo direktna reakcija kineskog Ministarstva spoljnih poslova. Pomenuto ministarstvo saopštilo je uoči NATO samita u Vašingtonu da se Kina protivi svakom podsticanju sukoba ili konfrontacije od strane NATO saveza u Azijsko-pacifičkom regionu.
Naš izbor
"Čvrsto se protivimo tome da NATO deluje van svog mandata regionalnog odbrambenog saveza i da dođe u Azijsko-pacifički region da izazove sukobe, konfrontacije i podriva prosperitet i stabilnost regiona", rekao je portparol ministarstva Lin Đian na redovnom brifingu za novinare.
NATO raspoređuje rakete i u Nemačkoj
Namera da okruži područje Evroazije, dakle Rusiju i Kinu, NATO je potkrepio juče saopštivši da će u Nemačkoj 2026. rasporediti rakete dugog dometa. Rusija je odmah saopštila da će odgovoriti na ovu pretnju.
Ostaje da se vidi u kojoj meri će zemlje Azije i naročito Azijsko-pacifičkog regiona slediti SAD u nameri da ojačaju vojno prisustvo usmereno protiv Kine u tom delu sveta.
U priču o zaštiti američkih interesa hiljadama milja daleko i odbrani SAD u predgrađima Rusije i Kine u svetu skoro da više niko ne veruje.
