"Opasni" zahtevi opozicije: Šolcova budžetska omča

Budžetska kriza koja danima potresa Berlin prerasta u političku dramu tročlane i (sve uočljivije) nesložne vladajuće koalicije. Budžetska omča se, očigledno, steže (politički) oko vrata kancelara Olafa Šolca: zahtevi za vanrednim, prevremenim izborima – neuobičajeno za Nemačku i njen poslovično stabilan politički sistem – bivaju sve učestaliji i glasniji.

S takvim, izričitim zahtevom, oglasio se (i) jedan od najuticajnijih nemačkih političara, predsednik pokrajinske vlade (ekonomski prestižne) Bavarske i lider (opozicione) Hrišćansko socijalne unije (CSU) Markus Zeder.

Zemlja u ovakvo ozbiljnoj finansijskoj i političkoj situaciji, ne bi mogla, ni smela, da čeka jesen 2025. godine i redovne izbore. Predlaže (precizno) da se prevremeni izbori održe 9. juna, uporedo sa izborima za Evropski parlament.

Šok u vladajućoj koaliciji

Ideja, i inicijativa, opozicionog, veoma popularnog lidera (dosta je onih koji ga vide kao najizglednijeg kandidata konzervativaca za saveznog kancelara na sledećim izborima) izazvala je, očekivano, šok u vladajućoj koaliciji. I uključila alarm.

Protiv Zederove inicijative izjasnili su se, i oglasili, očekivano i frontalno, predstavnici (visoki funkcioneri) sve tri stranke "semafor koalicije" socijaldemokrata, liberala i Zelenih. Sa sličnom, ili istovetnom, argumentacijom: da u ovako kriznim vremenima koje potresaju svet, ratovima i ekstremizmima, nije dobro "lakomisleno baratati" s takvim "opasnim" zahtevima.

Zemlja bi u tom slučaju, kažu, ušla u višemesečnu izbornu kampanju, s neizbežnim stranačkim prepucavanjima i nestabilnošću. A trećoj po snazi ekonomiji u svetu, nemačkoj, upravo u ovakvoj situaciji je potrebna stabilnost.
Iako ovi argumenti stranaka na vlasti mogu delovati shvatljivo, ne moraju (istovremeno) biti uverljivi i široko prihvaćeni. O tome, na svoj način, govori rezultat istraživanja (bulevarskog ali visokotiražnog) "Bilda" ("konsultovano" je, čak, 250.000 osoba): za prevremene izbore, kao jedini način da se izađe iz ekonomske i političke krize, izjasnilo se njih 94 odsto!

Strah od (prevremenih) izbora

Iza frontalnog, i, rekosmo, očekivanog, odbijanja Zederove ideje, koja je dodatno uskovitlala i usijala političke strasti, krije se, po uverenju jednog broja medijskih analitičara, strah "koalicionara" od novih izbora.

Naš izbor

RT Balkan istražuje: Zašto raste popularnost nemačke desnice?

Političke akcije svake od tri stranke koje čine vlast na saveznom nivou u dužem periodu osetno (i dramatično) padaju. To se retko događalo u prvoj polovini mandata u ovoj zemlji. A o tom padu govore sva istraživanja. I svi pokrajinski izbori koji su održavani, i održani, u poslednje vreme.

Najdramatičnija, i najtužnija, situacija u svemu tome zadesila je nekad tako moćnu i uticajnu stranku, Socijaldemokratsku partiju (SPD), koja u ovom času drži dva najvažnija politička položaja u zemlji: kancelara i šefa države.
Strah od izbora nije skrivao ni jedan od (uvek glasnih) prvaka SPD, Rolf Štegner. Uz argumente s kojima su baratali predstavnici ostalih stranaka na vlasti, Slobodnih demokrata (liberala) i Zelenih, odbijajući inicijativu bavarskog premijera. Štegner, na prvom mestu spominje upravo taj strah: desničarska Alternativa za Nemačku, postala bi druga politička snaga u Bundestagu.

Možda, čak, i u ravni sa opozicionim demohrišćanima: ni njima, naime, uprkos činjenici da naspram sebe imaju nepopularnu i slabu vladajuću koaliciju, ne cvetaju ruže. Alternativcima, čiji uspon izgleda nezadrživ, "na ruku" ide, makar indirektno, činjenica da desničarski vetrovi sve snažnije tutnje Evropom.

Politički potres

Budžetsku dramu vladajuće koalicije, i politički potres, izazvala je (da podsetimo) presuda Ustavnog suda. Ona je osujetila vladin "trik" da u projekciju budžeta za 2024. godinu "ugradi", bez pravnog osnova, sumu od (ogromnih) šezdeset milijardi evra.

Trik je osujećen na inicijativu opozicionih, demohrišćanskih poslanika. Oni su presavili tabak i zatražili od najviše sudske instance da spreči vladine budžetske "smicalice". Kad je sud iz Karlsruea to (promptno) učinio, otvorila se "zjapeća rupa" u najvažnijem dokumentu za jednu vladu, i zemlju, budžetu, bar za sada, koju "semafor" koalicija ne može, i ne zna kako, da popuni.

A sprečeni "maheraj" sastojao se u ideji da se nepotrošena sredstva specijalnog fonda, svojevremeno ustanovljenog za borbu protiv korone, automatski prebace u Fond za klimu i transformacije. Sud iz Karlsruea bio je izričit: korišćenje sredstava jednog odobrenog i namenskog fonda u druge svrhe nije ustavno.

Kočnica dugova

Da bude jasnije. U nemački Osnovni zakon (ustav) ugrađena je 2009. takozvana "kočnica duga". Ona sprečava vlade da se zadužuju na račun budućih generacija. Država može da troši (samo) onoliko novca koliko (od realnih prihoda) ima.
Ostavljen je "ventil": država (vlada) se dodatno može zaduživati (uzimati kredite) preko "crvene linije" samo u iznimnim slučajevima. U vremenima vanrednih situacija i kriza. I uz isključivi "blagoslov" parlamenta.
Pandemija je, tako, proglašena za vanrednu situaciju. Stvoren je strogo namenski specijalni (korona) fond čija (neiskorišćena) sredstva se, presudom Ustavnog suda, ispostavilo se, ne mogu koristiti u druge svrhe. Znači: ni za (ambiciozni) Fond za klimu i transformacije.

Bumerang energetskog raskida s Rusijom

Razočarani kancelar je, nevoljno se mireći sa reskom presudom, konstatovao da se ovom odlukom "stvara za vladu nova realnost". Nemačka se, kaže, suočava sa izazovima kakve, u ovakvoj koncentraciji, nikad nije imala.

Pokušao je, pre sednice parlamenta, da umiri uznemirenu javnost: naći će se, iako će to biti teško, način da se sve preuzete obaveze (i obećanja) namire. Ne smemo, reka je, popustiti u pomoći Ukrajini (planiranih osam milijardi evra za sledeću godinu najednom su dovedeni u pitanje) i prevazilaženju energetske krize.

Predsednik Nemačke izvisio na aerodromu u Kataru (VIDEO)

Za "energetski štit", ublažavanje dramatične situacije izazvane enormnim skokom cena energije, posle radikalnog "energetskog raskida" s Rusijom – koji se nemačkoj privredi i građanima vratio kao bumerang – planirano je dvesta milijardi evra. Do sada je utrošeno, na energetske subvencije, oko četrdeset pet miliona. I ta pomoć je sad dovedena u pitanje.

Olaf Šolc, takođe, konstatuje da se ne sme odustati od "ulaganja u budućnost", inovacija i investicija u infrastrukturu. U modernizaciju i "ozelenjavanje" industrije. Nemačka ne sme, u tom kontekstu, biti gubitnik u trci sa Francuskom, SAD i Japanom. Morala bi da u tome, kaže, prednjači.

Razarajuća nesloga koalicionara

Kako to ostvariti u haotičnoj budžetskoj situaciji? U ekspozeu pred poslanicima Bundestaga kancelar ništa konkretno nije ponudio. Razlog: nesloga u vladajućoj koaliciji, s potencijalno razarajućom snagom.

Socijaldemokrate i Zeleni bi, na primer, da sredstva koja nedostaju "namaknu" povećanjem poreza bogatijima. Liberali, vezani "pupčanom vrpcom" za krupni kapital i moćne industrijalce, neće za to ni da čuju. Oni bi da rigorozno (s)krešu izdatke koji bi najviše pogodili ekološke projekte. Upravo one na kojima izričito insistiraju Zeleni.

Nemačke investicije u Srbiji prikočile: Prestigli ih i Rumuni

Ministar finansija i lider liberala Kristijan Lindner nosio se mišlju da se (opet) ukloni ona famozna "kočnica duga" i vladi stvori pravni osnov i manevarski prostor za (novo) zaduživanje preko "crvene linije". Preduslov za to je proglašavanje vanredne situacije, vanrednog finansijskog stanja, što se ispostavilo kao, bar za sada, nemoguća misija. Za tu "operaciju" potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu. Znači: saglasnost (bar dela) opozicije.
Ne računajte na nas u vašim rasipničkim ambicijama, bio je direktan i izričit lider opozicije, šef najjače parlamentarne stranke, Hrišćansko demokratske unije (CDU) Fridrih Merc. Iskoristio je priliku da (još jednom) kritikuje "nesposobnu vlast" i Olafa Šolca, uz opasku da su mu kancelarske cipele (u koje je uskočio) bar za dva broja (pre)velike…

Ministar finansija Lindner pokušava da, rebalansom budžeta, spasi bar za ovu godinu, što bi se (možda) još moglo spasti. O usvajanju budžeta za 2024. do kraja ove godine nema govora. Bilo je, inače, planirano da rasprava o njemu počne – 1. decembra.