Misterija i kontroverze: Osamdeset godina od (najpoznatijeg) atentata na Hitlera
Bio je to iznuđeni i grozničavi pokušaj ličnosti koje su godinama predstavljale simbole i snažan oslonac nacističke vlasti da se, u poslednji čas, spasi što se spasti moglo žrtvovanjem Hitlera za (eventualni) spas Nemačke od neumitnog poraza
Izdajnik ili heroj? U slučaju Klausa Šenka fon Štaufenberga bilo je potrebno mnogo vremena za "prevođenje" iz nacionalnog izdajnika u nacionalni (zavereničkog) simbol otpora Hitleru i neupitnog nacionalnog heroja.
Vremenski dug period misterija i kontroverzi koje prate najintrigantniji događaj iz Drugog svetskog rata – najpoznatiji, iako neuspeli, atentat na Adolfa Hitlera 20. jula 1944. godine – ni posle osam decenija nije okončan.
I danas, naime, uz ono što je već postalo nesporno – da je u pitanju bio (samoubilački) hrabar čin (zakasnelog) otpora fireru – traju sporenja oko prave prirode tog čina i stvarnih namera pučista. A reč je o visokim oficirima, diplomatama i političarima s aristokratskim korenima, koji su, svi odreda, dugo, predugo bili opčinjeni Hitlerom i nacizmom.
Radikalan zaokret
Činjenica da poodavno, od kad je, radikalno i hirurški, iz političkih potreba presečena priča i fama o njihovoj izdaji, veliki broj ulica, škola i kasarni nosi imena pučista, najčešće i najviše (neposrednog) atentatora Štaufenberga (a svakog 20. jula na državnim ustanovama ističu državne zastave, i tog dana polažu zakletve regruti Bundesvera) nije "uspela" da otkloni i ukloni sve naslage mitova, misterija i kontroverzi koje prate ovaj događaj. On za današnju Nemačku i Nemce ima vrednost posebnog, izuzetnog (vrednosnog) simbola.
O tome svedoči podatak da se, nesustalo, objavljuju nove biografije pučista, publicističke knjige i istorijske studije, s novim viđenjima događaja i glavnih aktera koji su učestvovali u njemu.
Primetno je, međutim, da što vremenska i istorijska distanca biva veća, jenjava idealizacija pučista. A reč je o širokom krugu ličnosti raznih profila i pozicija. Najviše s visokim vojnim činovima, od pukovnika (grof Štaufenberg bio je pukovnik, s najvećim odlikovanjima za pokazanu hrabrost) do generala.
Žrtvovanje Firera za spas Nemačke
U toj nijansiranoj promeni biva sve uočljiviji glas da je u pitanju bio iznuđeni i grozničavi pokušaj ličnosti koje su godinama predstavljale simbole i snažan oslonac nacističke vlasti da se, u poslednji čas, spasi što se, verovali su, spasti moglo žrtvovanjem Hitlera za (eventualni) spas Nemačke od neumitnog poraza i katastrofe: saveznici su se već iskrcali u Normandiji a nezaustavljiva Crvena armija približavala Berlinu!
Inicijator puča, s velikim ugledom i uticajem u Vermahtu, zasipan naglašenom Firerovom pažnjom i uvažavanjem, uneo je 20. jula 1944. godine, u Hitlerov glavni štab "Vučju jazbinu" (danas je to teritorija Poljske), na urgentno savetovanje vojnih komandanata, neometano tempirnu bombu.
Spustio je torbu s bombom razorne moći ispod stola, naspram Hitlera. Napustio je prostoriju posle dogovorenog telefonskog poziva. Seo u avion i vratio se u Berlin, duboko uveren da je sve učinio kako treba.
Odmah je dao naredbu da se aktivira "Operacija Valkira". Ratni plan Vermahta za slučaj pobune i ustanka, sada je trebalo da bude plan pučista. Grozničavo se telefoniralo. Slate su naredbe u komandna mesta oficira upoznatih sa pučističkim namerama.
Umesto ubistva, ogrebotine
Bomba je zaista eksplodirala. Iz dima, šuta i razvalina dvorane u "Vučjoj jazbini" Firer je izvučen izbezumljen, ali živ. Samo lako povređen. Ogrebotine. Kako je to moglo da se dogodi? Jedan od generala je, navodno, gurnuo nogom torbu s bombom, smetala mu je, dalje od Hitlera. Uz to: prozori dvorane su, zbog velike, julske žege bili širom otvoreni, čime je ublažena indirektna snaga eksplozije.
Vest je, naravno, brzo stigla do Berlina. I do Gebelsa. Šef nacističke propagande tražio je da se Hitler promptno oglasi, posredstvom radija. On je to učinio. Iskoristio je priliku da ponovo govori o svojoj mesijanskoj misiji i Bogu koji mu je i ovoga puta bio naklonjen.
O tome je govorio i Musoliniju, dok mu je pokazivao razvaline komandnog bunkera, odakle je izvukao živu glavu.
Likvidacija pučista
Zatečenim i zbunjenim pučistima, u haotičnoj situaciji koja je nastala (neki od njih su se brzo prebacili "na drugu stranu", iako jednom broju ni to nije pomoglo) sati su bili odbrojani.
U nemilosrdnoj odmazdi, i po kratkom postupku, još u toku večeri likvidiran je atentator Štaufenberg i nekolicina njegovih najbližih saradnika. Krug je proširen. Za kratko vreme streljano je više od dvesta učesnika u zaveri, koja očigledno nije najbolje organizovana.
Pučisti su godinama posle rata u Zapadnoj Nemačkoj (Istočna, Nemačka Demokratska Republika ih je, iz političkih razloga, brzo "prigrlila") nosili stigmu izdajnika. Treći rajh je poražen, ali ne i nacizam: u vladi Konrada Adenauera bilo je (još) dosta ličnosti s bogatom i prestižnom nacističkom biografijom i karijerom. Još niko nije hteo da čuje za Holokaust.
Intrigantne teme
Slična sudbina pratila je znatno duže, praktično do skorašnjih vremena, dezertere. Njih su dugo, predugo, držali van zakona, iako je bilo pokušaja da se i njihovo okretanje leđa nacističkom zlu i ludilu oglasi i proglasi za čin moralne hrabrosti i uvažavanja.
Sećam se, dok sam bio dopisnik "Politike" iz Bona, pre ponovnog ujedinjenja, da niko nije hteo da prihvati ideju o podizanju i postavljanju spomenika dezerteru. Proganjano je čak i idejno rešenje jednog vajara – u velikoj tabli stiropora izrezana je silueta čoveka, vojnika u bekstvu – koje je, na kamionu, i nakratko, bilo zaustavljano na trgovima nekoliko gradova.
Hitler i nacističko vreme, sa kratkom vladavinom (od 1933. do sloma 1945), ostali su, do danas, najintrigantnija tema. Čitave biblioteke objavljenih knjiga, mnoštvo televizijskih serija i filmova. "Gvozdeni kancelar" i tvorac prvog rajha, ujedinitelj sukobljenih nemačkih kneževina Oto fon Bizmark po tome je u dubokoj Hitlerovoj senci.
Hitlerova (engleska) devojka
I jedna od novijih knjiga o tom, nacističkom vremenu, objavljena 2022. godine izazvala je, iznova, veliku pažnju u Nemačkoj. Reč je o veoma serioznoj autorki Lori Jung (profesorka na Jejlu, savetnica u Ujedinjenim nacijama) koja je, očigledno iz marketinških razloga, naslovila knjigu "Hitlerova devojka: britanska aristokratija i Treći rajh u predvečerju Drugog svetskog rata".
Iako je akcenat knjige na drugom delu naslova – britanskoj aristokratiji čiji su visoki predstavnici, sve do kraljevske kuće, jedno vreme bili opčinjeni fašizmom u Italiji i nacizmom u Nemačkoj – prvi deo naslova, onaj o Hitlerovoj devojci, privlačio je posebnu pažnju i izazivao naglašenu znatiželju.
Reč je, inače, o izvesnoj Juriti Mitford. Rođena u Kanadi u aristokratskoj porodici Redesdejl, koja se preselila u Englesku. I bila naklonjena ekstremnoj britanskoj desnici. Ona sama opčinjena – Hitlerom.
Da bi ga videla i srela, preselila se u Nemačku, u jedan devojački internat. I viđali su se, kažu, više od stotinu puta. Iz te veze rođeno je, opet navodno, vanbračno Hitlerovo dete. Vratila se u Englesku 1939. godine i niko je, iako je Velika Britanija ušla u rat s Nemačkom, nije "uznemiravao" zbog njene veze s Firerom.
Autorka Loren Jung potvrđuje u knjizi ono što se i ranije znalo, ali sada sa mnogo novih detalja i činjenica, o vezama britanske aristokratije s fašizmom i nacizmom. "Prisetila" se, pored ostalog, jednog video-snimka iz 1933. na kojem se vidi kako, tada devojčica, buduća kraljica Elizabeta Druga, na nagovor strica, kralja Edvarda Osmog, diže ručicu na nacistički pozdrav.
Pored drugih zvučnih imena i titula, autorka spominje i slučaj s Vinstonom Čerčilom: posle posete (Musolinijevoj) Italiji hvalio je "fašizam kao protivotrov ruskom otrovu".
I o samom (neuspelom) atentatu na Hitlera 20. jula 1944. mnogo je, inače, pisano. Toj temi nisu odoleli ni filmski stvaraoci. Film Brajana Singera "Operacija Valkira", s Tomom Kruzom u glavnoj ulozi (atentator Štaufenberg) iz 2008. imao je ogromnu gledanost i isto tako – ogromnu zaradu…
