Sunovrat anglikanske crkve

Anglikanska crkva je bila respektabilna i poštovana hrišćanska zajednica koju je 1534. godine osnovao kralj Henri Osmi. Prvo nepoštovanje i rušenje dogmi i kanona hrišćanske crkve beležimo 1992. godine, kada je Anglikanska crkva prihvatila da žene mogu da postanu sveštenici, tako da one danas čine trećinu ukupnog broja sveštenika.

Potom je novembra 2013. godine Sinod Anglikanske crkve ogromnom većinom glasova prihvatio da žene mogu biti birane čak i za biskupe, što je u ostalim hrišćanskim zajednicama nezamislivo.

Danas, sestrinske crkve anglikanske zajednice u Australiji, Novom Zelandu, SAD i Južnoj Africi imaju žene biskupe, dok je 2014. g. takvu odluku donela i Velška crkva.   

Srpska pravoslavna crkva je u vreme blaženopočivšeg patrijarha Germana održavala veoma dobre odnose sa brojnim pravoslavnim crkvama kao i ostalim hrišćanskim denominacijama, među kojima i sa Anglikanskom crkvom na čijem se čelu nalazio arhiepiskop Kenterberijski dr Majkl Remzi. Patrijarh German je 1969. godine učinio posetu arhiepiskopu Kenterberijskom, koji je prethodno posetio srpsku crkvu.

Svakako da je tome doprineo i visoki ugled koji je patrijarh German uživao u hrišćanskom svetu, što potvrđuje i činjenica da je 1968. godine na Skupštini u Upsali jednoglasno izabran za predsednika Svetskog saveta crkava, gde je proveo sedam godina. Na taj način je srpska Crkva izašla u svet i našla mesto u zajedničkim religioznim i humanim zadacima hrišćanstva u savremenom svetu.

              Sve gore navedene "novotarije" koje su implementirane u Anglikansku crkvu, izazvale su duboku zabrinutost hrišćanskih teologa, koji su poštovali kanone svetih apostola, svetih otaca i Vaseljenskih sabora.

I onda počinje potpuni sunovrat Anglikanske crkve.  Ove godine smo sa zaprepašćenjem i nevericom primili vest da se u Anglikanskoj crkvi već neko vreme razmišlja o uvođenju termina "polne neutralnosti" za našeg Boga Oca koji je na Nebesima.

Drugim rečima, Anglikanska crkva razmatra inicijativu dela svog sveštenstva da prestane Gospoda Boga da naziva "On", već traže da im se dozvoli da koriste polno neutralne termine umesto zamenice muškog roda. Ovu informaciju je prvi objavio londonski dnevni list "Gardijan".  

Najavljuje se i formiranje posebne komisije koja bi se bavila ovim pitanjem, kao i da bi eventualne novine koje bi značile unošenje promena u liturgijski jezik crkve, morale da budu odobrene od strane Generalnog sinoda Crkve Engleske.

U tom kontekstu je episkop Ličfilda dr Majkl Ipgrejv, inače potpredsednik liturgijske komisije Anglikanske crkve koja se bavi razmatranjem tog pitanja, rekao da se unutar crkve već nekoliko godina razgovara u vezi pitanja "rodnog jezika u odnosu na Boga".

Ovde se postavlja još jedno bolno pitanje za sav verujući hrišćanski svet, a to je, kako će Anglikanska crkva da zameni reči "Oče naš" u osnovnoj hrišćanskoj molitvi, za koju se zna da je Isus Hristos rekao svojim sledbenicima da ona treba da se izgovara iz generacije u generaciju.

Da li to znači da se žele promeniti reči našega Gospoda Isusa Hrista koje je On izgovorio, i da će ubuduće u anglikanskoj crkvi da se govori "Roditelju naš"?

Da šok bude još veći, prošlog leta se saznalo da će Svetska zdravstvena organizacija (SZO) da ažurira svoj priručnik za rodnu ravnopravnost kako bi proglasila da "pol nije ograničen samo na muškarce ili žene". Da li se ovde misli i na Gospoda Boga, i sa kojim pravom i iz kog razloga se SZO meša u unutrašnja crkvena liturgijska pitanja?

Kako prenosi Tanjug pisanje britanskog "Tajma", još jednog medija koji dolazi iz moralno i duhovno devastirane Engleske i njene crkve, prvi put u istoriji gej parovi će moći da dobiju blagoslov sveštenika. Sinod Anglikanske crkve je raspravljao o uvođenju te novine, za koju je glasalo 57 procenata dok je 41 odsto bio protiv.

Blagoslov za gej parove

Prema pisanju britanskog lista, ovakva odluka će dati mogućnost gej parovima u dugotrajnim vezama, da dođu u Anglikansku crkvu, prisustvuju službi i dobiju blagoslov.

Iz tog razloga je biskup Oksforda, prečasni Stiven Kroft rekao da "ovo predstavlja istorijski trenutak, jer će istopolni parovi postati mnogo vidljiviji, što će nastaviti da menja stavove unutar crkve". Biskupima je dat rok do leta da dostave konačan nacrt molitvi i blagoslova koji će biti koririšćeni za gej parove, kao i da odluče da li će gej sveštenicima biti dozvoljeno da sklapaju građanske brakove.

Kako bi se izbegla eventualna neprijatna iznenađenja, članica Sinoda, Viki Bret, je pozvala sve crkve u Engleskoj da se jasno izjasne na svojim veb stranicama, da li će davati blagoslov gej parovima, "kako bi izbegli bilo kakvu sramotu i uvredu ličnosti, ukoliko neki od gej parova zatraže blagoslov, koji možda neće dobiti".

Nadbiskup Kenterberijski, prečasni Džastin Velbi i nadbiksup Jorka, prečasni Stiven Kotrel su rekli da je "Engleska crkva prešla dug put da bi stigla do ove tačke, i da će sada prvi put javno, bezrezervno i radosno da dočeka istopolne parove. Unutar Crkve i dalje postoje duboke razlike po ovim pitanjima, koje zadiru u srž ljudskog identiteta. Kao nadbiskupi, posvećeni smo poštovanju savesti onih za koje ovo ide predaleko i nastojimo da obezbedimo sva potrebna uveravanja, kako bismo održali jedinstvo Crkve, u nastavku razgovora".

"Trenutak nade za Crkvu"

Takođe, biskup Londona, Sara Mulali je rekla da ovo predstavlja trenutak nade za Crkvu, kao i da je svesna da sve što je predloženo za mnoge ne predstavlja veliki korak, dok je za druge koji ga osporavaju, to prevelik korak. Istakla je da ona ostaje u molitvi za sve što je do ovog trenutka dogovoreno, jer to predstavlja korak napred za Crkvu uključujući i LGBT, jer na taj način ostajemo "posvećeni zajedničkom hodu".

Ovakve tragične odluke Anglikanske crkve nas dodatno uveravaju da je ozbiljna i opasna kriza u mnogim zemljama zahvatila porodicu kao osnovnu ćeliju hrišćanstva i svakog društva u celini. Zapravo, danas se otvoreno i sve agresivnije teži implementaciji novog ideološkog pristupa, tzv. "rodne" ideologije, koja se evidentno na duži rok kreće ka poništavanju polova i njihovih iskristalisanih uloga u okviru porodice. Paralelno sa tim, teži se stvaranju jedne nejasne, rekao bi mutne pseudoseksualne zone u kojoj bitišu difuzni i promenljivi seksualni identiteti. Nažalost, kao što vidimo, ovaj proces je ušao i u neke crkvene zajednice.

Nasuprot tome, Svetu tajnu braka između muškarca i žene je ustanovio sam Gospod Isus Hristos, tako što je blagoslovio mladence u Kani, Galilejskoj. Na temeljima braka između muškarca i žene se gradi porodica, koja predstavlja malu Crkvu i najvažniju ćeliju svakog zdravog i normalnog društva.

 Mi pravoslavni hrišćani, izražavamo čvrst i nepokolebljiv stav, da je porodica utemeljena na braku kao aktu slobodne i verne ljubavi između muškarca i žene. Sa žaljenjem se suočavamo sa činjenicom da se danas neke druge forme zajedničkog življenja izjednačavaju sa brakom kao zajednicom, dok se biblijska tradicija predstave o očinstvu i materinstvu kao posebnom prizivu muškarca i žene u braku, potiskuje iz društvene svesti.